NAGRADE 19. SLOBODNE ZONE: „BORCI” I „FLAŠAROŠI” NAJBOLJI FILMOVI
SLOBODNA ZONA NA BIS 6. NOVEMBRA
Najbolji filmovi 19. Slobodne zone su „Borci” u Međunarodnoj i „Flašaroši” u Regionalnoj selekciji. Za najbolje ostvarenje selekcije Prva dva koraka proglašeno je „Sokolovo jezero”, tinejdžerski žiri nagradio je film „Radikalno”, dok je Nagradu publike dobio dokumentarac „Mamula All Inclusive”.
Žiri u sastavu Vladimir Šojat, Ana Pejović i Alen Munitić dodelio je nagradu za najbolji angažovani film Međunarodne selekcije dokumentarcu „Borci” norveškog autora Jona Haukelanda, „zbog autentičnog i iskrenog prikaza o tome kako pojedinac može da ostvari pozitivan uticaj na društvo, ali i zbog odličnog uvida u snagu lične transformacije te važnosti podrške i zajedništva među protagonistima”.
Posebno priznanje pripalo je dokumentarcu „Neizbrisiva sećanja” Maite Alberdi iz Čilea. „Zbog toga što nas maestralno podseća na surovu istinu da su sva sećanja izbrisiva, kako lična, tako i kolektivna”.
Nagradu za najbolji angažovani film u regionalnoj konkurenciji Horizonti Balkana osvojio je dokumentarac „Flašaroši” Nemanje Vojinovića. Film epske snage koji na vizuelno uzbudljiv način i bez trunke patetike gradi dirljivi svet svog junaka, a njegova intimna previranja diže na nivo antičke tragedije, film je portret sveta u nestajanju, kao i alarmantna slika društva na ivici ekološke katastrofe”, stoji u obrazloženju žirija koji je radio u sastavu Vuk Ršumović, Narcisa Darijević Marković i Miloš Pušić.
Nagradu Human Rights osvojio je igrani film „Rana oklevanja” Selmana Nadžara iz Turske, koji „postavlja kompleksna pitanja lične i društvene moralnosti i pravde sveta u kom živimo, u čijem centru je junakinja pred tačkom pucanja u sistemu vrednosti koji je, jednako kao i ona, na ivici da se sasvim uruši”, obrazložio je žiri.
Specijalna nagrada u Regionalnoj selekciji dodeljena je dokumentarcu „Što da se radi?” Gorana Devića, „za izuzetnu upornost i doslednost pri slikanju portreta tranzicije, u filmu koji budi empatiju i upozorava na surovost dugo iščekivanog liberalnog kapitalizma”.
Rediteljski debi Šarlot le Bon, „Sokolovo jezero” pobednik selekcije Prva dva koraka, „očaravajuća je kombinacija naturalističke tinejdžerske romanse i mističnih elemenata”, istakao je žiri ove selekcije koji su činili Nikola Spasić, Ivana Jadrić i Dina Duma.
Posebno priznanje u ovoj kategoriji dodeljeno je dokumentarcu „Snajka: Dnevnik očekivanja” debitantkinje Tee Vidović Dalipi koja je, „kroz narativ sopstvenog braka, vešto pokrenula dijalog koji premošćuje kulture i tradicije na veoma jedinstven i lični način”.
Srednjoškolski žiri, koji su činili đaci Četrnaeste gimnazije Teodora Pribaković, Iva Živković, Nikola Bojović, Nataša Leto i Zoja Andrijanić, za najbolji film selekcije EU Teen Zone proglasio je „Radikalno” Kristofera Zale iz Meksika. „Mislimo da se o problemu školskog sistema ne piše dovoljno i zato nam se ovaj film posebno dopao”, obrazložili su đaci.
Nagradu publike odneo je dokumentarac „Mamula All Inclusive” Aleksandra Reljića sa prosečnom ocenom 4,96.
Od ove godine Slobodna zona, u saradnji sa Fondom B92, dodeljuje Nagradu „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju. Prvi dobitnici ove nagrade dugogodšnji su saradnici Olje, Fonda B92 i Slobodne zone: Melita Ranđelović, Vesna Štrbić, Zagorka Aksentijević, Jelena Joksimović, Aleksandar Vajzner, Dragan Popadić i Ilinka Miletić.
