Ruralna Irska, 1981. godine. Tiha, zanemarena devojčica odvedena je iz svoje disfunkcionalne porodice da preko leta živi sa hraniteljima. Procvetala je od njihove brige, ali u kući u kojoj ne treba da bude tajni, ona otkriva jednu.

Postoje različite vrste tišine. Postoji tišina mira i spokoja, i tišina represije i srama. Postoji tišina zadovoljnog, upijajućeg rada. A tu je i tišina straha, ona vrsta usamljeničke tišine u koju bi se zlostavljano dete moglo povući kada čuje težak bat koraka nestrpljive odrasle osobe na stepenicama ili začikavanje drske dece. Nežan, neposredan film Kolma Barejda fino je naštimovan na sve te vrste tišine i delikatna osećanja koja one mogu da sadrže.