ŽIRI I NAGRADE
Filmski festival Slobodna Zona dodeljuje nagrade:
ŽIRI
MEĐUNARODNI ŽIRI
Snežana van Hauvelingen, diplomirala je filmsku produkciju na Akademiji umetnosti u Beogradu, a svoje veštine je obogatila kroz cenjene programe, uključujući EAVE, EAVE Plus i ACE. Njen nedavni rad obuhvata filmove poput Majka Mara (2024) i Dobra žena (2016) Mirjane Karanović, Mrak (2022), Nečista krv: Greh predaka (2021) i Okupirani bioskop (2019). Takođe je uspela sa TV serijama kao što su Jutro će promeniti sve (2018) i Nečista krv (2021). Delo iz njena produkcija, Sablja (2024), nedavno je nagrađeno Specijalnom nagradom za tumačenje za glumce na Kaneseriju. Snežana predaje filmsku i TV produkciju na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Članica je EFA i posvećena mentorka u EVA, koja svojim ogromnim znanjem i iskustvom uzgaja sledeću generaciju filmskih stvarateljki.
Nadine Lange je novinarka i spisateljica iz Leverkuzena u Nemačkoj. Studirala je na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu, a zatim je pohađala Nemačku školu novinarstva u Minhenu. Preselila se u Berlin, 1999, gde je u početku radila kao frilens novinarka. Ona je urednica kulturne sekcije u Tagešpiglu od 2010. godine, istovremeno odgovorna i za Tagešpiglov LGBTIK odeljka, Kviršpigla. Njen debitantski roman, Sladoled sa Jo, objavljen je 2022. u izdanju Kuerverlaga.
Foto: Sonja Nimajer
Nemanja Vojinović je rođen 1989. u Beogradu. Diplomirao je, filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti, dugometražnim omnibusom Gde je Nađa? nakon čega završava i master na istom fakultetu. Kratkim dokumentarnim filmom Realnosti, odjebi osvaja nagrade u Srbiji i regionu. Nemanja ulazi u svet dugometražnog dokumentarnog filma i svoj prvenac Daljine (Las Distancias) snima na Kubi i u Americi, prateći jednu kubansku porodicu i njihov odnos na daljinu. Drugim dugometražnim dokumentarnim filmom Flašaroši, o zajednici sakupljača plastičnih flaša na Vinčanskoj deponiji, osvaja Srce Sarajeva za najbolji dokumentarni film.
REGIONALNI ŽIRI HORIZONTI BALKANA
Maja Šuša je rođena u Beogradu, gde je diplomirala na Akademiji umetnosti 2013. Radi kao glumica u pozorištu, na filmu i televiziji. Od 2017. članica Udruženja dramskih umetnika u Beogradu u statusu slobodne umetnice. Jedna je od osnivača i umetnička direktorka internacionalnog festivala kratkog igranog filma Bašta Fest u Bajinoj Bašti od 2014. Autorka je i punih pet sezona voditeljka emisije U svojoj bašti na Radio Aparatu. Učesnica Talents Sarajevo programa za glumce 2014 i Berlinale Talents Actors Studio programa 2023. Članica je Evropske Filmske Akademije od 2023.
Nemanja Bečanović (1977) diplomirao je na specijalističkim studijama Filmske i televizijske režije na Fakultetu dramskih umjetnosti na Cetinju, a magistrirao na studijskom programu produkcija. Njegov debitanski dugometražni igrani film Posljednje poglavlje premijerno je prikazan 2011. u glavnom programu Filmskog festivala u Sarajevu. Drugi dugometražni igrani film Supermarket (2023) je imao premijeru na Filmskom festivalu u Talinu, u takmičarskoj selekciji Buntovnici bez razloga, na kojoj se prikazuju provokativni i eksperimentalni filmovi nezavisne produkcije. Predavao je na FDU na Cetinju i Univerzitetu Donja Gorica na studijskom programu Film i mediji i bio rukovodilac arhiva u Crnogorskoj kinoteci. Pored svoja dva dugometražna filma, montirao je televizijske dokumentarce. Nemanja je komponovao muziku za igrani film Između dana i noći (2018) i pozorišne predstave Kod Nojeve barke u osam (2016), Ivo Vizin – kapetan od snova (2018), Slučaj slomljene vaze (2024). Pisao je muzičke kritike za Monitor, Pobjedu i Vijesti.
