NAGRADE 19. SLOBODNE ZONE: „BORCI” I „FLAŠAROŠI” NAJBOLJI FILMOVI

SLOBODNA ZONA NA BIS 6. NOVEMBRA

Najbolji filmovi 19. Slobodne zone su „Borci” u Međunarodnoj i „Flašaroši” u Regionalnoj selekciji. Za najbolje ostvarenje selekcije Prva dva koraka proglašeno je „Sokolovo jezero”, tinejdžerski žiri nagradio je film „Radikalno”, dok je Nagradu publike dobio dokumentarac „Mamula All Inclusive”.

Žiri u sastavu Vladimir Šojat, Ana Pejović i Alen Munitić dodelio je nagradu za najbolji angažovani film Međunarodne selekcije dokumentarcu „Borci” norveškog autora Jona Haukelanda, „zbog autentičnog i iskrenog prikaza o tome kako pojedinac može da ostvari pozitivan uticaj na društvo, ali i zbog odličnog uvida u snagu lične transformacije te važnosti podrške i zajedništva među protagonistima”.

Posebno priznanje pripalo je dokumentarcu „Neizbrisiva sećanja” Maite Alberdi iz Čilea. „Zbog toga što nas maestralno podseća na surovu istinu da su sva sećanja izbrisiva, kako lična, tako i kolektivna”.

 

Nagradu za najbolji angažovani film u regionalnoj konkurenciji Horizonti Balkana osvojio je dokumentarac „Flašaroši” Nemanje Vojinovića. Film epske snage koji na vizuelno uzbudljiv način i bez trunke patetike gradi dirljivi svet svog junaka, a njegova intimna previranja diže na nivo antičke tragedije, film je portret sveta u nestajanju, kao i alarmantna slika društva na ivici ekološke katastrofe”, stoji u obrazloženju žirija koji je radio u sastavu Vuk Ršumović, Narcisa Darijević Marković i Miloš Pušić.

Nagradu Human Rights osvojio je igrani film „Rana oklevanja” Selmana Nadžara iz Turske, koji „postavlja kompleksna pitanja lične i društvene moralnosti i pravde sveta u kom živimo, u čijem centru je junakinja pred tačkom pucanja u sistemu vrednosti koji je, jednako kao i ona, na ivici da se sasvim uruši”, obrazložio je žiri.

 

Specijalna nagrada u Regionalnoj selekciji dodeljena je dokumentarcu „Što da se radi?” Gorana Devića, „za izuzetnu upornost i doslednost pri slikanju portreta tranzicije, u filmu koji budi empatiju i upozorava na surovost dugo iščekivanog liberalnog kapitalizma”.

 

Rediteljski debi Šarlot le Bon, „Sokolovo jezero” pobednik selekcije Prva dva koraka, „očaravajuća je kombinacija naturalističke tinejdžerske romanse i mističnih elemenata”, istakao je žiri ove selekcije koji su činili Nikola Spasić, Ivana Jadrić i Dina Duma.

Posebno priznanje u ovoj kategoriji dodeljeno je dokumentarcu „Snajka: Dnevnik očekivanja” debitantkinje Tee Vidović Dalipi koja je, „kroz narativ sopstvenog braka, vešto pokrenula dijalog koji premošćuje kulture i tradicije na veoma jedinstven i lični način”.

 

Srednjoškolski žiri, koji su činili đaci Četrnaeste gimnazije Teodora Pribaković, Iva Živković, Nikola Bojović, Nataša Leto i Zoja Andrijanić, za najbolji film selekcije EU Teen Zone proglasio je „Radikalno” Kristofera Zale iz Meksika. „Mislimo da se o problemu školskog sistema ne piše dovoljno i zato nam se ovaj film posebno dopao”, obrazložili su đaci.

Nagradu publike odneo je dokumentarac „Mamula All Inclusive” Aleksandra Reljića sa prosečnom ocenom 4,96.


Od ove godine Slobodna zona, u saradnji sa Fondom B92, dodeljuje Nagradu „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju. Prvi dobitnici ove nagrade dugogodšnji su saradnici Olje, Fonda B92 i Slobodne zone: Melita Ranđelović, Vesna Štrbić, Zagorka Aksentijević, Jelena Joksimović, Aleksandar Vajzner, Dragan Popadić i Ilinka Miletić.

U ponedeljak, 6. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda na repertoaru je Slobodna zona na bis sa sledećim naslovima: Crveno nebo (15 sati), Džoan Baez – Ja sam buka (17), Flašaroši (19) i Zlo ne postoji (21). Cena karte je 400 dinara.

Od 6. do 19. novembra deo filmskog programa 19. Slobodne zone moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch.


Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije, Francuski institut i Stella Artois.

OTVORENA 19. SLOBODNA ZONA – Hajde da budemo bolji

Ovogodišnja 19. Slobodna zona otvorena je premijerom japanskog filma „Zlo ne postoji” u rasprodatoj velikoj sali mts Dvorane. 

Direktor festivala i jedan od selektora, Rajko Petrović, istakao je na počteku da je reč o jednom od najboljih izdanja poslednjih godina. Naročito je skrenuo pažnju na jedan kuriozitet.

– Pre desetak godina, kada smo pokrenuli selekciju Ženska linija, ideja je bila da podržimo autorke i filmove koji govore o položaju žena kod nas, u regionu i svetu, a ove godine u sedamdeset odsto filmova iz programa glavni junaci su žene, od petogodišnjih devojčica do žena u svojim osamdesetim godinama – istakao je Petrović.

