VESTI

Mladi osnaženi da vode Hrabre razgovore

Tokom proteklog vikenda 5. i 6. marta, u Sremskim Karlovcima, kroz program Slobodna zona Junior organizovane su radionice za facilitaciju dijaloga – Hrabri razgovori koje je pohađalo tridesetak mladih uzrasta od 20 do 26 godina iz raznih krajeva Srbije.

 

Polaznice i polaznici imali su priliku da gledaju kratkometražne angažovane dokumentarne filmove čiji su autori i autorke njihovi vršnjaci koji su prethodno pohađali Kamp dokumentarnog angažovanog filma Naše razlike su naša u okviru kog su filmovi nastali.

 

Projekcije filmova pratile su vežbe i simulirane moderacije razgovora sa autorima i panel diskusije uz mentorstvo stručnih saradnika Slobodne zone Junior dr Jelene Joksimović i dr Aleksandra Weisnera.

 

Pre susreta u Sremskim Karlovicma učesnici su slušali nekoliko predavanja u onlajn formatu gde su obrađene teme medijska i filmska pismenost, konstruktivna komunikacija i socijalni konstruktivizam ulaska u dijalog, interkulturalne kompetencije i ljudska prava, identiteti, identitetske politike, teorije interkulturalnosti itd. 

Mladi  polaznici i polaznice programa Hrabrih razgovoria nakon  završene obuke naći će se u ulozi moderatora/ke i facilitatora/ke grupnih diskusija  na posebno organizovanim filmskim događajima koji će uključiti  projekcije 12 dokumentarnih filmova iz edicije Naše razlike su naša snaga koje su planirane da se organizuju od maja do septembra ove godine u 40 mesta i gradova Srbije. 

Hrabri razgovori deo su projekta Slobodna zone Junior: Naše razlike = naša snaga koji ima za cilj da izgradi kapacitete za prihvatanje kulturnog diverziteta i uspostavljanje interkulturnog dijaloga kod mladih ljudi različitog porekla, kulture i vere, kroz proces neformalnog učenja, interakciju i stvaranje.

Projekat sprovodi Fond B92 kroz program Slobodna zona Junior uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Podrška civilnom društvu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a sufinansiran je od Američke ambasade u Beogradu i Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Hrabri razgovori – besplatne edukativne radionice za mlade iz cele Srbije

Slobodna zona Junior poziva mlade od 20 do 26 godina iz svih krajeva Srbije da budu deo velikog omladinskog projekta Naše razlike = naša snaga!

 

Do 15. Februara otvorene su prijave za učešće u radionicama Hrabri razgovori kroz koje će polaznici i polaznice dobiti besplatnu obuku o strategijama konstruktivne komunikacije, moderaciji i facilitaciji grupnih razgovora, kritičkoj i umetničkoj analizi filma, interkulturalnosti medijskoj i filmskoj pismenosti.

 

 

Nakon serije edukativnih radionica koje će biti realizovane u onlajn formatu i uživo – tokom jednog vikend druženja u Sremskim Karlovcima, motivisani učesnici i učesnice imaće priliku da tokom proleća, u skladu sa svojim raspoloživim vremenom, stečene veštine demonstriraju na prosebnim filmskim događajima na kojima će biti prikazani kratkometražni dokumentarni filmovi nastali u sklopu Kampa angažovanog filma Naše razlike = naša snaga.

 

 

Poziv je otvoren za mlade aktiviste i aktivistkinje, omladinske radnike i radnice, članove i članice omladinskih organizacija i kancelarija za mlade, ljubitelje i ljubiteljke filmske umetnosti, a naročito za pripadnike nacionalnih manjina, kao i sve one koji su otvoreni za nova znanja i iskustva, a koji bi želeli da se bave vršnjačkom edukacijom na temu interkulturnog dijaloga i ljudskih prava.

 

Radionice pod nazivom Hrabri razgovori trenutno uspešno pohađa grupa od tridesetak mladih entuzijasta, a u sklopu ovog novog aktulenog konkursa, biće primljeno još trideset učesnika i učesnica.

 

Radionice će biti realizovane u dve grupe, a termini obuka biće planirani uz prethodni dogovor sa kandidatima i kandidatkinjama, a u skladu sa njihovim raspoloživim vremenom.

 

Program je potpuno besplatan, a svi troškovi prevoza, smeštaja i ishane tokom uživo susreta biće pokriveni od strane organizatora.

 

Konkurs je otvoren do 15. februara do ponoći, a svi zainteresovani mogu se priaviti popunjavanjem formulara na sajtu slobodnazona.rs.

 

O rezultatima užeg izbora kandidata koji će biti pozvani na onlajn intervju, prijavljeni će biti obavešteni najkasnije do 3. februara 2022.godine.

 

Za dodatne informacije i pitanja sve zainteresovane ohrabrujemo da se jave putem mejla slobodnazonajr@gmail.com ili na telefon 0604050485.