U ponedeljak, 6. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda na repertoaru je Slobodna zona na bis sa sledećim naslovima: Crveno nebo (15 sati), Džoan Baez – Ja sam buka (17), Flašaroši (19) i Zlo ne postoji (21). Cena karte je 400 dinara.
Od 6. do 19. novembra deo filmskog programa 19. Slobodne zone moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije, Francuski institut i Stella Artois.
OTVORENA 19. SLOBODNA ZONA – Hajde da budemo bolji
Ovogodišnja 19. Slobodna zona otvorena je premijerom japanskog filma „Zlo ne postoji” u rasprodatoj velikoj sali mts Dvorane.
Direktor festivala i jedan od selektora, Rajko Petrović, istakao je na počteku da je reč o jednom od najboljih izdanja poslednjih godina. Naročito je skrenuo pažnju na jedan kuriozitet.
– Pre desetak godina, kada smo pokrenuli selekciju Ženska linija, ideja je bila da podržimo autorke i filmove koji govore o položaju žena kod nas, u regionu i svetu, a ove godine u sedamdeset odsto filmova iz programa glavni junaci su žene, od petogodišnjih devojčica do žena u svojim osamdesetim godinama – istakao je Petrović.
Selektorka Branka Pavlović ocenila je da su filmovi iz ovogodišnje selekcije, s jedne strane „svedočanstvo apsurda i surovosti sadašnjeg vremena i načina na koji živimo širom sveta, a sa druge, nude mogućnost nekog boljeg i drugačijeg sveta ako se usudimo da, najpre sami za sebe i jedni prema drugima, budemo bolji. Slobodna zona se već 19 godina zalaže za ljudske i umetničke vrednosti koje afirmišu toleranciju, solidarnost i slobodu. Filmsko platno je i vama i nama svih ovih godina neka vrsta prozora u taj bolji, mogući svet”.
Ona je simbolično otvorila festival pesmom „Dar” Foruk Farukzad, koja je inspirisala film „Ka srećnim ulicama” a koju je sa persijskog prevela Smirna Kulenović, nekadašnja polaznica Slobodne zone junior, danas uspešna vizuelna umetnica i aktivistkinja.
„Govorim iz dubokog kraja noći / O kraju tame govorim / Govorim o kraju duboke noći /
O prijatelju, ako mi naiđeš u posjetu / Ponesi mi lampu / Isjeci mi prozor / Usmjeri mi pogled ka ushićenom obilju sretnika”.
Ivan Bakrač, selektor regionalnog programa Horizonti Balkana, naveo je da su regionalni filmovi ove godine raznovrsniji no ikad. On je predstavio četiri stručna žirija, pozvavši publiku da, kao peti žiri, oceni sve filmove koje bude gledala.
O nagradama iz Međunarodne selekcije odlučivaće Vladimir Šojat, Ana Pejović i Alen Munitić, članovi regionalnog žirija su Vuk Ršumović, Narcisa Darijević Marković i Miloš Pušić, filmove iz selekcije Prva dva koraka ocenjivaće Nikola Spasić, Ivana Jadrić i Dina Duma, a omladinski žiri čine učenici Četrnaeste gimnazije: Teodora Pribaković, Iva Živković, Nikola Bojović, Nataša Leto i Zoja Andrijanić.
Prvi put ove godine biće dodeljena i Nagrada „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju.
Pre projekcije filma „Zlo ne postoji” emitovana je poruka reditelja Rjusukea Hamagučija gledaocima u Srbiji.
On je naveo da je film inspirisan prirodom i muzikom Eiko Išibaši.
– Od samog početka njena muzika vodi priču kroz ceo film, kroz bujnu prirodu. Stvaranje filma je bilo dirljivo. Nadam se da će publika u Srbiji moći da vidi baš tu lepotu koju sam i ja video i harmoniju koju sam osetio između muzike Išibašijeve i scena iz prirode koje se nižu kroz film – poručio je Hamaguči.
Do kraja festivala 5. novembra, biće prikazana još 63 filma u 14 bisoksopskih dvorana Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.
