Poslednja pčelarka u Evropi mora da sačuva svoje pčele i vrati prirodnu ravnotežu u Zemlju meda. Uvodni kadrovi filma su tako rustično raskošni da se na trenutak zapitate da li je zaista reč o dokumentarcu. Elegantno obučena u živopisnu bluzu i sa smaragdnom maramom na glavi Hatidže Muratova gazi krševitim, ali spektakularnim balkanskim predelom na svom putu ka koloniji pčela koju uzgaja. Živi sa svojom bolesnom majkom Nazife u maloj kolibi bez struje u nenaseljenim planinama Severne Makedonije i ne poznajući drugačiji život i svakako češće viđa pčele nego ljude. Sve dok porodica pčelara nomada ne uđe na njenu teritoriju i tako ugrozi ono od čega ona živi.

Film Zemlja meda nominovan je za najbolji dokumentarac i najbolji strani dugometražni film na 92. dodeli Oskara – čime se upisao u istoriju svetske kinematografije kao prvo ostvarenje, koje je dobilo ove dve nominacije