„Pola za mene pola za vas” jedna je od prvih rečenica koje čujemo u filmu, ali nažalost izgubljena u današnjem svetu. Malo ljudi danas bi nesebično dalo pola svog prihohoda, bez obzira što upravo to omogućava opstanak. Deljenje sa pčelama i prirodom bio je razlog Hatidžinog preživljavanja.
Hatidže, žena velikog srca, skromna i usamljena, podseća nas kako mali čovek može biti veliki. Svako od nas može malim koracima postići velike stvari. Kao ni njene pčele, Hatidže nije odustala, niti poklekla pred novim razornim olujama poganih ljudi.
Kada je nova porodica stigla u Hatidžeinu domovinu, dočekala ih je otvorenih ruku i podelila svoje znanje o pčelama. Međutim, Husein, otac porodice, želi da proizvodi med u većim količinama, za veću zaradu, bez obzira na upozorenja Hatidže. On uzima sav med iz svojih košnica, ali njegove pčele na to reaguju tako što napadaju Hatidžeine košnice, što dovodi do njihovog uništenja i sukoba među novim susedima.
Huseinov prikaz u filmu zapravo je ogledalo svima nama koji donosimo pogrešne odluke, misleći da ćemo sebi pružiti bolji, komotniji život.
U savremenom dobu zaboravili smo da uživamo u mirisima livade, zvukovima šume, zalascima suca… Grabimo ka brzoj zaradi, otimamo, uništavamo i zagađujemo. Zatrovali smo sopstvene umove a samim tim i prirodu.
Autorka:
Milica Stamenić