 

Hrabri razgovori deo su projekta Naše razlike = naša snaga koji ima za cilj da izgradi kapacitete za prihvatanje kulturnog diverziteta i uspostavljanje interkulturnog dijaloga kod mladih ljudi različitog porekla, kulture i vere, kroz proces neformalnog učenja, interakciju i stvaranje.

Projekat sprovodi Fond B92 kroz program Slobodna zona Junior uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Podrška civilnom društvu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a sufinansiran je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

 

Budi deo programa How do I see you?

Slobodna Zona Junior, Filmski festival Slobodna Zona i DokuFest pozivaju mlade uzrasta od 18 do 25 godina iz Srbije i sa Kosova* da budu deo projekta KAKO TE VIDIM?/HOW DO I SEE YOU?.

Uživaš u upoznavanju ljudi koji dolaze iz drugačijeg kulturnog okruženja?

Voliš da gledaš filmove i video je tvoje omiljeno sredstvo izražavanja?

Obožavaš kreativne procese rada? 

Željan/a si novih znanja i putovanja?

 

Ukoliko je odgovor na prethodna pitanja potvrdan, postoje još samo dva preduslova koja bi trebalo da ispunjavaš kako bi se potencijalno pridružio/la sjajnom timu mladih ljudi sa Kosova* i iz Srbije u jednoj izuzetno kreativnoj avanturi: potrebno je da imaš između 18 i 25 godina i da dobro govoriš engleski jezik.

ŠTA PROGRAM PODRAZUMEVA?

„How do I see you?“ je program kulturne razmene mladih iz Srbije i sa Kosova* koji u svom segmentu mobilnosti podrazumeva upoznavanje mladih i njihovo aktivno učešće na radionicama i studijskim posetama čiji je fokus istraživanje, razmena mišljenja i ideja, razvoj medijske i filmske pismenosti, ali i otkrivanje zajedničkih ciljeva, problema i iskustava. Ideja je da se mladi sa Kosova* i iz Srbije inspirišu na međusobni dijalog i saradnju, ali i da jedni druge bolje upoznaju i kreativno se izraze kroz dvominutne videe o tome kako vide jedni druge.

 

Polaznici i polaznice programa će imati priliku da učestvuju u studijskim posetama u okviru kojih će obići mnoge kulturne organizacije i institucije širom Srbije i Kosova* kako bi se upoznali sa različitim savremenim kulturnim i umetničkim programima i praksama.

 

Video radovi nastali u okviru programa biće deo posebne multimedijalne izložbe koja će biti upriličena na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Dokufest (Prizren) u avgustu i Filmskom festivalu Slobodna zona (Beograd) u novembru 2022. godine.

Učesnici/ce „How do I see you?’“ programa na oba festivala će takođe imati priliku da gledaju najbolje filmove savremene svetske produkcije, učestvuju na masterklasovima, okruglim stolovima, koncertima i ostalim mnogbrojnim pratećim programima oba festivala.

 

Aktuelni konkurs je poziv za treću generaciju polaznika/ca programa.

 

ŠTA TE ČEKA?

Marsel Prust je rekao da se prava lepota putovanja ne sastoji u upoznavanju novih pejzaža, već u menjanju pogleda na svet. A mi ti obećavamo nova vidike i saznanja pomoću kojih bolje razumemo svet u kome živimo.

 

Naši konkretni susreti će se odvijati pre svega uživo, ali i onlajn, a programom su predviđena sledeća putovanja:

 

Studijsko putovanje na Kosovu* – februar 2022. godine (7 dana)

Studijsko putovanje u Srbiji  – jun 2022. godine  ( 7 dana)

Festival dokumentarnog filma Dokufest, Prizren – avgust 2022. godine (3 – 4 dana) 

Filmski festival Slobodna zona, Beograd – novembar 2022. godine (3 – 4 dana)

 

Predviđeno je da onlajn susrete imamo u mesecima kada ne putujemo, a detaljna dinamika i plan rada će biti organizovani u skladu sa raspoloživim vremenom učesnika/ca, a po njihovom prijemu u program.

KAKO DA SE PRIJAVIŠ?

Dovoljno je samo da popuniš formular koji se nalazi na dnu strane. Prijave traju do 30. decembra 2021. godine. O rezultatima selekcije obavestićemo te najkasnije do  20. januara 2022. godine.

Učešće u programu je potpuno besplatno, a sve troškove, uključujući prevoz, smeštaj, hranu, ulaznice za različite kulturne institucije/događaje i slično, pokrivaju organizatori.
 
Za sve dodatne informacije možeš nam se obratiti putem mejla slobodnazonajr@gmail.com ili putem društvenih mreža Instagram i Facebook.

Prijave su otvorene do 30. decembra!
FORMULAR ZA PRIJAVU

Kosovo * – sve reference na Kosovo, bilo da se radi o teritoriji, institucijama ili stanovništvu, u ovom tekstu će se razumeti u potpunosti u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez uticaja na status Kosova.