Selektorka Branka Pavlović ocenila je da su filmovi iz ovogodišnje selekcije, s jedne strane „svedočanstvo apsurda i surovosti sadašnjeg vremena i načina na koji živimo širom sveta, a sa druge, nude mogućnost nekog boljeg i drugačijeg sveta ako se usudimo da, najpre sami za sebe i jedni prema drugima, budemo bolji. Slobodna zona se već 19 godina zalaže za ljudske i umetničke vrednosti koje afirmišu toleranciju, solidarnost i slobodu. Filmsko platno je i vama i nama svih ovih godina neka vrsta prozora u taj bolji, mogući svet”.

Ona je simbolično otvorila festival pesmom „Dar” Foruk Farukzad, koja je inspirisala film „Ka srećnim ulicama” a koju je sa persijskog prevela Smirna Kulenović, nekadašnja polaznica Slobodne zone junior, danas uspešna vizuelna umetnica i aktivistkinja.

Govorim iz dubokog kraja noći / O kraju tame govorim / Govorim o kraju duboke noći /

O prijatelju, ako mi naiđeš u posjetu / Ponesi mi lampu / Isjeci mi prozor / Usmjeri mi pogled ka ushićenom obilju sretnika”.


Ivan Bakrač
, selektor regionalnog programa Horizonti Balkana, naveo je da su regionalni filmovi ove godine raznovrsniji no ikad. On je predstavio četiri stručna žirija, pozvavši publiku da, kao peti žiri, oceni sve filmove koje bude gledala.

O nagradama iz Međunarodne selekcije odlučivaće Vladimir Šojat, Ana Pejović i Alen Munitić, članovi regionalnog žirija su Vuk Ršumović, Narcisa Darijević Marković i Miloš Pušić, filmove iz selekcije Prva dva koraka ocenjivaće Nikola Spasić, Ivana Jadrić i Dina Duma, a omladinski žiri čine učenici Četrnaeste gimnazije: Teodora Pribaković, Iva Živković, Nikola Bojović, Nataša Leto i Zoja Andrijanić.

Prvi put ove godine biće dodeljena i Nagrada „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju.


Pre projekcije filma „Zlo ne postoji” emitovana je
poruka reditelja Rjusukea Hamagučija gledaocima u Srbiji.


On je naveo da je film inspirisan prirodom i muzikom Eiko Išibaši.

– Od samog početka njena muzika vodi priču kroz ceo film, kroz bujnu prirodu. Stvaranje filma je bilo dirljivo. Nadam se da će publika u Srbiji moći da vidi baš tu lepotu koju sam i ja video i harmoniju koju sam osetio između muzike Išibašijeve i scena iz prirode koje se nižu kroz film – poručio je Hamaguči.

Do kraja festivala 5. novembra, biće prikazana još 63 filma u 14 bisoksopskih dvorana Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Karte su u prodaji onlajn i na biletarnicama bioskopa; spisak sala za sve gradove možete pronaći ovde.


Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i
titlove na engleskom jeziku.

Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.


Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije, Francuski institut i Stella Artois.

U susret 19. Slobodnoj zoni – Film kao model za bolji život

Ovogodišnja 19. Slobodna zona prikazaće 64 filma u 14 bioskopsih sala u četiri grada – Beogradu, Nišu i Novom Sadu, tradicionalnim domaćinima, pridružio se i Kragujevac.

Selektori festivala su na današnjoj konferenciji za medije skrenuli pažnju javnosti na neke skrivene dragulje iz ovogodišnjeg programa, budući da je interesovanje za hitove, očekivano, veliko (Zlo ne postoji, Čudna strana života, Crveno nebo, Blagine lekcije, Džoan Baez: Ja sam buka)​.

 

– Osnovna ideja koja se provlači kroz sve selekcije jeste odnos između stvarnog i (ne)mogućeg. Jedan od reditelja je rekao da je film politički jer nam nudi modele kako bi bilo moguće živeti ili predloge kako da društvo i naši životi budu bolji, nešto što Slobodna zona radi već 19 godina – istakla je Branka Pavlović, selektorka programskih celina Međunarodni takmičarski, Prva dva koraka, Ženska linija i EU Teen Zone.

Ona je iz Međunarodne selekcije izdvojila dva filma. Vrlo neobičan dokumentarac „¡Aitsa”, smešten u puste predele na jugu Južnoafričke Republike, povezuje tajne univerzuma sa tradicionalnim znanjima autohtonih stanovnika.

„Neizbrisiva sećanja” iz Čilea bavi se sećanjem i prošlošću sećanja. Glavni junaci su Augusto Gongora, veliki protivnik Pinočeovog režima, oboleo od Alchajmera, i njegova supruga Paulina. Film prati njihovu borbu sa bolešću i proces zaboravljanja, a mnoge segmente Paulina je snimila sama, bez prisustva ekipe.

– To su vrlo potresne i intimne scene. Augusto je umro u maju ove godine, što daje dodatnu težinu celoj priči – istakla je Branka Pavlović. 

Dušan Solomun, autor filma „Prebroj moja lutanja” (selekcija Prva dva koraka) bavi se rak ranom nemačkog društva – birokratijom i odnosom prema strancima, dok „Raj u plamenu” Mike Gustafson daje drugačiju sliku Švedske kao raja socijalnih uslova i brige o porodici, ženama i deci. Junakinje filma su tri sestre koje su prinuđene da se snalaze same, bez pomoći odraslih.