Maša Seničić je rođena u Beogradu,1990. Diplomirala je dramaturgiju i masterirala na Katedri za teoriju i istoriju Fakulteta dramskih umetnosti, gde je sada doktorantkinja. Koselektorka je programa Hrabri Balkan na Festivalu autorskog filma a kao programska direktorka udruženja Filmkultura doprinosi neformalnoj edukaciji omladine u polju audiovizuelne kulture. Kao autorka i urednica bila je deo brojnih medija i samoiniciranih ili institucionalnih publikacija. Učestvovala je u raznim lokalnim i međunarodnim inicijativama, radionicama i manifestacijama, pre svega u oblasti filma i književnosti, ali i u interdisciplinarnim istraživačkim/izlagačkim projektima u ulozi moderatorke, koordinatorke i/ili mentorke. Objavila je dve pesničke knjige: Okean (2015) i Povremena poput vikend-naselja (2019) za koje je dobila Nagradu Mladi Dis i Nagradu Dušan Vasiljev.
Foto: Nemanja Knežević
ŽIRI SELEKCIJE PRVA DVA KORAKA
Đorđe Bаjić, rođen 1975. u Beogradu, srpski je pisac i kritičar, magistar teorije umetnosti i medija. Piše filmske kritike i tekstove iz domena umetnosti i kulture za Vreme, Nedeljnik i Bukmarker. Uz Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića autor je knjiga Kritički vodič kroz srpski film 2000–2017 i The Best Serbian Films of the 21st Century, a sa Jankovićem je napisao Kritički vodič kroz srpski film 2018-2022. Njegova priča Košuta uvrštena je antologiju BalkaNoir (2018), objavljenu u Grčkoj, a priča Besnilo 2.0 u Laguninu antologiju posvećenu Borislavu Pekiću – Pre vremena čuda. Autor je romana: Ostrvo prokletih, Žuta kabanica, Jedno đubre manje, Crveni sneg, Smrt u ružičastom koji je objavljen i na engleskom, Umri, ljubavi! i Jedno đubre manje, konačna verzija.
Foto: Ema Bednarž
Ljiljana Ilić je završila nemački jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Izdala je dve zbirke poezije: Nije zabava to sve i Preča posla. Članica je organizacionog tima Pesničenja, poetskih događaja godinama organizovanih u Kulturnom centru Rex u Beogradu i širom Srbije. Zajedno sa Umetničkom grupom Škart i piscem Davidom Albaharijem uređivala je i objavljivala izdanja sa književnim prilozima autora iz cele regije (Kulturni centar Albahari). Prevodi književnost za brojne izdavačke kuće (Booka, Bulevar Books…) i članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Radi kao koordinatorka za komunikacije i medije u Kulturnom centru Beograda.
Zoran Janković, filmski i književni kritičar i esejista, rođen je u Loznici 1973. Diplomirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Novom Sadu. Piše filmske kritike i tekstove iz domena umetnosti i kulture za nedeljnik Vreme i magazin Optimist. Dopisnik je panevropskog filmskog i esnafskog portala Film New Europe. Kreator je, uz Đorđa Bajića, putujuće filmske radionice Kako se gleda film. Ko-urednik je i novinar filmskog glasila Vidimo se u bioskopu pod okriljem Mreže kinoprikazivača Srbije, čiji portal takođe uređuje. Bajić i Janković su autori filmskog podkasta Filmoholik i filmskih tribina Gnevni filmovi. Ko-autor je knjiga Kritički vodič kroz srpski film 2000–2017 i The Best Serbian Films of the 21st Century. Zajedno sa Bajićem je autor knjige Kritički vodič kroz srpski film 2018–2022. Tim trima knjigama prethodio je zbornik eseja na filmske teme Novi kadrovi – Skrajnuti fenomeni srpskog filma, u izdanju kuće Clio iz Beograda. Bavi se i kniiževnim prevođenjem.
