Dve decenije je porodica Enake, roditelji i njihovo devetoro dece, živela u baraci usred divljine Bukureštanske delte — napuštenog rečnog ušća, jednog od najvećih urbanih rezervata prirode na svetu, sačinjenog od jezera i nekoliko stotina životinjskih vrsta i retkih biljaka. Kada je vlast odlučila sa preuzme kontrolu nad ovim retkim urbanim ekosistemom, porodica Enake je bila prinuđena da se preseli u grad — u novu realnost koju nisu poznavali. Deca, navikla da provode dane u prirodi, morala su da se prilagode gradskom životu — da idu u školu umesto na jezero, a ribarske štapove zamenili su mobilnim telefonima. Njihov identitet je doveden u pitanje, a potom je i transformisan, zajedno sa doživljajem slobode i porodičnim odnosima.