Indijska rediteljka Srimoji Sing, krenula je u potragu za svojim omiljenim iranskim rediteljima u filmu „Ka srećnim ulicama”, a vodič kroz Teheran joj je bio legendarni Džafar Panahi.

– Ovogodišnja selekcija Horizonti Balkana se, za razliku od prethodnih, kada smo se bavili pitanjima kolektivnog identiteta, fokusira na pronalaženje sebe – istakao je Ivan Bakrač, selektor ovog regionalnog programa.

Među devet ostvarenja nalaze se i filmovi dvojice ranijih osvajača nagrada na Slobodnoj zoni, Selmana Nadžara (Rana oklevanja) i Gorana Devića (Što da se radi?).

Junakinja Nadžarovog filma je advokat. Ona se suočava sa  velikom odgovornošću i moralnim preispitivanjima ne samo u poslovnom već i u privatnom životu.

– Na isti način to radi i Goran Dević, najproduktivniji dokumentarista u širem regionu. On se bavi pitanjem samopreispitivanja radnika koji je vodio sindikat u jednoj od najvećih fabrika vozova u Hrvatskoj – napomenuo je Ivan Bakrač i dodao da će na Slobodnoj zoni u okviru ove programske linije biti tri domaće premijere: „Flašaroši” Nemanje Vojinovića, „Duhovi na mojim leđima” Nikole Stojanovića  i „Golgeter” Ivana Stojiljkovića.

Ivan Milenković, urednik pratećeg programa Kompas, najavio je ovogodišnju temu o kojoj će se diskutovati posle projekcije filma „Nula kalorija” Džesike Hauzner 1. novembra u Domu omladine u 20 sati. U jednu elitnu školu dolazi posvećena, pristojna profesorka pravilne ishrane (Mia Vašikovska), brzo pridobije učenike, nastavnike i roditelje, ali se vremenom postavlja pitanje gde je granica između posvećenosti i fanatizma.

– Gosti Kompasa, književnica Jasminka Petrović, izdavač i teoretičar obrazovanja Dejan Ilić i sociološkinja i teoretičarka kulture Ana Pejović, govoriće o opasnosti totalitarnog jezika, načina na koji on ulazi u obrazovanje i kakav užas proizvodi – rekao je Ivan Milenković.

Mlade snage Slobodne zone, Tamara Milošević i Lena Trifunović, predstavile su temu pratećeg programa Sonar – dokumentarni film na Tiktoku. Reč je o najbrže rastućoj društvenoj mreži čiji je algoritam takav da kreator nema uticaja na to ko će videti njegov sadržaj.

– Bavićemo se svim aspektima deljenja sadržaja, njegovom kulturno-umetničkom vrednošću i prihvatljivom granicom količine podeljenog sadržaja iz ličnog života – objasnila je Lena Trifunović.

Učesnici panela, koji će biti održan u Sprat baru 4. 11. od 17 do 19 sati, su tiktokerke Marija Kucurski i Una Bojović, pasivni korisnik društvenih mreža Željko Petrović i magistar psihologije Ana Mirković.

Rajko Petrović, jedan od selektora i direktor Slobodne zone, podsetio je da će od ove godine, u saradnji sa Fondom B92 biti dodeljivana Nagrada „Olivera Ranđić” u čast prerano preminule koordinatorke Slobodne zone junior.

– Zahvaljujući Oljinoj energiji pokrenuto je mnogo projekata, proizvedeno je više od 60 kratkih filmova u Srbiji i regionu. Ona je bila neko za koga javnost ne zna, ali ono što je radila iz senke je impresivno, od projekata How Do I See You, Future Is Here, Naše snage su naša razlika i Putujući bioskop, do vrhunca njene karijere, kreiranja programa Film kao sredstvo u nastavi koji je ušao u više od 60 odsto srednjih i osnovnih škola i Filozofski fakultet – zaključio je Rajko Petrović.

Otvaranje Slobodne zone 31. oktobra u Beogradu (mts Dvorana), skoro je rasprodato. Film „Zlo ne postoji” Rjusukea Hamagučija, biće prikazan istovremeno i u Novom Sadu (Arena Cineplex) i Nišu (Cineplexx). 

Spisak sala i filmova za sve gradove možete pronaći ovde.

Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i titlove na engleskom jeziku.

Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.

Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije, Francuski institut i Stella Artois.

 

SVETLO U MRAKU – filmovi Slobodne zone koji ulivaju nadu

Festival angažovanog filma, 19. Slobodna zona, biće održan od 31. oktobra do 5. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Iako će, među 63 ostvarenja, biti mnogo onih koji ukazuju na rane današnjeg društva, neki filmovi ulivaju nadu da nije sve tako crno.

Bez pravila

Švedska dokumentaristička zvezda, Fredrik Gerten (Izbačeni, Zlato Johanesburga, Bicikli protiv Automobila) u svom novom filmu istražuje pod kojim uslovima se mogu desiti pozitivne promene, uprkos iskvarenom društvenom uređenju sklonom kleptokratiji i korupciji. Stručni sagovornik mu je holandski istoričar Rutger Bergman, autor bestselera „Čovečanstvo: Istorija koja uliva nadu”. Bergmanov gromovit govor bogatašima u Davosu 2019. postao je viralan, a njegova iskrena vera u opšte dobro duboko je inspirativna.