Preuzmite aplikaciju za obilazak Starog sajmišta

Obeležavajući osamdesetu godišnjicu od osnivanja Logora Staro sajmište, Filmski festival Slobodna zona predstavio je danas u Beogradu multimedijalnu aplikaciju Svetlost svitaca, koja se može preuzeti potpuno besplatno i iskoristi za obilazak Sajmišta.

U okviru projekta Svetlost svitaca četrnaest srednjoškolaca je ovog leta, zajedno sa istoričarima i umetnicama iz Srbije i Nemačke, osmislilo i kreiralo multimedijalnu šetnju na lokaciji bivšeg logora. Rezultati njihovog rada sada su dostupni putem aplikacije koja se može preuzeti sa sajta Filmskog festivala Slobodna zona.  

Rajko Petrović, direktor Filmskog festivala Slobodna zona koji koordinira projektom, izjavio je da je sav ovaj rad nastao pre svega iz velike potrebe da se neguje kultura sećanja, ali i da se izađe na kraj sa sve brojnijim dezinformacijama: „Danas kada odemo na ovu lokaciju, skoro da ne možemo da nađemo nijedan izvor gde bismo mogli da dobijemo osnovne informacije.” On je dodao da je upravo zbog toga naziv projekta vrlo simboličan: „Svi mladi ljudi koji su radili na ovoj aplikaciji predstavljaju neku vrstu svetlosti u tom okruženju mraka, zaborava i tame.”

Svetlost svitaca ima i dodatnu vrednost jer predstavlja odličan primer vršnjačke edukacije i prenošenja znanja među mladima. Istoričar Aleksandar Todosijević, predsednik Udruženja za društvenu istoriju Euroclio iz Srbije, navodi da ova tema zauzima važno mesto u obrazovanju: „Sva istraživanja pokazuju da mladi danas slabo poznaju istoriju. Mnogo je pogrešnih tumačenja i dezinformacija koje nalaze svoje mesto u javnom diskursu.” On je podsetio da je Beograd bio jedinstven grad u Evropi tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, s obzirom na to da su u samom gradskom jezgru postojala čak tri logora – Staro sajmište, Banjica i Topovske šupe. „Želeli smo da skrenemo pažnju mladima na važnost ovog mesta na kojem su stradali Jevreji, Srbi, Romi i svi oni koji su bili protivnici nacista.”

Na kreiranju sadržaja za aplikaciju učestvovali su mladi iz Beograda, Novog Sada, Novog Pazara, Valjeva, Leskovca, Bečeja i Subotice. Njima je pomogao tim umetnica i umetnika iz Nemačke i Srbije, pod čijim su mentorstvom, kroz četiri radionice, kreirali autentičan sadržaj za vođenu turu po Sajmištu. Radionice su vodile pozorišna rediteljka Suzan Hrudina iz pozorišne trupe Spreeagenten iz Berlina, umetnica performansa Elana Kac, dizajnerka svetla Milica Komlenić-Vukić i video umetnica Branka Pavlović. Za koncept aplikacije bili su zaduženi dramaturškinja Maša Seničić i reditelj Nikola Polić. Stručni konsultanti na projektu bili su istoričari Nataša Kostić i Milovan Pisari.

Branka Pavlović jedna je od umetnica koja je sa ekipom srednjoškolaca radila na osmišljavanju sadržaja. Prema njenim rečima, ova aplikacija predstavlja svojevrsni virtuelni spomenik svim žrtvama, kao i samom prostoru Starog sajmišta, koji je pun konflikata, ali i skrivene lepote. „Radili smo sa izvanrednim mladim ljudima koji imaju mnogo talenata i koji su dali lični pečat ovoj priči”, tvrdi Pavlović. „Oni su koristili arhivski materijal, brojna originalna svedočanstva, pisma i fotografije, da bi potom uz pomoć glume, scenskog pokreta, pa čak i svetlosnih instalacija i instalacija u javnom prostoru, napravili više od 25 video sadržaja, kao i druge tekstualne i audio formate. Aplikacija Svetlost svitaca povezuje prošlost i sadašnjost na neočekivane načine, a njena najveća vrednost je što je priča o Starom sajmištu ispričana iz perspektive mladih ljudi danas i namenjena njihovim vršnjacima kao poziv na razmišljanje i stvaranje.”

Učenik Gimnazije Novi Pazar Adem Tutić kazao je da se tokom rada na projektu njegov doživljaj samog mesta menjao iz dana u dan: „Kako su dani prolazili, ulazili smo u nove perspektive i gledali na to mesto drugačijim očima. Svu tu napetost i teške informacije uspeli smo da svarimo kroz svoje autorske radove i prilagodimo ih aplikaciji.” Njegova želja je da ovu aplikaciju posebno koriste profesori i učenici na svojim vannastavnim aktivnostima.

