„Kad god pokušam da komuniciram, ljubav nestaje.“
Na ovaj način se mlada Valentina poverava sredovečnom Đovaniju tokom večere – i tih sedam reči (možda čak samo poslednje dve) služe da sažmu Noć, drugi deo Antonioniove takozvane „trilogije nesaopštivosti“, obrubljen filmovima Avantura i Pomračenje.

Film prikazuje krizu bračnog para, odražavajući modernističke strepnje u vreme smrti i zaborava. Obuhvatajući dan i noć u životu intelektualca i pisca Đovanija i njegove žene Lidije, počinje njihovom posetom prijatelju koji je na samrti u klinici. Kako popodne prerasta u veče, njih dvoje se ponovo sastaju i odlaze u noćni klub, gde je Đovani previše zauzet posmatranjem burleskne tačke kako bi obratio pažnju na Lidijine pokušaje da uspostavi komunikaciju. Kako zora sviće, zatičemo bračni par nekako i dalje skupa, dok pokušavaju da reše svoje teškoće.