Karte su u prodaji onlajn i na biletarnicama bioskopa; spisak sala za sve gradove možete pronaći ovde.
Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i titlove na engleskom jeziku.
Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije, Francuski institut i Stella Artois.
U susret 19. Slobodnoj zoni – Film kao model za bolji život
Ovogodišnja 19. Slobodna zona prikazaće 64 filma u 14 bioskopsih sala u četiri grada – Beogradu, Nišu i Novom Sadu, tradicionalnim domaćinima, pridružio se i Kragujevac.
Selektori festivala su na današnjoj konferenciji za medije skrenuli pažnju javnosti na neke skrivene dragulje iz ovogodišnjeg programa, budući da je interesovanje za hitove, očekivano, veliko (Zlo ne postoji, Čudna strana života, Crveno nebo, Blagine lekcije, Džoan Baez: Ja sam buka).
– Osnovna ideja koja se provlači kroz sve selekcije jeste odnos između stvarnog i (ne)mogućeg. Jedan od reditelja je rekao da je film politički jer nam nudi modele kako bi bilo moguće živeti ili predloge kako da društvo i naši životi budu bolji, nešto što Slobodna zona radi već 19 godina – istakla je Branka Pavlović, selektorka programskih celina Međunarodni takmičarski, Prva dva koraka, Ženska linija i EU Teen Zone.
Ona je iz Međunarodne selekcije izdvojila dva filma. Vrlo neobičan dokumentarac „¡Aitsa”, smešten u puste predele na jugu Južnoafričke Republike, povezuje tajne univerzuma sa tradicionalnim znanjima autohtonih stanovnika.
„Neizbrisiva sećanja” iz Čilea bavi se sećanjem i prošlošću sećanja. Glavni junaci su Augusto Gongora, veliki protivnik Pinočeovog režima, oboleo od Alchajmera, i njegova supruga Paulina. Film prati njihovu borbu sa bolešću i proces zaboravljanja, a mnoge segmente Paulina je snimila sama, bez prisustva ekipe.
– To su vrlo potresne i intimne scene. Augusto je umro u maju ove godine, što daje dodatnu težinu celoj priči – istakla je Branka Pavlović.
Dušan Solomun, autor filma „Prebroj moja lutanja” (selekcija Prva dva koraka) bavi se rak ranom nemačkog društva – birokratijom i odnosom prema strancima, dok „Raj u plamenu” Mike Gustafson daje drugačiju sliku Švedske kao raja socijalnih uslova i brige o porodici, ženama i deci. Junakinje filma su tri sestre koje su prinuđene da se snalaze same, bez pomoći odraslih.
Indijska rediteljka Srimoji Sing, krenula je u potragu za svojim omiljenim iranskim rediteljima u filmu „Ka srećnim ulicama”, a vodič kroz Teheran joj je bio legendarni Džafar Panahi.
– Ovogodišnja selekcija Horizonti Balkana se, za razliku od prethodnih, kada smo se bavili pitanjima kolektivnog identiteta, fokusira na pronalaženje sebe – istakao je Ivan Bakrač, selektor ovog regionalnog programa.
Među devet ostvarenja nalaze se i filmovi dvojice ranijih osvajača nagrada na Slobodnoj zoni, Selmana Nadžara (Rana oklevanja) i Gorana Devića (Što da se radi?).
Junakinja Nadžarovog filma je advokat. Ona se suočava sa velikom odgovornošću i moralnim preispitivanjima ne samo u poslovnom već i u privatnom životu.
– Na isti način to radi i Goran Dević, najproduktivniji dokumentarista u širem regionu. On se bavi pitanjem samopreispitivanja radnika koji je vodio sindikat u jednoj od najvećih fabrika vozova u Hrvatskoj – napomenuo je Ivan Bakrač i dodao da će na Slobodnoj zoni u okviru ove programske linije biti tri domaće premijere: „Flašaroši” Nemanje Vojinovića, „Duhovi na mojim leđima” Nikole Stojanovića i „Golgeter” Ivana Stojiljkovića.