Nevena Mitrović, učenica Pete beogradske gimnazije, priznala je da nije znala mnogo toga o Starom sajmištu, osim da je tu nekada bio logor. „Prvi put kada smo došli na Sajmište osetila sam neku nelagodu. Shvatila sam da je to mesto koje je proživelo mnogo toga, a da mi sada treba da doživimo sve to kroz dve sedmice”, objasnila je ona, dodajući kako joj je rad na projektu bio značajno lakši kako zbog mentorskog dela, tako i zbog saradnje sa vršnjacima.  

Aplikacija Svetlost svitaca može da se preuzme potpuno besplatno sa sajta Filmskog festivala Slobodna zona, a uskoro će pored srpskog, ceo sadržaj biti dostupan i na engleskom jeziku.

Projekat Svetlost svitaca realizuje Filmski festival Slobodna zona uz podršku Fondacije Sećanje, odgovornost, budućnost (EVZ) iz Berlina i saradnju Fondacije Fond B92 (program Slobodna zona junior), Centra za primenjenu istoriju, Udruženja za društvenu istoriju – Euroclio, nezavisne pozorišne trupe Spreeagenten iz Berlina i CeDiS, Freie Universität Berlin.

Direktan prenos dodele „evropskih Oskara” na sajtu Slobodne zone

Svečana ceremonija 34. dodele Evropskih filmskih nagrada održaće se 11. decembra, a publika u Srbiji moći će da prati direktan prenos iz Berlina na sajtu Filmskog festivala Slobodna zona

Evropska filmska akademija (European Film Academy) odlučila je da i ove godine, u skladu sa pandemijskim okolnostima, preseli glamuroznu dodelu filmskih nagrada u virtuelni svet. Tako će priznanja biti dodeljena na ceremoniji u svojevrsnom hibridnom formatu, sa voditeljima i specijalnim gostima koji će se javiti uživo u studiju. Nominovani, uključujući i one koji te večeri trijumfuju u brojnim kategorijama, pridružiće se putem različitih digitalnih formata.

Iako žali zbog održavanja dodele nagrada na ovaj način, direktor Evropske filmske akademije Matijas Vauter Knol navodi kako se ove mere preduzimaju sa ciljem da se smanji rizik od potencijalnog zaražavanja svih učesnica i učesnika. „U teškim trenucima kao što je ovaj, nadamo se pre svega da će ceremonija okupiti evropsku filmsku zajednicu, kao i da ćemo putem direktnog prenosa dopreti do što je moguće više ljubitelja filma”, izjavio je Vauter Knol. 

Ceremonija će se održati u monumentalnoj Areni Berlin, a vodiće je nemačka glumica, voditeljka i spisateljica Anabel Mandeng. Mađarska rediteljka Marta Mesaroš ovogodišnja je dobitnica nagrada za životno delo, dok je danskoj rediteljki Suzan Bir pripalo priznanje za dostignuća u svetskoj kinematografiji. Nagrada za inovativni storytelling biće dodeljena britanskom reditelju Stivu Makvinu za filmski serijal „Small Axe”.

Za najbolji dokumentarni film ove godine nominovano je ostvarenje „Profesor Bahman i njegovi časovi” rediteljke Marije Špet, koje je na nedavno održanoj 17. Slobodnoj zoni osvojilo glavnu nagradu u Međunarodnoj selekciji. U istoj kategoriji nominovani su i filmovi „Najlepši dečak na svetu” i „Begunac”, koje su svoju srpsku premijeru takođe imali na ovogodišnjoj Slobodnoj zoni. Osim toga, film „Begunac” nominovan je i u kategoriji za najbolje animirano ostvarenje. 

Direktan prenos 34. dodele Evropskih filmskih nagrada počeće u subotu, 11. decembra u 19 časova na sajtu slobodnazona.rs.

Slobodna zona Junior video izložbom obeležava Međunarodni dan ljudskih prava

U petak 10. decembra od 18 časova na Međunarodni dan ljudskih prava biće održana, sada već tradicionalna, Izložba učeničkih video radova Slobodne zone Junior!

Izložba će u konceptu virtuelnog bioskopa sa razgovorima sa mladim autorima i autorkama, predstaviti izbor od 8 radova nastalih kao rezultat onlajn gostovanja 5. izdanja Putujućeg školskog bioskopa Slobodne zone Junior i pratećih radionica medijske pismenosti koje su realizovane tokom septembra, oktobra i novembra meseca ove godine.

Video radovi obrađuju teme koje su polaznici i polaznice radionica spoznali kao važne za svoje okruženje i zajednicu, a tiču se zdravih životnih stilova, kreativnosti i umetnosti mladih, nasilja u partnerskim vezama, bezbednosti u saobraćaju, inkluzije vršnjaka sa invaliditetom, ekologije i očuvanja voda.