Snajka: Dnevnik očekivanja

Hrvatska režiserka Tea Vidović Dalipi deset godina je snimala dokumentarac o sopstvenom životu i braku sa Mirsadom, Romom sa Kosova. Od početka veze njih dvoje su nailazili na nerazumevanje i predrasude svojih porodica, ali Tea je na izuzetno duhovit način razotkrila tradicionalne stereotipe, porodične rituale i kulturni rasizam sa kojima su Mirsad i ona morali da izađu na kraj.

NEIZBRISIVA SEĆANJA

Augusto i Paulina su u braku 23 godine. On je jedan od najuglednijih novinara i TV voditelja u Čileu, ona je glumica i bivša ministarka kulture. Pre osam godina Augustu je dijagnostikovana Alchajmerova bolest. Čitav profesionalni život Augusto je posvetio misiji da se zlodela Pinočeove diktature ne zaborave, a danas, uz Paulininu pomoć, pokušava da očuva sopstveni identitet, uprkos izazovima koje ova bolest donosi. U svemu tome, njih dvoje su sačuvali nežnost i smisao za humor koji ih i dalje čvrsto povezuje. Film režiserke Maite Alberdi nagrađen je za najbolji svetski dokumentarac na Sandens festivalu ove godine.

RADIKALNO

Trenutno najpoznatiji i najzaposleniji meksički glumac, Euhenio Derbes, igra nastavnika osnovne škole u Matamorosu, smeštene pored jedne deponije blizu granice sa SAD. Svet koji đaci poznaju je svet nasilja i nemaštine, dok u učionicama vlada atmosfera spartanske discipline. Taman kad izgleda da nema izlaza, nastavnik svojom radikalnom metodom pokušava da otključa znatiželju učenika, njihov potencijal a možda i njihovu genijalnost. Film je zasnovan na istinitoj priči.

SEVERNJAČKA UTEHA

Nekolicina ljudi koji pate od straha od letenja pohađa grupnu terapiju i kurs koji bi trebalo da im pomognu da se „izleče”. Poslednji korak na kursu je probni let, koji se neslavno završava na Islandu. Dok čekaju povratak, odložen zbog oluje, pokušavaju da se izbore sa svojim demonima i rastućom anksioznošću. Kako će u tome uspeti, pogledajte u komediji Hafstajna Gunara Sigurdsona, njegovom prvom filmu na engleskom jeziku. Internacionalnu glumačku postavu predvodi britanski veteran Timoti Spol.

Draga Fiona

Režiserka i vizuelna umetnica Fiona Tan, Indonežanka iz Australije, došla je u Amsterdam na studije 1988. Otac joj je pisao pisma o stanju kod kuće i na svetskoj političko-ekonomskoj sceni. Kada je u holandskoj filmskoj arhivi naišla na neme dokumentarce o tamošnjem životu s početka 20. veka, Fiona je odlučila da spoji tu sliku sa očevim rečima. Rezultat je svojevrstan audiovizuelni tok svesti koji otkriva suptilne veze između slike i zvuka, Holandije i Indonezije, trgovine i kolonijalizma, oca i ćerke.

19. Slobodnu zonu će 31. oktobra svečano otvoriti dobitnik Srebrnog lava u Veneciji, Zlo ne postoji Rjusukea Hamagučija, u mts Dvorani u 19 sati.

Na zatvaranju, 5. novembra u Cineplexx Galeriji, biće premijerno prikazan kratkometražni vestern Pedra Almodovara, Čudna strana života, sa Itanom Hokom i Pedrom Paskalom u glavnim ulogama.

Ulaznice za svečano otvaranje, po ceni od 800 dinara, u prodaji su na​ biletarnicama mts Dvorane i servisa Tickets.rs, kao i onlajn preko sajta mts Dvorane, odnosno Tickets.rs​. Istoga dana film će biti prikazan na otvaranju festivala u Nišu i Novom Sadu.

Za ostale projekcije karte su takođe u prodaji na biletarnicama bioskopa, a spisak sala za sve gradove možete pronaći ovde.

Dodatno, i ove godine deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.


Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

​​Novi film oskarovca Hamagučija, „Zlo ne postoji”, otvara 19. Slobodnu zonu

Ovogodišnji 19. Filmski festival Slobodna zona biće održan od 31. oktobra do 5. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će 31. oktobra biti svečano otvoren domaćom premijerom filma Zlo ne postoji Rjusukea Hamagučija u mts Dvorani u 19 časova.

Nakon sjajnih ostvarenja „Točak sreće i fantazije” i „Povezi me”, koja su mu donela status jednog od omiljenih autora ovdašnjih filmofila, Japanac Rjusuke Hamaguči (44) nastavio je da osvaja nagrade i kritičare najnovijim filmom „Zlo ne postoji” (Evil Does Not Exist).

Premijerno prikazan na 80. Filmskom festivalu u Veneciji, gde je nagrađen Velikom nagradom žirija – Srebrnim lavom, uz još četiri nezavisna priznanja, „Zlo ne postoji” prati oca i ćerku koji žive skromnim životima u seocetu blizu Tokija, poštujući cikluse i zakone prirode. Jednoga dana saznaju da velika firma iz Tokija planira da usred šume izgradi luksuzni kamp, ne bi li svojim klijentima ponudila „bekstvo iz grada”. Ubrzo postaje očigledno da će taj projekat imati loše posledice po lokalno vodosnabdevanje, ekološku ravnotežu i život okolnog stanovništva.

I za prethodna dva filma Hamaguči je osvojio važna priznanja: romantična drama „Točak sreće i fantazije” osvojio je Srebrnog medveda – Veliku nagradu žirija u Berlinu, dok je „Povezi me” na svetskoj premijeri u Kanu nagrađen za scenario, a potom nominovan za Oskara u četiri kategorije, uključujući i za najbolji strani film, gde je trijumfovao.