Ivan Milenković, urednik pratećeg programa Kompas, najavio je ovogodišnju temu o kojoj će se diskutovati posle projekcije filma „Nula kalorija” Džesike Hauzner 1. novembra u Domu omladine u 20 sati. U jednu elitnu školu dolazi posvećena, pristojna profesorka pravilne ishrane (Mia Vašikovska), brzo pridobije učenike, nastavnike i roditelje, ali se vremenom postavlja pitanje gde je granica između posvećenosti i fanatizma.
– Gosti Kompasa, književnica Jasminka Petrović, izdavač i teoretičar obrazovanja Dejan Ilić i sociološkinja i teoretičarka kulture Ana Pejović, govoriće o opasnosti totalitarnog jezika, načina na koji on ulazi u obrazovanje i kakav užas proizvodi – rekao je Ivan Milenković.
Mlade snage Slobodne zone, Tamara Milošević i Lena Trifunović, predstavile su temu pratećeg programa Sonar – dokumentarni film na Tiktoku. Reč je o najbrže rastućoj društvenoj mreži čiji je algoritam takav da kreator nema uticaja na to ko će videti njegov sadržaj.
– Bavićemo se svim aspektima deljenja sadržaja, njegovom kulturno-umetničkom vrednošću i prihvatljivom granicom količine podeljenog sadržaja iz ličnog života – objasnila je Lena Trifunović.
Učesnici panela, koji će biti održan u Sprat baru 4. 11. od 17 do 19 sati, su tiktokerke Marija Kucurski i Una Bojović, pasivni korisnik društvenih mreža Željko Petrović i magistar psihologije Ana Mirković.
Rajko Petrović, jedan od selektora i direktor Slobodne zone, podsetio je da će od ove godine, u saradnji sa Fondom B92 biti dodeljivana Nagrada „Olivera Ranđić” u čast prerano preminule koordinatorke Slobodne zone junior.
– Zahvaljujući Oljinoj energiji pokrenuto je mnogo projekata, proizvedeno je više od 60 kratkih filmova u Srbiji i regionu. Ona je bila neko za koga javnost ne zna, ali ono što je radila iz senke je impresivno, od projekata How Do I See You, Future Is Here, Naše snage su naša razlika i Putujući bioskop, do vrhunca njene karijere, kreiranja programa Film kao sredstvo u nastavi koji je ušao u više od 60 odsto srednjih i osnovnih škola i Filozofski fakultet – zaključio je Rajko Petrović.
Otvaranje Slobodne zone 31. oktobra u Beogradu (mts Dvorana), skoro je rasprodato. Film „Zlo ne postoji” Rjusukea Hamagučija, biće prikazan istovremeno i u Novom Sadu (Arena Cineplex) i Nišu (Cineplexx).
Spisak sala i filmova za sve gradove možete pronaći ovde.
Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i titlove na engleskom jeziku.
Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije, Francuski institut i Stella Artois.
SVETLO U MRAKU – filmovi Slobodne zone koji ulivaju nadu
Festival angažovanog filma, 19. Slobodna zona, biće održan od 31. oktobra do 5. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Iako će, među 63 ostvarenja, biti mnogo onih koji ukazuju na rane današnjeg društva, neki filmovi ulivaju nadu da nije sve tako crno.
Bez pravila
Švedska dokumentaristička zvezda, Fredrik Gerten (Izbačeni, Zlato Johanesburga, Bicikli protiv Automobila) u svom novom filmu istražuje pod kojim uslovima se mogu desiti pozitivne promene, uprkos iskvarenom društvenom uređenju sklonom kleptokratiji i korupciji. Stručni sagovornik mu je holandski istoričar Rutger Bergman, autor bestselera „Čovečanstvo: Istorija koja uliva nadu”. Bergmanov gromovit govor bogatašima u Davosu 2019. postao je viralan, a njegova iskrena vera u opšte dobro duboko je inspirativna.
Snajka: Dnevnik očekivanja
Hrvatska režiserka Tea Vidović Dalipi deset godina je snimala dokumentarac o sopstvenom životu i braku sa Mirsadom, Romom sa Kosova. Od početka veze njih dvoje su nailazili na nerazumevanje i predrasude svojih porodica, ali Tea je na izuzetno duhovit način razotkrila tradicionalne stereotipe, porodične rituale i kulturni rasizam sa kojima su Mirsad i ona morali da izađu na kraj.