Đaci Ekonomsko – trgovinske škole Bečej nastupiće sa radovima U svetu modelarstva, Mladi anime umetnici i Before and After učenici Srednje škole Nova Varoš pripremili su rad pod nazivom Ožiljak, a učenici Gimnazije „Sava Šumanović“ iz Šida radove  Adrenalin i Iza kulisa, dok su učenici Gimnazije „Borislav Petrov Braca“ iz Vršca upriličili radove Ognjenova sonata i Voda.

Razgovore sa autorima i publikom moderiraće ekspertkinje Slobodne zone Junior Melita Ranđelović, Vesna Štrbić i Jelena Joksimović.

Usled rizične epidemiološke situacije izložba će biti realizovana u onlajn formatu, na zoom platformi, a detaljnije informacije o događaju i linku za pristup moguće je pronaći na facebook stranici Slobodna zona Junior.

Putujući školski bioskop sa radionicama medijske pismenosti i video izložbom učeničkih radova peti rođendan proslavlja zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a tokom prethodnih izdanja posetio je preko 40 manjih mesta u Srbiji i u aktivnosti uključio više od 1700 učenika i učenica srednjih škola.

Slobodna zona Junior: Rezultati konkursa za učešće u programu Hrabri razgovori

Povodom konkursa za Radionice za facilitaciju dijaloga – Hrabri razgovori, na adresu Slobodne zone Junior pristigao je veliki broj sjajnih prijava!

Konkurs je bio otvoren do 31. oktobra i to za mlade uzrasta od 20 do 26 godina. 

Uzimajući u obzir kvalitet prijave, interesovanja i motivaciju potencijalnih polaznika i polaznica da pohađaju radionice za moderaciju dijaloga, te želju da kasnije budu ti koji će voditi Hrabre razgovore na filmskim događajima širom Srbije, selekciona komisija je donela odluku da u ovom ciklusu na edukativni program bude primljen 31 polaznik i polaznica. 

Hrabri razgovori deo su projekta Naše razlike = naša snaga koji ima za cilj da izgradi kapacitete za prihvatanje kulturnog diverziteta i uspostavljanje interkulturnog dijaloga kod mladih ljudi različitog porekla, kulture i vere, kroz proces neformalnog učenja, interakciju i stvaranje.

Projekat sprovodi Fond B92 kroz program Slobodna zona Junior uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Podrška civilnom društvu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a sufinansiran je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

U nastavku je spisak odabranih kandidata i kandidatkinja: 

Fatma Gološ (1999)

Ivana Pejak (1997)

Marija Aleksić (2001)

Natalia Novikova (2001)

Andrijana Vuković (1997)

Vida Jović (1999)

Kristina Nikolić (1997)

Moja Bulatović (2001)

Isidora Mitri (1998)

Teodora Jovanović (1996)

Isidora Mitić (2000)

Lazar Similić (2001)

Teodora Marković (1998)

Milica Grujić (1999)

Katarina Tomović (1995)

Tatjana Dimović (1998)

Jana Vesić (2001)

Emilija Bošković (1995)

Aleksandra Jelesijević (2001)

Ksenija Krivokapić (1999)

Marija Stojadinović (1996)

Milica Đorđević (1999)

Sara Ećimović (2001)

Verica Jovanović (2000)

Jovana Radovanović (1994)

Katarina Prelvić (1995)

Dijana Injac (1997)

Iva Gajin (1999)

Sofija Milosavljević (1995)

Marija Kokanović (2000)

Igor Vesović (1993)

 

*Redosled izabranih polaznika i polaznica na listi je izlistan prema redosledu prijavljivanja na program.

17. Slobodna zona: Nagrade za Profesora Bahmana i Između dve zore

Sedamnaesti filmski festival Slobodna zona svečano je zatvoren večeras u Domu omladine Beograda dodelom festivalskih priznanja. Za najbolje filmove proglašeni su Profesor Bahman i njegovi časovi u međunarodnoj, odnosno Između dve zore u regionalnoj selekciji.

Glavna nagrada u Međunarodnoj selekciji pripala je filmu Profesor Bahman i njegovi časovi nemačke rediteljke Marije Špet. Kako se navodi u obrazloženju žirija, reč je o filmu koji, prateći godinu dana u jednom nemačkom razredu, postavlja bitna pitanja današnje Evrope, od migracija i multikulturalnosti, preko socijalne pravednosti obrazovnih politika, sve do ideje školske nastave. Žiri ove selekcije činili su Nebojša Slijepčević, Miroljub Stojanović i Jurica Pavičić.

„Zdravo Beograde, žao mi je što nisam tu sa vama, ali se veoma radujem ovoj nagradi pogotovo na festivalu koji je posvećen ljudskim pravima”, navela je u video poruci Marija Špet, čiji je film danas dobio i nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji dokumentarni film. „Želela bih da se zahvalim na poverenju svim ljudima koji su učestvovali u i radili na ovom filmu: Gospodinu Bahmanu, jer svojim učenicima predaje mnogo više od onoga što stoji u bilo kom nastavnom planu i zato što je od učionice za njih stvorio dom.”

