Na programu su naslovi koji koji donose snažne i dirljive priče o ljubavi, identitetu, društvenim nepravdama i političko-društvenim (ne)prilikama.

Sveže ovečan Oskarom za najbolji dokumentarni film, „Mi nemamo drugu zemlju”, debitantsko ostvarenje četvoročlanog Palestinsko-izraelskog kolektiva, prati Bazela Adru, mladog palestinskog aktivistu iz Masafer Jate na Zapadnoj obali koji se od detinjstva bori protiv sistemskog rušenja kuća i masovnog proterivanja njegove zajednice od strane izraelskih vlasti. Njemu se u toj borbi pridružuje i vršnjak, izraelski novinar Juval Abraham, koji pokušava da svojim sunarodnicima prenese realnu situaciju sa lica mesta.

Veliki uspeh koji je ovaj dokumentarac doživeo širom sveta, osvojivši skoro 70 raznih nagrada, krunisan je priznanjem Američke akademije za filmsku umetnost i nauku na 97. dodeli Oskara početkom marta.

Crnohumornu hit dramu „Uvek postoji sutra”, koja je u Italiji bila gledanija od „Barbike” i „Openhajmera”, potpisuje Paola Kortelezi kao rediteljka, scenaristkinja i glavna glumica. Ona tumači Deliju, domaćicu u posleratnom Rimu koju verbalno i fizički zlostavljaju suprug i svekar. Iako smešten u prošlost, film je pokrenuo javnu diskusiju u Italiji o porodičnom nasilju, femicidu i pravima žena ukazavši da se, po ovim pitanjima, malo toga promenilo. 

Na dodeli Donatelovog Davida (italijanskog ekvivalenta Oskaru), film je osvojio šest priznanja.

Jedan od najbolje ocenjenih filmova u zvaničnoj konkurenciji 74. Berlinskog festivala, „Moj najdraži kolač” režirali su Iranci Bentaš Sanaiha i Marjam Mogadam. Reč je o nežnoj drami o usamljenoj udovici koja poziva taksistu u stan, s namerom da prekine svoje samotne dane. Ovo je jedan od prvih filmova koji prikazuje ženu bez hidžaba od dolaska na vlast tvrdokornog islamskog režima 1979, sa retko viđanim scenama u kojima žene piju alkohol, puše cigarete ili ljube muškarce… Zbog svega toga, reditelji se nalaze u kućnom pritvoru i čekaju suđenje, dok im stižu anonimne pretnje smrću… 

Film je u Berlinu dobio Nagradu ekumenskog žirija i priznanje Udruženja filmskih kritičara FIPRESCI, a nagrađen je i na festivalima u Čikagu, Kalgariju, Barseloni i Beogradu – na 20. Slobodnoj zoni poneo je Posebno priznanje Međunarodne selekcije.

Prva novinarka u Srbiji, feministkinja, aktivistkinja i pionirka moderne igre, Marija Maga Magazinović (1882 – 1968) posetila je Berlin 1909. godine gde je, između ostalog, pohađala i školu Isidore Dankan. Ta poseta zauvek je promenila njen život i istoriju moderne igre u Srbiji. Video umetnica i montažerka Branka Pavlović snimila je eksperimentalni dokumentarac „Maga 1909” u kojem je dočarala ovu izuzetnu ženu kroz koreografiju u izvođenju igrača iz Beograda i Berlina, na originalnim lokacijama gde je Maga radila, studirala i nastupala. 

Mladi i inkluzija u srži su narativa dva filma.

„Lars je LOL” Ajrika Setera Štordala je priča o devojčici Amandi koja dobija zadatak da bude mentor novom drugu iz razreda, Larsu, koji ima Daunov sindrom. Užasnuta idejom da bude u centru pažnje, Amanda ovaj zadatak smatra za „društvenu katastrofu”, ubeđena da će je Lars izblamirati, ali, na njeno veliko iznenađenje, njih dvoje postaće dobri prijatelji.

Na 75. Berlinskom filmskom festivalu prošlog meseca filmu je dodeljena nagrada za najbolji igrani film za decu po izboru Evropskog udruženja dečjeg filma (ECFA), jedina koju dodeljuju profesionalci iz filmske industrije. Na 20. Slobodnoj zoni proglašen je za najbolji film selekcije za tinejdžere (EU Teen Zone).

„Simon s planine” Federika Luisa Tačele prati mladića Simona koji, kroz iskustvo sa decom sa posebnim potrebama, menja svoj pogled na svet jer ga ona uče kako da se opusti i prigrli životna zadovoljstva. Film je dobio Veliku nagradu pratećeg programa Nedelja kritike na 77. Kanskom festivalu.

Turneja Slobodne zone predstavlja jedan od najznačajnijih projekata decentralizacije kvalitetnog filmskog sadržaja u našoj zemlji. Kroz ovaj jedinstven poduhvat, Slobodna zona teži da izgradi i obrazuje filmsku publiku u manjim sredinama gde su kulturni događaji ovog tipa često nedostupni.

Inicijativa postoji gotovo od samih početaka festivala, koji već dve decenije u novembru okuplja ljubitelje filma u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Njen cilj je da, besplatnim projekcijama odabranih ostvarenja iz glavnog programa, upriliči filmski doživljaj u bioskopskom ambijentu i gledaocima u manjim mestima.

Turneju Slobodne zone podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.