 

Iako je, po sopstvenom priznanju, bio pomalo umoran od medijske pažnje i promovisanja oba filma koja su maltene istovremeno izašla 2021, te je želeo da napravi preko potrebnu pauzu, Hamaguči je dobio ponudu koju nije mogao da odbije.

 

Njegova saradnica na filmu „Povezi me”, kompozitorka Eiko Išibaši, zamolila ga je da joj pomogne oko stvaranja video-zapisa koji bi pratio njen nastup uživo. Pošto se nije osećao „kvalifikovanim” da snima samo apstraktne prizore, Hamaguči je odlučio da napiše klasičan scenario i knjigu snimanja. A onda je od toga, neplanirano, nastao celovečernji film.

 

„Vremenom sam se sve više vezivao za materijal koji smo stvarali. Ovaj veoma slobodan način snimanja delovao je na mene okrepljujuće. Ja sam gradsko dete i prvi put sam tako duboko uronio u prirodu”, objasnio je Japanac medijima u Veneciji. 

Rezultat je još jedan biser sa njegovim potpisom.

 

Ulaznice za svečano otvaranje Slobodne zone u Beogradu, po ceni od 800 dinara, u prodaji su na​ biletarnicama mts Dvorane i servisa Tickets.rs, kao i onlajn preko sajta mts Dvorane, odnosno Tickets.rs​. Istoga dana film će biti prikazan na otvaranju festivala u Nišu i Novom Sadu.


Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

BUDI DEO 19. SLOBODNE ZONE

KONKURS ZA VOLONTERE I VOLONTERKE FILMSKOG FESTIVALA SLOBODNA ZONA

Filmski festival Slobodna zona i ove godine raspisuje konkurs za volonterke i volontere! Sve što je potrebno su entuzijazam i ljubav prema filmovima, a nudimo priliku da se nauči mnogo o pripremi i realizaciji festivala, upoznaju zanimljivi ljudi iz sveta filma i da se besplatno pogledaju filmovi koji su na programu.

 

Najveći i najposećeniji filmski festival angažovanog filma u našoj zemlji Slobodna zona održaće se po devetnaesti put, od 31. oktobra do 5. novembra. Festival Slobodna zona donosi najbolje savremene, angažovane art-house igrane i dokumentarne filmove iz celog sveta!

 

I ove godine u planu je hibridno izdanje Festivala – online na VOD platformi KinoKauch i sa publikom u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, te pozivamo mlade filmofile (koji imaju više od 18 godina) i žive u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, i odgovorni su i vredni, da se prijave na konkurs, i prožive jedinstveno i uzbudljivo iskustvo volontiranja na Slobodnoj zoni. A pre svega, svojim veštinama i prisustvom pomognu još jednom odličnoj organizaciji i realizaciji festivala!

 

U zavisnosti od afiniteta i interesovanja, volonteri će imati priliku da rade u okviru sledećih sektora festivala i tako dobiju potrebna znanja i veštine za poslove kojima planiraju da se bave u budućnosti:

 

1. Info pult (komunikacija sa publikom);

2. Opšti logistički poslovi pripreme i realizacije festivala;

3. Promocija festivala;

4. Kreiranje promo foto i video materijala;

5. Služba za goste festivala;

6. Prevođenje.

 

Zainteresovani kandidati treba da do 24. septembra 2023. godine popune formular koji se nalazi na LINKU ispod.

Svi volonteri i volonterke će nakon završenog angažmana dobiti sertifikat o volontiranju.

 

Više informacija moguće je dobiti slanjem mejla na adresu volontiranje.freezonebelgrade@gmail.com ili putem društvenih mreža Slobodne zone Facebook i Instagram.

 

KONKURS TRAJE DO 24. SEPTEMBRA 2023. GODINE!

PRIJAVI SE!

Završena 17. Turneja Slobodne zone – preko 18.000 gledalaca u više od 50 mesta

Poslednjeg dana proleća završena je 17. Turneja Slobodne zone.

Tokom tri meseca trajanja ovaj jedinstveni filmski događaj posetio je preko 50 mesta u Srbiji. Na programu je bilo sedam najznačajnijih ostvarenja prikazanih na prošlogodišnjoj, 18. Slobodnoj zoni.

– I sa ovom turnejom pokazujemo koliko nam je stalo do publike u svim gradovima Srbije, a ne samo u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, gde se festival redovno održava početkom novembra –  istakao je Rajko Petrović, direktor i jedan od selektora Slobodne zone.

 

Zahvaljujući odličnoj saradnji sa lokalnim partnerima – kulturnim centrima, domovima kulture, bibliotekama, nevladinim i aktivističkim organizacijama – projekcije su bile izuzetno posećene. Za neke se tražila karta više, a bilo je i onih specijalno namenjenih učenicima osnovnih i srednjih škola, sa filmovima koji su obrađivali njima bliske teme. 

 

– Stalno nam prilaze novi partneri, jer prepoznaju značaj turneje; tako smo ove godine prvi put filmove sa Slobodne zone predstavili publici u Guči, Opovu i Rudniku – dodaje Petrović.

 

Procenjuje se da je filmove pogledalo preko 18.000 gledalaca, što pokazuje da i van velikih gradova postoji zainteresovanost građana za ostvarenja sa angažovanom tematikom koja navode na promišljanje i preispitivanje. 

