petak, 5. novembar, 10:30 časova
FILM JA SAM GRETA
Učesnici programa: Ana Martinoli (Fakultet dramskih umetnosti, Beograd), Predrag Momčilović (Platforma Zajedničko), Nemanja Milović (Klima101.rs)
Petnaestogodišnja devojčica, Greta Tunberg uspela je svojim porukama o ugroženosti prirode, te pozivima na neodložnu političku akciju, da pokrene mase širom sveta, ono, dakle, što ne polazi za rukom ni moćnim ljudima, ili čitavim organizacijama. Kako je ona uspela u tome? Da li je reč o njenom nastupu, o tome što je reč o devojčici, o porukama, o trenutku, o posvećenosti koju je uspela da nametne, ili, ipak, o nečemu što još uvek nismo osvestili?
O ugroženosti planete jedva da je još potrebno govoriti, osim ako ne prihvatimo logiku protivnika vakcine koji u nauci ne vide ništa drugo do zavere širokih razmera. S obzirom na ugroženost čitavog čovečanstva, šta je potrebno da se čovečanstvo mobiliše kao politički subjekt koji odlučuje o sopstvenoj sudbini? Nema, dakle, nikakve sumnje da je Gretin poduhvat političke prirode, ali da li njeno angažovanje ima ikakve šanse, ili će, posle početnog zamaha, da zamre?
Kako, uopšte, razumeti snažne otpore na koje Gretine ideje nailaze, kao i besramne uvrede koje devojčica trpi? Da li u onome što ona govori postoji pretnja po bilo koga?
subota, 6. novembar, 10:30 časova
FILM ZABAVI JE DOŠAO KRAJ
Učesnici programa: Srđan Prodanović (sociolog, Beograd), Miloš Matić (antropolog, Beograd), Marko Miletić (urednik portala Mašina, Beograd), Ivana Maksić (književna kritičarka, Kragujevac)
Industrija koja pravi spoj između visoke tehnologije i sirovog ljudskog rada već je bila dobro razvijena i pre epidemije Covid-19, ali tek sa epidemijom dolazi do istinske eksplozije. Na delu, dakle, imamo kombinaciju koja, pod maskom sveopšte dobrobiti, obećava surovo i beskrupulozno izrabljivanje. Ljudi koji raznose hranu, vozači taksija, ili oni koji obavljaju jednostavne poslove na internetu, vrlo često ucenjeni su bezizlazom u kojem se nalaze, dok poslodavci zgrću, upravo, nezamislivo veliki novac. Kada, pak, nema više kud, pojavljuju se oblici solidarnosti i povezivanja koje smo videli upravo u industrijskoj revoluciji kada se, posle duge i žestoke borbe, stvara radnička klasa. Sa stvaranjem posebnog društvenog sloja i, samim tim, s pružanjem otpora, poboljšavaju se i uslovi rada. Da li tehnološka revolucija koja se upravo događa stvara, po prirodi svoje ekspanzije, sloj ljudi, radnika, koji neće imati izbora do da se udružuje i, kroz borbu, pokušaju da se izbore za bolje uslove rada, upravo onako kako su to činili radnici za vreme industrijske revolucije, ili je, s obzirom na specifičnost poslova, reč, ipak, o nečemu drugom? O čemu ili o kome govorimo danas kada govorimo o radnicima? Da li je, da bi se stvorio sloj, potrebna artikulacija novih ideja, ili je, možda, potrebno iznova artikulisati stare (radničke) ideje?