Specijalno priznanje za ovu selekciju pripalo je Izraelki Vanesi Lapi za film Šper ide u Holivud, koji kroz formu arhivskog dokumentarca propituje način na koji ljudi fabrikuju i recikliraju vlastite biografije.

„Poštovana publiko, vrlo me je dirnulo što je naš film dobio nagradu. Iako večeras nisam u mogućnosti da budem sa vama, osećam se kao da sam tu”, iskrena je u svojoj poruci Vanesa Lapa. „Vaš festival zalaže se za ljudska prava i pokazuje svetu koliko je važno da se zauzmete za sebe, za društvo, za humanost i ljudskost uopšte. Želim da se zahvalim festivalu, žiriju, timu, a posebno publici bez koje ovo ne bi bilo moguće.”

Žiri regionalne selekcije Horizonti Balkana ove godine činili su Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arenliu, a odlučili su da nagradu za najbolji angažovani film dodele turskom reditelju Selmanu Nadžaru za film Između dve zore, koji nudi tumačenje pravde i etike podsećajući nas da ne postoji granica u održavanju i čuvanju pozicije moći.

Reditelja Selmana Nadžara vest je zatekla na aerodromu, pa se i on publici obratio video porukom: „Veoma sam srećan što je moj film nagrađen i što putuje po svetu. Oduvek sam smatrao da je primanje nagrade onlajn surovo, ali, evo, i meni se to prvi put desilo”, poručio je Nadžar koji je priznanje posvetio svojim divnim saradnicima ispred i iza kamera.

Specijalno priznanje u ovoj selekciji pripalo je filmu Čekaj me hrvatskog glumca i reditelja Damira Markovine, koji „kroz svoju svakodnevnu dinamiku govori o izazovima života sa onima koje najviše volimo, ali tu ljubav na suptilan način preslikava kako na naša mala društva i države u kojima se snalazimo tako i na nekadašnju državu u kojoj smo živeli”, smatra žiri.”

Nagradu je u ime reditelja primio njegov otac Roko Markovina, koji se takođe pojavljuje u filmu. „Drago mi je što sam među vama, ali i što vam moram kazati da ovako izgleda kad nosač tacni u tom filmu, a to sam bio ja, mora primiti nagradu pored glavne glumice, bake, koja je nažalost umrla i pored druge glavne glumice, njezine ćerke a moje supruge, koja je pedeset godina trpila sve što nam je život sijao i ostala normalna. Mislim da osamdeset odsto porodica na ovom prostoru ima sličnu ili istu priču.”, poručio je Markovina.

Human rights nagrada  otišla je u ruke hrvatske rediteljke Tihe Gudac, autorke filma Žica, koji se iz više sasvim različitih perspektiva bavi gorućom temom tihog, često teško uočljivog fašizma sa kojim smo gotovo svakodnevno suočeni, dovodeći ga u vezu sa pitanjem migranata, možda najvećim problemom i sramotom savremenog društva.

„Nalazimo se u zemljama koje ovih dana predstavljaju vrata Evrope. Ono što mnogi ne znaju, a što je činjenica, jeste da su evropske granice sada ožičene gore nego što su bile u Drugom svjetskom ratu”, kazala je u svom obraćanju Tiha Gudac. „Velika je privilegija biti umjetnik u ovom vremenu jer se nalazimo u izazovima, u svijetu koji ruši mostove i diže zidove. Nadam se da moj film može pomoći u tome da učinimo nešto što je drugačije od toga i da uspostavimo dijaloge”, izjavila je Gudac dodatno zahvalivši beogradskim kolegama na podršci bez kojih ne bi završila film.

U selekciji 14+ nagrađen je film Ja nikada ne plačem poljskog reditelja Pjotra Domalevskog, ostvarenje sa dubokom porukom koji donosi svima nama blisku tematiku. Kroz ovaj film sagledali smo i poistovetili se sa surovošću i istinama današnjeg sveta u neposrednom okruženju, naveo je omladinski žiri koji su ove godine činili Iva Vujović, Dunja Trifunović, Helena Sekulić, Tara Dragojević, Katarina Beković, Mateja Jovanović i Nevena Mitrović.

Kada je reč o selekciji 8+, nagrada je pripala filmu Ja sam Greta švedskog reditelja Nejtana Grosmana, koji je žiri ocenio kao inspirativan film sa veoma snažnom porukom. „Pre svega, podstiče mlade na aktivizam i daje im motivaciju da menjaju svet oko sebe i bave se aktuelnim problemima, za njihovo dobro i dobro celog okruženja”, stoji u obrazloženju.