 

– Turneja je odlična prilika za druženje, upoznavanje sa najrecentnijom angažovanom kinematografijom, prilika da se još jednom zapitamo u kakvom svetu živimo i da se, bar malo i od srca, nasmejemo tim povodom – poručio je Rajko Petrović.

 

Svih sedam ostvarenja, pet igranih i dva dokumentarna, prikazano je besplatno. 

 

Na programu  su bili Trougao tuge u režiji Rubena Estlunda, Utama Alehandra Loajse Grisija, Prekovremeni rad Erika Gravela, Nežno Ane Ester Nemeš i Lasla Čuje, Časna sestra fudbalski trener Roberta Buesa, Ljubav, nemačke marke i smrt Džema Kaje i Pisanje vatrom Sušmita Goša i Rintu Tomas. 

 

Turneja Slobodne zone tako je nastavila tradiciju jednog od najambicioznijih poduhvata decentralizacije filmskog sadržaja u zemlji i sprovođenje misije negovanja i razvoja prefinjene filmske publike i u manjim mestima širom Srbije.

 

Turneja Slobodne zone sprovedena je zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije.

 

Na mapi Turneje Slobodne zone rekordan broj gradova u Srbiji

Šesnaesta po redu Turneja Slobodne zone koja se ove godine održava od 15. marta do 15. juna u svom je punom zamahu. Najnovije dokumentarne i igrane filmove koji su bili izuzetno zapaženi na globalnoj angažovanoj filmskoj sceni do sada je priliku da pogleda imala publika u 20 gradova i mesta u Srbiji, a projekcije će biti održane u još 32 mesta!

 

Na mapi Turneje su se našle ukupno 52 lokacije, i to je do sada najviše saradnji sa lokalnim partnerima koje su ostvarene u toku trajanja Turneje. A takođe, ove godine je i najviše fimova u ponudi – Publika je u prilici da pogleda čak devet ostvarenja, među kojima je i pobednički film prošlogodišnjeg izdanja Festivala Slobodne zone Profesor Bahman i njegovi časovi.

Donoseći najbolje angažovane filmove iz svetske produkcije u gradove i mesta širom Srbije, Turneja uspeva u svojom nameri – a to je decentralizacija kulture i želja da se vrhunski filmski sadržaj učini dostupnim publici i van gradova u kojima se održava Festival.

 

Unoseći filmski program u prostorije lokalnih biblioteka, kulturnih centara, bioskopa, galerija, Turneja Slobodne zone otvara vrata svima koji su zainteresovani za filmove najnovije produkcije koji se bave aktuelnim društvenim problemima i fenomenima.

 

Takođe, ove godine je ostvarena saradnja sa mnogo novih lokalnih partnera, te će se u mnogim mestima u Srbiji filmovi sa Festivala Slobodne zone igrati po prvi put. Kako program Turneje sadrži i filmove koji su namenjeni tinejdžerima, lokalni partneri u saradnji sa školama organizuju projekcije za srednjoškolce. U Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu, kao i u Narodnoj biblioteci Bor projekcijama kojima su prisustvovali učenici su bile popunjene skoro do poslednjeg mesta!

 

U Modernoj galeriji Centra za kulturu Lazarevac je pre projekcije filma Fejt i Branko svojom muzikom veče ulepšao i Branko Ristić, muzičar koji je i akter dokumentarca o kom se u filmu i govori.

 

17. Slobodna zona: Nagrade za Profesora Bahmana i Između dve zore

Sedamnaesti filmski festival Slobodna zona svečano je zatvoren večeras u Domu omladine Beograda dodelom festivalskih priznanja. Za najbolje filmove proglašeni su Profesor Bahman i njegovi časovi u međunarodnoj, odnosno Između dve zore u regionalnoj selekciji.

Glavna nagrada u Međunarodnoj selekciji pripala je filmu Profesor Bahman i njegovi časovi nemačke rediteljke Marije Špet. Kako se navodi u obrazloženju žirija, reč je o filmu koji, prateći godinu dana u jednom nemačkom razredu, postavlja bitna pitanja današnje Evrope, od migracija i multikulturalnosti, preko socijalne pravednosti obrazovnih politika, sve do ideje školske nastave. Žiri ove selekcije činili su Nebojša Slijepčević, Miroljub Stojanović i Jurica Pavičić.

„Zdravo Beograde, žao mi je što nisam tu sa vama, ali se veoma radujem ovoj nagradi pogotovo na festivalu koji je posvećen ljudskim pravima”, navela je u video poruci Marija Špet, čiji je film danas dobio i nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji dokumentarni film. „Želela bih da se zahvalim na poverenju svim ljudima koji su učestvovali u i radili na ovom filmu: Gospodinu Bahmanu, jer svojim učenicima predaje mnogo više od onoga što stoji u bilo kom nastavnom planu i zato što je od učionice za njih stvorio dom.”

Specijalno priznanje za ovu selekciju pripalo je Izraelki Vanesi Lapi za film Šper ide u Holivud, koji kroz formu arhivskog dokumentarca propituje način na koji ljudi fabrikuju i recikliraju vlastite biografije.

„Poštovana publiko, vrlo me je dirnulo što je naš film dobio nagradu. Iako večeras nisam u mogućnosti da budem sa vama, osećam se kao da sam tu”, iskrena je u svojoj poruci Vanesa Lapa. „Vaš festival zalaže se za ljudska prava i pokazuje svetu koliko je važno da se zauzmete za sebe, za društvo, za humanost i ljudskost uopšte. Želim da se zahvalim festivalu, žiriju, timu, a posebno publici bez koje ovo ne bi bilo moguće.”