NEIZBRISIVA SEĆANJA
Augusto i Paulina su u braku 23 godine. On je jedan od najuglednijih novinara i TV voditelja u Čileu, ona je glumica i bivša ministarka kulture. Pre osam godina Augustu je dijagnostikovana Alchajmerova bolest. Čitav profesionalni život Augusto je posvetio misiji da se zlodela Pinočeove diktature ne zaborave, a danas, uz Paulininu pomoć, pokušava da očuva sopstveni identitet, uprkos izazovima koje ova bolest donosi. U svemu tome, njih dvoje su sačuvali nežnost i smisao za humor koji ih i dalje čvrsto povezuje. Film režiserke Maite Alberdi nagrađen je za najbolji svetski dokumentarac na Sandens festivalu ove godine.
RADIKALNO
Trenutno najpoznatiji i najzaposleniji meksički glumac, Euhenio Derbes, igra nastavnika osnovne škole u Matamorosu, smeštene pored jedne deponije blizu granice sa SAD. Svet koji đaci poznaju je svet nasilja i nemaštine, dok u učionicama vlada atmosfera spartanske discipline. Taman kad izgleda da nema izlaza, nastavnik svojom radikalnom metodom pokušava da otključa znatiželju učenika, njihov potencijal a možda i njihovu genijalnost. Film je zasnovan na istinitoj priči.
SEVERNJAČKA UTEHA
Nekolicina ljudi koji pate od straha od letenja pohađa grupnu terapiju i kurs koji bi trebalo da im pomognu da se „izleče”. Poslednji korak na kursu je probni let, koji se neslavno završava na Islandu. Dok čekaju povratak, odložen zbog oluje, pokušavaju da se izbore sa svojim demonima i rastućom anksioznošću. Kako će u tome uspeti, pogledajte u komediji Hafstajna Gunara Sigurdsona, njegovom prvom filmu na engleskom jeziku. Internacionalnu glumačku postavu predvodi britanski veteran Timoti Spol.
Draga Fiona
Režiserka i vizuelna umetnica Fiona Tan, Indonežanka iz Australije, došla je u Amsterdam na studije 1988. Otac joj je pisao pisma o stanju kod kuće i na svetskoj političko-ekonomskoj sceni. Kada je u holandskoj filmskoj arhivi naišla na neme dokumentarce o tamošnjem životu s početka 20. veka, Fiona je odlučila da spoji tu sliku sa očevim rečima. Rezultat je svojevrstan audiovizuelni tok svesti koji otkriva suptilne veze između slike i zvuka, Holandije i Indonezije, trgovine i kolonijalizma, oca i ćerke.
19. Slobodnu zonu će 31. oktobra svečano otvoriti dobitnik Srebrnog lava u Veneciji, Zlo ne postoji Rjusukea Hamagučija, u mts Dvorani u 19 sati.
Na zatvaranju, 5. novembra u Cineplexx Galeriji, biće premijerno prikazan kratkometražni vestern Pedra Almodovara, Čudna strana života, sa Itanom Hokom i Pedrom Paskalom u glavnim ulogama.
Ulaznice za svečano otvaranje, po ceni od 800 dinara, u prodaji su na biletarnicama mts Dvorane i servisa Tickets.rs, kao i onlajn preko sajta mts Dvorane, odnosno Tickets.rs. Istoga dana film će biti prikazan na otvaranju festivala u Nišu i Novom Sadu.
Za ostale projekcije karte su takođe u prodaji na biletarnicama bioskopa, a spisak sala za sve gradove možete pronaći ovde.
Dodatno, i ove godine deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
Novi film oskarovca Hamagučija, „Zlo ne postoji”, otvara 19. Slobodnu zonu
Ovogodišnji 19. Filmski festival Slobodna zona biće održan od 31. oktobra do 5. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će 31. oktobra biti svečano otvoren domaćom premijerom filma Zlo ne postoji Rjusukea Hamagučija u mts Dvorani u 19 časova.
Nakon sjajnih ostvarenja „Točak sreće i fantazije” i „Povezi me”, koja su mu donela status jednog od omiljenih autora ovdašnjih filmofila, Japanac Rjusuke Hamaguči (44) nastavio je da osvaja nagrade i kritičare najnovijim filmom „Zlo ne postoji” (Evil Does Not Exist).