„Hvala veliko na nagradi, nadam se da ste uživali u filmu”, izjavio je Nejtan Grosman, koji se publici javio iz „iste sobe u kojoj je, najvećim delom, film i montiran”.

Domaći film Duga resa, autorski projekat Grupe Škart, osvojio je nagradu publike, nakon više nego uspešne premijere u okviru ovogodišnje Slobodne zone. Nakon dodele nagrada, publici u Domu omladine prikazan je film Spenser Pabla Laraina. Kao i na otvaranju, tako je i završeno veče obeležila istovremena projekcija ovog filma održana u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Producent filma Vladimir Šojat primio je nagradu u ime reditelja Dragana Protića Prote iz grupe Škart.

„Ako vas interesuje šta je to buksna i kako se popravlja, koje su osnovne aktivnosti Kreativno-rekreativne radionice Kluba penzionera u Dugoj Resi ili kako se zove konj Kalamiti Džejn, ja vas pozivam da ili onlajn ili u nekom kasnijem prikazivanju pogledate film”

SLOBODNA ZONA NA BIS

Kao i prethodnih godina odabrani festivalski favoriti tokom 10. novembra biće još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u. Sa početkom u 17 časova biće prikazan film „Balada o beloj kravi”, u 19 časova na programu je film „Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje „Najgora osoba na svetu”.

Nakon toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan širom zemlje od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

17. Slobodna zona: Emotivni susreti sa publikom

Za mnoge filmske autorke i autore iz cele Evrope ovogodišnja Slobodna zona, koja se u Beogradu, Nišu i Novom Sadu održava od 4. do 9. novembra, protiče u znaku prvih putovanja od početka pandemije, ponovnih susreta sa publikom, ali i upoznavanja sa srpskim gradovima i kulturom.

Tako je italijanski reditelj Roberto Salinas, autor filma „Plesač sa Kube”, od početka panedemije prvi put napustio Italiju tek sada, da bi krajem prošle sedmice došao na Slobodnu zonu. Predstavljajući film, u razgovoru sa medijima i publikom otkrio je da se filmska ekipa još uvek nije u celosti okupila od završetka snimanja, iako je film obišao brojne festivale širom sveta.

Nagrađivani reditelj Fredrik Gerten predstavio je na Slobodnoj zoni svoj novi film „Zlato Johanesburga”, insistirajući da prisustvuje projekciji, zajedno sa gledaocima koji su u velikom broju došli na njegov film. Razlog je jednostavan – ovo je prvi put da je Gerten imao priliku da pogleda film zajedno sa publikom, iako je do sada „Zlato Johanesburga” obišlo više festivala.

„Kada imate premijeru filma usred pandemije, to za mnoge autore znači da nikada neće upoznati film sa publikom. Na neki način, to je kao da dobijete bebu, a da je ne vidite. Ne znam, čudan je osećaj, priznaje Gerten. „Premijera obično podrazumeva da svoj film predajete publici. Kada snimate ili montirate, mnogo vremena provedete sa filmom, veoma ste mu blizu i potrebno je neko vreme razdvojenosti, da ga pustite da ode, ali sa ovim filmom imam osećaj kao da je neka izgubljena beba i drago mi je da ste došli u ovolikom broju i hvala vam na tome.”

Hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina predstavio je na Slobodnoj zoni svoj rediteljski poduhvat, dirljivo ostvarenje „Čekaj me”. Markovini je ovo prvi put na Slobodnoj zoni, a predstavljanje filma u DKC-u imalo je emociju zbog još jednog razloga.

„Veliko mi je zadovoljstvo predstaviti film baš ovdje, malo manje od dva kilometra od same lokacije na kojoj je sniman”, otkrio je on, dodajući da je Slobodna zona bio njegov prvi izbor. „Festival ima odličnu reputaciju u Hrvatskoj. Kada sam razmišljao o prijavi svoga filma na beogradske festivale – i zbog teme i lokacije, bilo mi je jako stalo da film ima beogradsku premijeru baš na Slobodnoj zoni.

Markovina je ostvario i manju ulogu u filmu „Murina”, pa je tako njegovo prvo pojavljivanje na festivalu dvostruko značajnije. Njegova koleginica, mlada hrvatska glumica Gracija Filipović, zvezda pomenutog filma, prisustvovala je srpskoj premijeri „Murine”. Sa ovim filmom je prvi put otputovala u Kan, gde je uspešno održana svetska premijera koju su takođe obeležile pandemijske okolnosti. „Murina” je Graciji donela i prvo putovanje u Beograd, gde se rado odazvala pozivu da učestvuje na festivalu – i prvi put poseti srpsku prestonicu.

„Prvi put sam u Beogradu i jako mi se sviđa, baš je predivan grad”, navodi Filipović. „Veoma mi je žao što ne mogu duže ostati da obiđem neke stvari, ali mislim da ću se svakako vratiti.”