Foto: Ema Bednarž
TEEN ŽIRI
Isidora Cvetković ima 18 godina i učenica je XIII beogradske gimnazije. Uz široki spektar interesovanja, posebno u oblastima svetske politike i fotografije, aktivno učestvuje u vannastavnim aktivnostima, što joj omogućava da razvija veštine van standardnog obrazovnog programa. Njena strast prema međunarodnim temama vodi je ka želji da studira međunarodne odnose, i to planira da ostvari na studijama u inostranstvu. Pored akademskih ciljeva, Isidora uživa u kreativnim projektima i umetničkom izražavanju kroz svoj objektiv.
Iva Gošnjak ima 17 godina i živi u Beogradu gde pohađa XIII beogradsku gimnaziju. Već deset godina se amaterski bavi glumom u dramskom studiju, a radila je i na produkciji amaterske predstave Zapisi iz podzemlja. Pored toga, od ove godine je deo organizacije festivala umetnosti mladih “Prepad”. Zanimaju je različiti aspekti filmskih i pozorišnih umetnosti, a planira da se bavi menadžmentom u kulturi.
Rade Mirković rođen je 2007. u Beogradu, u kome i sada živi. Učenik je treće godine XIII beogradske gimnazije. Autor je i reditelj amaterske predstave Zapisi iz podzemlja i organizator omladinskog umetničkog festivala ,,Prepad“ od ove godine. Zanimaju ga pozorišna režija, književnost i film.
Sofija Sofrenić je učenica četvrte godine XIII beogradske gimnazije, koja planira da svoje školovanje nastavi upisivanjem studija arhitekture. Bavi se slikanjem i od malena ide u likovni atelje Dečijeg kulturnog centra Beograda, u kojem je ove godine imala samostalnu retrospektivnu izložbu. Osvajala je mnogobrojne nagrade na međunarodnim likovnim konkursima. Bavila se plesom, a uživa i u učenju stranih jezika, pogotovu francuskog.
Predana. Radoznala. Otvorena. Pametna. Kreativna. Duhovita. Hrabra. Pouzdana. Blaga. Maštovita. Uporna. Jedinstvena.
Takva je bila Olivera Ranđić, koordinatorka i spiritus movens programa Slobodna zona junior. Prerano smo je izgubili u decembru 2022. godine. U sećanje na Olju i njen neverovatan rad, Fond B92 i Filmski festival Slobodna zona uvode nagradu „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju, za iskorake, inovativnost i hrabrost u uvođenju novih metodologija i alata u obrazovanju u oblasti ljudskih prava i humanističkih nauka, uz podsticanje saradnje između obrazovnih institucija i nevladinog sektora na svim nivoima.
Nagradom želimo da odamo priznanje i našoj Olji i sličnim dobrim duhovima obrazovanja, bilo da rade u sistemu ili van njega, koji pomeraju stvari u jednoj od najvažnijih oblasti života i nastoje da učenje učine zanimljivim i važnim deci i mladima. Onima koji se bezrezervno daju za suštinski napredak ovog društva kroz promociju znanja, razumevanja i otvorenosti, želimo da poručimo da nas ima mnogo koji cenimo njihovu strast i doprinos, da se ne predaju i ne odustaju. Nije ni naša Olja, jer je razumela važnost onoga što radi.
Zahvaljujući njenoj upornosti, posvećenosti i kreativnosti, program Fonda B92 Slobodna zona Junior je, za više od 15 godina koliko ga je vodila i razvijala, u obrazovnom sistemu u Srbiji pokrenuo razgovor o razvoju solidarnosti, razumevanja, aktivizma i proširio znanja o važnim društvenim temama kroz primenu angažovanih filmova u nastavi. Junior danas obuhvata brojne aktivnosti u osnovnoškolskoj, srednjoškolskoj i visokoškolskoj nastavi, kao i vanškolske programe za srednjoškolce.
Oljine kolege i prijatelji nastaviće njen rad i podstaći druge, između ostalog i dodelom nagrade sa Oljinim imenom, da sa entuzijazmom i verom u suštinsku važnost unapređenja obrazovanja kroz korišćenje inovativnih i kreativnih alata, nastave da daju svoj doprinos ovoj važnoj oblasti.