Premijerno prikazan na 80. Filmskom festivalu u Veneciji, gde je nagrađen Velikom nagradom žirija – Srebrnim lavom, uz još četiri nezavisna priznanja, „Zlo ne postoji” prati oca i ćerku koji žive skromnim životima u seocetu blizu Tokija, poštujući cikluse i zakone prirode. Jednoga dana saznaju da velika firma iz Tokija planira da usred šume izgradi luksuzni kamp, ne bi li svojim klijentima ponudila „bekstvo iz grada”. Ubrzo postaje očigledno da će taj projekat imati loše posledice po lokalno vodosnabdevanje, ekološku ravnotežu i život okolnog stanovništva.
I za prethodna dva filma Hamaguči je osvojio važna priznanja: romantična drama „Točak sreće i fantazije” osvojio je Srebrnog medveda – Veliku nagradu žirija u Berlinu, dok je „Povezi me” na svetskoj premijeri u Kanu nagrađen za scenario, a potom nominovan za Oskara u četiri kategorije, uključujući i za najbolji strani film, gde je trijumfovao.
Iako je, po sopstvenom priznanju, bio pomalo umoran od medijske pažnje i promovisanja oba filma koja su maltene istovremeno izašla 2021, te je želeo da napravi preko potrebnu pauzu, Hamaguči je dobio ponudu koju nije mogao da odbije.
Njegova saradnica na filmu „Povezi me”, kompozitorka Eiko Išibaši, zamolila ga je da joj pomogne oko stvaranja video-zapisa koji bi pratio njen nastup uživo. Pošto se nije osećao „kvalifikovanim” da snima samo apstraktne prizore, Hamaguči je odlučio da napiše klasičan scenario i knjigu snimanja. A onda je od toga, neplanirano, nastao celovečernji film.
„Vremenom sam se sve više vezivao za materijal koji smo stvarali. Ovaj veoma slobodan način snimanja delovao je na mene okrepljujuće. Ja sam gradsko dete i prvi put sam tako duboko uronio u prirodu”, objasnio je Japanac medijima u Veneciji.
Rezultat je još jedan biser sa njegovim potpisom.
Ulaznice za svečano otvaranje Slobodne zone u Beogradu, po ceni od 800 dinara, u prodaji su na biletarnicama mts Dvorane i servisa Tickets.rs, kao i onlajn preko sajta mts Dvorane, odnosno Tickets.rs. Istoga dana film će biti prikazan na otvaranju festivala u Nišu i Novom Sadu.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
BUDI DEO 19. SLOBODNE ZONE
KONKURS ZA VOLONTERE I VOLONTERKE FILMSKOG FESTIVALA SLOBODNA ZONA
Filmski festival Slobodna zona i ove godine raspisuje konkurs za volonterke i volontere! Sve što je potrebno su entuzijazam i ljubav prema filmovima, a nudimo priliku da se nauči mnogo o pripremi i realizaciji festivala, upoznaju zanimljivi ljudi iz sveta filma i da se besplatno pogledaju filmovi koji su na programu.
Najveći i najposećeniji filmski festival angažovanog filma u našoj zemlji Slobodna zona održaće se po devetnaesti put, od 31. oktobra do 5. novembra. Festival Slobodna zona donosi najbolje savremene, angažovane art-house igrane i dokumentarne filmove iz celog sveta!
I ove godine u planu je hibridno izdanje Festivala – online na VOD platformi KinoKauch i sa publikom u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, te pozivamo mlade filmofile (koji imaju više od 18 godina) i žive u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, i odgovorni su i vredni, da se prijave na konkurs, i prožive jedinstveno i uzbudljivo iskustvo volontiranja na Slobodnoj zoni. A pre svega, svojim veštinama i prisustvom pomognu još jednom odličnoj organizaciji i realizaciji festivala!