Žiri regionalne selekcije Horizonti Balkana ove godine činili su Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arenliu, a odlučili su da nagradu za najbolji angažovani film dodele turskom reditelju Selmanu Nadžaru za film Između dve zore, koji nudi tumačenje pravde i etike podsećajući nas da ne postoji granica u održavanju i čuvanju pozicije moći.

Reditelja Selmana Nadžara vest je zatekla na aerodromu, pa se i on publici obratio video porukom: „Veoma sam srećan što je moj film nagrađen i što putuje po svetu. Oduvek sam smatrao da je primanje nagrade onlajn surovo, ali, evo, i meni se to prvi put desilo”, poručio je Nadžar koji je priznanje posvetio svojim divnim saradnicima ispred i iza kamera.

Specijalno priznanje u ovoj selekciji pripalo je filmu Čekaj me hrvatskog glumca i reditelja Damira Markovine, koji „kroz svoju svakodnevnu dinamiku govori o izazovima života sa onima koje najviše volimo, ali tu ljubav na suptilan način preslikava kako na naša mala društva i države u kojima se snalazimo tako i na nekadašnju državu u kojoj smo živeli”, smatra žiri.”

Nagradu je u ime reditelja primio njegov otac Roko Markovina, koji se takođe pojavljuje u filmu. „Drago mi je što sam među vama, ali i što vam moram kazati da ovako izgleda kad nosač tacni u tom filmu, a to sam bio ja, mora primiti nagradu pored glavne glumice, bake, koja je nažalost umrla i pored druge glavne glumice, njezine ćerke a moje supruge, koja je pedeset godina trpila sve što nam je život sijao i ostala normalna. Mislim da osamdeset odsto porodica na ovom prostoru ima sličnu ili istu priču.”, poručio je Markovina.

Human rights nagrada  otišla je u ruke hrvatske rediteljke Tihe Gudac, autorke filma Žica, koji se iz više sasvim različitih perspektiva bavi gorućom temom tihog, često teško uočljivog fašizma sa kojim smo gotovo svakodnevno suočeni, dovodeći ga u vezu sa pitanjem migranata, možda najvećim problemom i sramotom savremenog društva.

„Nalazimo se u zemljama koje ovih dana predstavljaju vrata Evrope. Ono što mnogi ne znaju, a što je činjenica, jeste da su evropske granice sada ožičene gore nego što su bile u Drugom svjetskom ratu”, kazala je u svom obraćanju Tiha Gudac. „Velika je privilegija biti umjetnik u ovom vremenu jer se nalazimo u izazovima, u svijetu koji ruši mostove i diže zidove. Nadam se da moj film može pomoći u tome da učinimo nešto što je drugačije od toga i da uspostavimo dijaloge”, izjavila je Gudac dodatno zahvalivši beogradskim kolegama na podršci bez kojih ne bi završila film.

U selekciji 14+ nagrađen je film Ja nikada ne plačem poljskog reditelja Pjotra Domalevskog, ostvarenje sa dubokom porukom koji donosi svima nama blisku tematiku. Kroz ovaj film sagledali smo i poistovetili se sa surovošću i istinama današnjeg sveta u neposrednom okruženju, naveo je omladinski žiri koji su ove godine činili Iva Vujović, Dunja Trifunović, Helena Sekulić, Tara Dragojević, Katarina Beković, Mateja Jovanović i Nevena Mitrović.

Kada je reč o selekciji 8+, nagrada je pripala filmu Ja sam Greta švedskog reditelja Nejtana Grosmana, koji je žiri ocenio kao inspirativan film sa veoma snažnom porukom. „Pre svega, podstiče mlade na aktivizam i daje im motivaciju da menjaju svet oko sebe i bave se aktuelnim problemima, za njihovo dobro i dobro celog okruženja”, stoji u obrazloženju.

„Hvala veliko na nagradi, nadam se da ste uživali u filmu”, izjavio je Nejtan Grosman, koji se publici javio iz „iste sobe u kojoj je, najvećim delom, film i montiran”.

Domaći film Duga resa, autorski projekat Grupe Škart, osvojio je nagradu publike, nakon više nego uspešne premijere u okviru ovogodišnje Slobodne zone. Nakon dodele nagrada, publici u Domu omladine prikazan je film Spenser Pabla Laraina. Kao i na otvaranju, tako je i završeno veče obeležila istovremena projekcija ovog filma održana u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Producent filma Vladimir Šojat primio je nagradu u ime reditelja Dragana Protića Prote iz grupe Škart.

„Ako vas interesuje šta je to buksna i kako se popravlja, koje su osnovne aktivnosti Kreativno-rekreativne radionice Kluba penzionera u Dugoj Resi ili kako se zove konj Kalamiti Džejn, ja vas pozivam da ili onlajn ili u nekom kasnijem prikazivanju pogledate film”

SLOBODNA ZONA NA BIS

Kao i prethodnih godina odabrani festivalski favoriti tokom 10. novembra biće još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u. Sa početkom u 17 časova biće prikazan film „Balada o beloj kravi”, u 19 časova na programu je film „Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje „Najgora osoba na svetu”.

Nakon toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan širom zemlje od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

17. Slobodna zona: Emotivni susreti sa publikom

Za mnoge filmske autorke i autore iz cele Evrope ovogodišnja Slobodna zona, koja se u Beogradu, Nišu i Novom Sadu održava od 4. do 9. novembra, protiče u znaku prvih putovanja od početka pandemije, ponovnih susreta sa publikom, ali i upoznavanja sa srpskim gradovima i kulturom.