nedelja, 7. novembar, 10:30 časova
FILM PRVE 54 GODINE: SKRAĆENI PRIRUČNIK ZA VOJNU OKUPACIJU
Učesnici programa: Učesnici programa: Jurica Pavičić (pisac i kritičar, Split), Oliver Tošković (psiholog, Beograd), Andrej Ivanji (urednik, Beograd)
Još je Makijaveli znao da je osvajanje vlasti, grada ili teritorije tek prvi deo poduhvata, ia održavanje vlasti drugi i drugačiji. Izrael osvaja teritorije na Zapadnoj strani 1947. godine, a resurs je sama zemlja (Hitler je govorio o Lebensraumu, životnom prostoru), što znači da se teritorije koriste za nastanjivanje i život (a ne za eksploataciju rude, na primer). Na okupiranoj teritoriji vrlo brzo počinju da niču jevrejska naselja, a građani Izraela na tim teritorijama de facto imaju veća prava nego stanovništvo koje već živi na toj zemlji. Vojničko osvajanje prate policijske akcije, rad tajnih službi, a kako otpor stanovništa na osvojenim teritorijama raste, tako raste i nasilje okupacionih snaga. Ovaj scenario postoji od kada je sveta i veka, ali slučaj Izraela nije tek još jedan slučaj među ostalima. Sve ono zbog čega su građani Izraela, kao Jevreji, patili, sada oni primenjuju nad Arapima. O čemu je, zapravo, ovde reč? Kako, uopšte, ovladati perspektivom iz koje je moguće govoriti o izraelskoj okupaciji?
S jedne strane Izrael brižno neguje patriotski govor zasnovan na etničkoj superiornosti, što je upravo tehnika koja omogućava stvaranje neprijatelja prema formuli nacističkog pravnika Karla Šmita, jednog od pisaca Nirnberških zakona iz 1934. godine koji su nemačke građane jevrejskog porekla stavili izvan zakona. S druge strane, Izrael je nesumnjivo demokratski poredak koji dopušta upravo ovakvu kritiku kakvu daje Avi Mograbi. Na koji način pomiriti dve uzajamno suprotstavljene perspektive? Kako se odnositi prema složenosti izraleskog društva i države koja je okružena autoritarnim režimima? Da li je moguće izbeći nasilje? Koji je domet kritike koju, ne bez opasnosti i pritisaka, sprovodi Avi Mograbi svojim filmom?
ponedeljak, 8. novembar, 11:00 časova
Učesnici programa: Maja Sever (novinarka, Zagreb), Nebojša Slijepčević (režiser, Zagreb), Đorđe Pavićević (filozof, Beograd)
Laganje u javnom prostoru nije privilegija samo ljudi koji sprovode vlast, već i svih onih koji nastoje da zauzmu javni prostor. U slučaju kada javni prostor zauzmu protivnici vakcinisanja, borba za istinu više nije stvar argumentacije i mogućeg dijaloga, već ulog istine i laži postaje sam javni prostor. Kada je organizatorima borbe protiv vakcinisanja ponuđeno da o svojim idejama govore u medijima, oni to odbijaju. Zbog čega? Isuviše bi lako i, zapravo, pogrešno bilo reći da je to stoga što znaju da lažu. U osnovi problema nalazi se, kako pokazuje film Nebojše Slijepčevića, borba za javni prostor, odnosno za kontrolu javnog prostora. U slučaju protivnika vakcinisanja nije reč o istini, već o tome da se, kao u slučaju Putina, Trampa ili Orbana, preuzme javni prostor i ukine medijacija. Protivnici vakcinacije obraćaju se direktno građanima, bez posredovanja, dakle bez medija, a u njihovom slučaju i bez naučne verifikacije. Biti protivnikom vakcinisanja istovremeno je pozicioniranje u odnosu na institucije demokratskog poretka: demokratija je sistem posredovanja, a ovde je reč o tome da se posredovanje izbegne. Dakle, da se zaobiđu demokratske institucije. Demokratija, utoliko, nije istinosni režim, već prostor u kojem je moguće čuti sučeljena mišljenja. Svaki autoritarni poredak, pak, jeste istinosni poredak u kojem vođa i partija postaju arbitri istine.
Urednik debatnog programa: Ivan Milenković
Mesto održavanja: Kulturni centar Novog Sada
petak, 5. novembar, 15:30 časova
Moderator programa: Vladimir Gvozden
subota, 6. novembar, 15:30 časova
Moderator programa: Ivan Milenković
ponedeljak, 8. novembar, 15:30 časova
Moderator programa: Ranko Stojilović