Albanski reditelj Ardit Sadiku takođe je prvi put posetio Beograd zahvaljujući ovogodišnjoj Slobodnoj zoni. On je ovom prilikom predstavio film „Slobodnim stilom za Montenegro”, koji govori o Toninu Điniju, čoveku koji je krajem osamdesetih, bežeći pred režimom Envera Hodže, plivao Jadranom iz Albanije za Jugoslaviju. Zanimajući se za tragove Jugoslavije ka kojoj je plivao Tonin, Ardit je svoj prvi boravak u Beogradu iskoristio kako za upoznavanje grada, tako i za uživanje u filmovima iz celog sveta, koje je najzad mogao da gleda na velikom platnu.  

Za Svetlanu Rodinu, rediteljku filma „Izgubljeno ostrvo” ovo je bio drugi dolazak u Beograd, ali, kako kaže, u pitanju je „prva prava poseta”.

„Mnogo mi se sviđa grad. Možda je to samo prvi utisak, koji ume da bude varljiv, ali Loran i ja mnogo putujemo i ne ostavlja vam svaki grad baš ovako dobar prvi utisak. Osećam se ovde tako opušteno, ljudi deluju opušteno i ljubazno, svi odlično pričaju engleski, a mladi su obrazovani, zanimljivi”, navodi ona dok njen najbliži saradnik Loran Stup, dodaje: „Dok smo šetali gradom, čuli smo ljude kako pričaju. U prvih par sekundi pomislili smo da svi pričaju ruski, a onda shvatimo da je to ipak srpski. Ali, ima sličnosti. Vi ste negde između Evrope i Rusije i to mi se mnogo dopada. Festival je sjajan, videli smo neke zaista odlične filmove.”

Festival će biti zatvoren 9. novembra projekcijom filma „Spenser” Pabla Laraina, koji pred srpsku publiku stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere. Na svečanom zatvaranju u Domu omladine Beograda, pre projekcije „Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, nagrada Human Rights i nagrada publike.

SLOBODNA ZONA NA BIS

Povratak bioskopske publike doneo je i prve festivalske favorite, koji će tokom 10. novembra biti još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u.

Sa početkom u 17 časova biće prikazan film „Balada o beloj kravi”, u 19 časova na programu je film „Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje „Najgora osoba na svetu”.

Nakon toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Otvorena multimedijalna izložba Kako te vidim?

Multimedijalna izložba Kako te vidim? (How Do I See You?) koja predstavlja umetnički odraz druženja mladih sa Kosova* i iz Srbije, svečano je otvorena danas u Endžio Habu. 

Izložba je deo istoimenog projekta i postavku čine video intervjui „U paru“, zatim video radovi pod nazivom „Biografije predmeta“, kao i fotografije nastale u okviru istoimenog projekta mobilnosti i kulturne razmene.

Izložbu je otvorio šef političkog sektora Delegacije Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc: „Čast mi je da otvorim ovu izložbu i da upoznam tako puno mladih i pametnih ljudi iz Srbije i sa Kosova*. Ovaj projekat ima važnu ulogu u uspostavljanju boljih odnosa između dva naroda“. Gospodin Lorenc je dodao da su uzajamna druženja mladih izuzetno važna za izgradnju međusobnog razumevanja. 

   

Predsednik UO Fond B92 Veran Matić izrazio je zadovoljstvo što Fond B92, festival Slobodna zona i DokuFest zajedno realizuju ovaj projekat i istakao značaj izgradnje mostova među mladima u regionu, a posebno iz Srbije i sa Kosova*. „Ove divne devojke i momci su ti koji će stvoriti bolju budućnost“, dodao je Matić. 

Direktor Filmskog festivala Slobodna zona Rajko Petrović je rekao da je ova vrsta projekta jedan od pokušaja da se nove generacije, rođene posle rata upoznaju. „Ohrabrujuće je da ovi mladi ljudi dele zainteresovanost za popularnu kulturu i da dele iste vrednosti“, objasnio je on. 

 

“Projekti kao što je ovaj su dokaz  da mladi mogu zajedno da sarađuju i da su oni ti koji će razbiti predrasude između dva naroda”, navela je projektna koordinatorka DokuFesta Zana Arapi. 

 

Projekat How do I see you? je trogodišnji projekat koji zajednički sprovode DokuFest (Prizren), program Slobodna zona Junior (Fond B92, Beograd) i Filmski  festival Slobodna zona,  a uz finansijsku podršku Evropske unije.

Privacy Settings
We use cookies to enhance your experience while using our website. If you are using our Services via a browser you can restrict, block or remove cookies through your web browser settings. We also use content and scripts from third parties that may use tracking technologies. You can selectively provide your consent below to allow such third party embeds. For complete information about the cookies we use, data we collect and how we process them, please check our Privacy Policy
Youtube
Consent to display content from Youtube
Vimeo
Consent to display content from Vimeo
Google Maps
Consent to display content from Google