Tako je italijanski reditelj Roberto Salinas, autor filma „Plesač sa Kube”, od početka panedemije prvi put napustio Italiju tek sada, da bi krajem prošle sedmice došao na Slobodnu zonu. Predstavljajući film, u razgovoru sa medijima i publikom otkrio je da se filmska ekipa još uvek nije u celosti okupila od završetka snimanja, iako je film obišao brojne festivale širom sveta.

Nagrađivani reditelj Fredrik Gerten predstavio je na Slobodnoj zoni svoj novi film „Zlato Johanesburga”, insistirajući da prisustvuje projekciji, zajedno sa gledaocima koji su u velikom broju došli na njegov film. Razlog je jednostavan – ovo je prvi put da je Gerten imao priliku da pogleda film zajedno sa publikom, iako je do sada „Zlato Johanesburga” obišlo više festivala.

„Kada imate premijeru filma usred pandemije, to za mnoge autore znači da nikada neće upoznati film sa publikom. Na neki način, to je kao da dobijete bebu, a da je ne vidite. Ne znam, čudan je osećaj, priznaje Gerten. „Premijera obično podrazumeva da svoj film predajete publici. Kada snimate ili montirate, mnogo vremena provedete sa filmom, veoma ste mu blizu i potrebno je neko vreme razdvojenosti, da ga pustite da ode, ali sa ovim filmom imam osećaj kao da je neka izgubljena beba i drago mi je da ste došli u ovolikom broju i hvala vam na tome.”

Hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina predstavio je na Slobodnoj zoni svoj rediteljski poduhvat, dirljivo ostvarenje „Čekaj me”. Markovini je ovo prvi put na Slobodnoj zoni, a predstavljanje filma u DKC-u imalo je emociju zbog još jednog razloga.

„Veliko mi je zadovoljstvo predstaviti film baš ovdje, malo manje od dva kilometra od same lokacije na kojoj je sniman”, otkrio je on, dodajući da je Slobodna zona bio njegov prvi izbor. „Festival ima odličnu reputaciju u Hrvatskoj. Kada sam razmišljao o prijavi svoga filma na beogradske festivale – i zbog teme i lokacije, bilo mi je jako stalo da film ima beogradsku premijeru baš na Slobodnoj zoni.

Markovina je ostvario i manju ulogu u filmu „Murina”, pa je tako njegovo prvo pojavljivanje na festivalu dvostruko značajnije. Njegova koleginica, mlada hrvatska glumica Gracija Filipović, zvezda pomenutog filma, prisustvovala je srpskoj premijeri „Murine”. Sa ovim filmom je prvi put otputovala u Kan, gde je uspešno održana svetska premijera koju su takođe obeležile pandemijske okolnosti. „Murina” je Graciji donela i prvo putovanje u Beograd, gde se rado odazvala pozivu da učestvuje na festivalu – i prvi put poseti srpsku prestonicu.

„Prvi put sam u Beogradu i jako mi se sviđa, baš je predivan grad”, navodi Filipović. „Veoma mi je žao što ne mogu duže ostati da obiđem neke stvari, ali mislim da ću se svakako vratiti.”

Albanski reditelj Ardit Sadiku takođe je prvi put posetio Beograd zahvaljujući ovogodišnjoj Slobodnoj zoni. On je ovom prilikom predstavio film „Slobodnim stilom za Montenegro”, koji govori o Toninu Điniju, čoveku koji je krajem osamdesetih, bežeći pred režimom Envera Hodže, plivao Jadranom iz Albanije za Jugoslaviju. Zanimajući se za tragove Jugoslavije ka kojoj je plivao Tonin, Ardit je svoj prvi boravak u Beogradu iskoristio kako za upoznavanje grada, tako i za uživanje u filmovima iz celog sveta, koje je najzad mogao da gleda na velikom platnu.  

Za Svetlanu Rodinu, rediteljku filma „Izgubljeno ostrvo” ovo je bio drugi dolazak u Beograd, ali, kako kaže, u pitanju je „prva prava poseta”.

„Mnogo mi se sviđa grad. Možda je to samo prvi utisak, koji ume da bude varljiv, ali Loran i ja mnogo putujemo i ne ostavlja vam svaki grad baš ovako dobar prvi utisak. Osećam se ovde tako opušteno, ljudi deluju opušteno i ljubazno, svi odlično pričaju engleski, a mladi su obrazovani, zanimljivi”, navodi ona dok njen najbliži saradnik Loran Stup, dodaje: „Dok smo šetali gradom, čuli smo ljude kako pričaju. U prvih par sekundi pomislili smo da svi pričaju ruski, a onda shvatimo da je to ipak srpski. Ali, ima sličnosti. Vi ste negde između Evrope i Rusije i to mi se mnogo dopada. Festival je sjajan, videli smo neke zaista odlične filmove.”

Festival će biti zatvoren 9. novembra projekcijom filma „Spenser” Pabla Laraina, koji pred srpsku publiku stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere. Na svečanom zatvaranju u Domu omladine Beograda, pre projekcije „Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, nagrada Human Rights i nagrada publike.

SLOBODNA ZONA NA BIS

Povratak bioskopske publike doneo je i prve festivalske favorite, koji će tokom 10. novembra biti još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u.

Sa početkom u 17 časova biće prikazan film „Balada o beloj kravi”, u 19 časova na programu je film „Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje „Najgora osoba na svetu”.

Nakon toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.