U zavisnosti od afiniteta i interesovanja, volonteri će imati priliku da rade u okviru sledećih sektora festivala i tako dobiju potrebna znanja i veštine za poslove kojima planiraju da se bave u budućnosti:
1. Info pult (komunikacija sa publikom);
2. Opšti logistički poslovi pripreme i realizacije festivala;
3. Promocija festivala;
4. Kreiranje promo foto i video materijala;
5. Služba za goste festivala;
6. Prevođenje.
Zainteresovani kandidati treba da do 24. septembra 2023. godine popune formular koji se nalazi na LINKU ispod.
Svi volonteri i volonterke će nakon završenog angažmana dobiti sertifikat o volontiranju.
Više informacija moguće je dobiti slanjem mejla na adresu volontiranje.freezonebelgrade@gmail.com ili putem društvenih mreža Slobodne zone Facebook i Instagram.
KONKURS TRAJE DO 24. SEPTEMBRA 2023. GODINE!
Zeleni bioskop Slobodne Zone u Novom Sadu, Mokrinu i Sremskim Karlovcima
Nakon izuzetno uspešnog pilot projekta prošle godine i više od 2.000 zadovoljnih posetilaca, Zeleni bioskop Slobodne Zone očekuje nas i ovog leta.
Tokom jula i avgusta publika će imati priliku da u bioskopima na otvorenom, pod zvezdanim nebom, pogleda filmove na tri različite lokacije: u Galeriji likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića u Novom Sadu, Mokrin Hausu u Mokrinu i Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima.
Filmski festival Slobodna zona kroz ovaj projekat želi da doprinese u ukazivanju na ekološke globalne i lokalne probleme, kao i u pronalaženju potencijalnih rešenja i mogućih primera dobre prakse. Kroz pažljivo odabrane filmove otvaraju se pitanja o različitim aktuelnim eko temama kako bi posetioci bolje razumeli koji su uzroci i posledice globalne krize i kako bi bili motivisani da preuzmu inicijativu i angažovano učešće u okviru svojih lokalnih zajednica.
Zeleni bioskop počinje domaćom premijerom filma El Eko, koji je ove godine osvojio nagradu za najbolji dugometražni dokumentarni film na Berlinalu. El Eko je priča o ehu onoga što leži u duši, o toplini i utočištu koje pružaju oni oko nas, o surovosti prirode, buntovništvu i odrastanju. U udaljenom meksičkom selu koje postoji van vremena, deca se brinu o životinjama i svojim starima, uče da razumeju smrt i ljubav iz svake izgovorene i prećutane reči svojih roditelja.
Očekuje nas i projekcija filma „Alkaras“ koji je dobitnik Zlatnog medveda za najbolji film na Berlinalu 2022. godine. Otkad pamte, porodica Sole je svako leto provodila berući breskve u Alkarasu, malom katalonskom selu. Ali, suočeni sa deložacijom, shvataju da bi im ovogodišnji rod mogao biti poslednji. Novi planovi, koji uključuju seču drveća breskve i postavljanje solarnih panela, izazivaju razdor u ovoj velikoj porodici. Po prvi put se suočavaju sa neizvesnom budućnošću i rizikuju da izgube više od svog voćnjaka.
Lokacije i program projekcija:
Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad:
14. jul : „El Eko“
21. jul: „Alkaras“
Mokrin House, Mokrin:
27. jul: „Alkaras“
Ekološki centar Radulovački, Sremski Karlovci:
4. avgust: „Alkaras“
Projekat je podržala Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada.
Projekcije filmova su besplatne za posetioce i počinju u 21.00 sat.
Kako te vidim – Konkurs za mlade od 18 do 25 godina
Slobodna Zona Junior, Filmski festival Slobodna Zona i DokuFest pozivaju mlade uzrasta od 18 do 25 godina iz Srbije i sa Kosova* da budu deo projekta KAKO TE VIDIM?/HOW DO I SEE YOU?.
Ideja projekta je upoznavanje i kreativno povezivanje mladih iz Srbije i sa Kosova* i njihovo aktivno učešće u radionicama i studijskim posetama koje za cilj imaju istraživanje, razmenu mišljenja i ideja, razvoj medijske i filmske pismenosti, ali i otkrivanje zajedničkih ciljeva, problema i iskustava uz primarno korišćenje videa kao medija za kreativno izražavanje.
Poseta je planirana od 10. do 17. septembra, tokom koje će učesnici imati priliku da se upoznaju sa različitim kulturnim centrima, umetničkim i organizacijama civilnog društva koje deluju u Prizrenu, Đakovici, Peći i Prištini. Program je potpuno besplatan, a organizatori će pokriti troškove putovanja, ishrane i smeštaja.
Učesnici će takođe imati priliku da budu gosti na Festivalu Slobodna Zona u Beogradu u novembru i besplatno prisustvuju glavnom filmskom festivalu i pratećim programima festivala.
Preduslovi za učešće u programu jesu da imate između 18 i 25 godina, motivaciju za kreativnu razmenu i umrežavanje, želju da se upoznate sa vršnjacima sa sličnim interesima iz Srbije i sa Kosova*, pozitivan stav i dobro poznavanje engleskog jezika.
Da biste se prijavili, molim vas popunite PRIJAVNI FORMULAR do 26. avgusta. Broj učesnika je ograničen, pa požurite sa prijavama!
Projekat How Do I See You je trogodišnji program kulturne razmene čiji je cilj upoznavanje mladih sa Kosova* i iz Srbije, a zajednički ga sprovode organizacija DokuFest (Prizren), Fond B92 u sklopu programa Slobodna zona Junior (Beograd) i Filmski Festival Slobodna Zona (Beograd) uz finansijsku podršku Evropske unije.
Kosovo * – sve reference na Kosovo, bilo da se radi o teritoriji, institucijama ili stanovništvu, u ovom tekstu će se razumeti u potpunosti u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez uticaja na status Kosova.
Završena 17. Turneja Slobodne zone – preko 18.000 gledalaca u više od 50 mesta
Poslednjeg dana proleća završena je 17. Turneja Slobodne zone.
Tokom tri meseca trajanja ovaj jedinstveni filmski događaj posetio je preko 50 mesta u Srbiji. Na programu je bilo sedam najznačajnijih ostvarenja prikazanih na prošlogodišnjoj, 18. Slobodnoj zoni.
– I sa ovom turnejom pokazujemo koliko nam je stalo do publike u svim gradovima Srbije, a ne samo u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, gde se festival redovno održava početkom novembra – istakao je Rajko Petrović, direktor i jedan od selektora Slobodne zone.
Zahvaljujući odličnoj saradnji sa lokalnim partnerima – kulturnim centrima, domovima kulture, bibliotekama, nevladinim i aktivističkim organizacijama – projekcije su bile izuzetno posećene. Za neke se tražila karta više, a bilo je i onih specijalno namenjenih učenicima osnovnih i srednjih škola, sa filmovima koji su obrađivali njima bliske teme.
– Stalno nam prilaze novi partneri, jer prepoznaju značaj turneje; tako smo ove godine prvi put filmove sa Slobodne zone predstavili publici u Guči, Opovu i Rudniku – dodaje Petrović.
Procenjuje se da je filmove pogledalo preko 18.000 gledalaca, što pokazuje da i van velikih gradova postoji zainteresovanost građana za ostvarenja sa angažovanom tematikom koja navode na promišljanje i preispitivanje.
– Turneja je odlična prilika za druženje, upoznavanje sa najrecentnijom angažovanom kinematografijom, prilika da se još jednom zapitamo u kakvom svetu živimo i da se, bar malo i od srca, nasmejemo tim povodom – poručio je Rajko Petrović.
Svih sedam ostvarenja, pet igranih i dva dokumentarna, prikazano je besplatno.
Na programu su bili Trougao tuge u režiji Rubena Estlunda, Utama Alehandra Loajse Grisija, Prekovremeni rad Erika Gravela, Nežno Ane Ester Nemeš i Lasla Čuje, Časna sestra fudbalski trener Roberta Buesa, Ljubav, nemačke marke i smrt Džema Kaje i Pisanje vatrom Sušmita Goša i Rintu Tomas.
Turneja Slobodne zone tako je nastavila tradiciju jednog od najambicioznijih poduhvata decentralizacije filmskog sadržaja u zemlji i sprovođenje misije negovanja i razvoja prefinjene filmske publike i u manjim mestima širom Srbije.
Turneja Slobodne zone sprovedena je zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije.