BUDI DEO 19. SLOBODNE ZONE

KONKURS ZA VOLONTERE I VOLONTERKE FILMSKOG FESTIVALA SLOBODNA ZONA

Filmski festival Slobodna zona i ove godine raspisuje konkurs za volonterke i volontere! Sve što je potrebno su entuzijazam i ljubav prema filmovima, a nudimo priliku da se nauči mnogo o pripremi i realizaciji festivala, upoznaju zanimljivi ljudi iz sveta filma i da se besplatno pogledaju filmovi koji su na programu.

 

Najveći i najposećeniji filmski festival angažovanog filma u našoj zemlji Slobodna zona održaće se po devetnaesti put, od 31. oktobra do 5. novembra. Festival Slobodna zona donosi najbolje savremene, angažovane art-house igrane i dokumentarne filmove iz celog sveta!

 

I ove godine u planu je hibridno izdanje Festivala – online na VOD platformi KinoKauch i sa publikom u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, te pozivamo mlade filmofile (koji imaju više od 18 godina) i žive u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu, i odgovorni su i vredni, da se prijave na konkurs, i prožive jedinstveno i uzbudljivo iskustvo volontiranja na Slobodnoj zoni. A pre svega, svojim veštinama i prisustvom pomognu još jednom odličnoj organizaciji i realizaciji festivala!

 

U zavisnosti od afiniteta i interesovanja, volonteri će imati priliku da rade u okviru sledećih sektora festivala i tako dobiju potrebna znanja i veštine za poslove kojima planiraju da se bave u budućnosti:

 

1. Info pult (komunikacija sa publikom);

2. Opšti logistički poslovi pripreme i realizacije festivala;

3. Promocija festivala;

4. Kreiranje promo foto i video materijala;

5. Služba za goste festivala;

6. Prevođenje.

 

Zainteresovani kandidati treba da do 24. septembra 2023. godine popune formular koji se nalazi na LINKU ispod.

Svi volonteri i volonterke će nakon završenog angažmana dobiti sertifikat o volontiranju.

 

Više informacija moguće je dobiti slanjem mejla na adresu volontiranje.freezonebelgrade@gmail.com ili putem društvenih mreža Slobodne zone Facebook i Instagram.

 

KONKURS TRAJE DO 24. SEPTEMBRA 2023. GODINE!

PRIJAVI SE!

Završena 17. Turneja Slobodne zone – preko 18.000 gledalaca u više od 50 mesta

Poslednjeg dana proleća završena je 17. Turneja Slobodne zone.

Tokom tri meseca trajanja ovaj jedinstveni filmski događaj posetio je preko 50 mesta u Srbiji. Na programu je bilo sedam najznačajnijih ostvarenja prikazanih na prošlogodišnjoj, 18. Slobodnoj zoni.

– I sa ovom turnejom pokazujemo koliko nam je stalo do publike u svim gradovima Srbije, a ne samo u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, gde se festival redovno održava početkom novembra –  istakao je Rajko Petrović, direktor i jedan od selektora Slobodne zone.

 

Zahvaljujući odličnoj saradnji sa lokalnim partnerima – kulturnim centrima, domovima kulture, bibliotekama, nevladinim i aktivističkim organizacijama – projekcije su bile izuzetno posećene. Za neke se tražila karta više, a bilo je i onih specijalno namenjenih učenicima osnovnih i srednjih škola, sa filmovima koji su obrađivali njima bliske teme. 

 

– Stalno nam prilaze novi partneri, jer prepoznaju značaj turneje; tako smo ove godine prvi put filmove sa Slobodne zone predstavili publici u Guči, Opovu i Rudniku – dodaje Petrović.

 

Procenjuje se da je filmove pogledalo preko 18.000 gledalaca, što pokazuje da i van velikih gradova postoji zainteresovanost građana za ostvarenja sa angažovanom tematikom koja navode na promišljanje i preispitivanje. 

 

– Turneja je odlična prilika za druženje, upoznavanje sa najrecentnijom angažovanom kinematografijom, prilika da se još jednom zapitamo u kakvom svetu živimo i da se, bar malo i od srca, nasmejemo tim povodom – poručio je Rajko Petrović.

 

Svih sedam ostvarenja, pet igranih i dva dokumentarna, prikazano je besplatno. 

 

Na programu  su bili Trougao tuge u režiji Rubena Estlunda, Utama Alehandra Loajse Grisija, Prekovremeni rad Erika Gravela, Nežno Ane Ester Nemeš i Lasla Čuje, Časna sestra fudbalski trener Roberta Buesa, Ljubav, nemačke marke i smrt Džema Kaje i Pisanje vatrom Sušmita Goša i Rintu Tomas. 

 

Turneja Slobodne zone tako je nastavila tradiciju jednog od najambicioznijih poduhvata decentralizacije filmskog sadržaja u zemlji i sprovođenje misije negovanja i razvoja prefinjene filmske publike i u manjim mestima širom Srbije.

 

Turneja Slobodne zone sprovedena je zahvaljujući podršci Ministarstva kulture Republike Srbije.

 

Na mapi Turneje Slobodne zone rekordan broj gradova u Srbiji

Šesnaesta po redu Turneja Slobodne zone koja se ove godine održava od 15. marta do 15. juna u svom je punom zamahu. Najnovije dokumentarne i igrane filmove koji su bili izuzetno zapaženi na globalnoj angažovanoj filmskoj sceni do sada je priliku da pogleda imala publika u 20 gradova i mesta u Srbiji, a projekcije će biti održane u još 32 mesta!

 

Na mapi Turneje su se našle ukupno 52 lokacije, i to je do sada najviše saradnji sa lokalnim partnerima koje su ostvarene u toku trajanja Turneje. A takođe, ove godine je i najviše fimova u ponudi – Publika je u prilici da pogleda čak devet ostvarenja, među kojima je i pobednički film prošlogodišnjeg izdanja Festivala Slobodne zone Profesor Bahman i njegovi časovi.

Donoseći najbolje angažovane filmove iz svetske produkcije u gradove i mesta širom Srbije, Turneja uspeva u svojom nameri – a to je decentralizacija kulture i želja da se vrhunski filmski sadržaj učini dostupnim publici i van gradova u kojima se održava Festival.

 

Unoseći filmski program u prostorije lokalnih biblioteka, kulturnih centara, bioskopa, galerija, Turneja Slobodne zone otvara vrata svima koji su zainteresovani za filmove najnovije produkcije koji se bave aktuelnim društvenim problemima i fenomenima.

 

Takođe, ove godine je ostvarena saradnja sa mnogo novih lokalnih partnera, te će se u mnogim mestima u Srbiji filmovi sa Festivala Slobodne zone igrati po prvi put. Kako program Turneje sadrži i filmove koji su namenjeni tinejdžerima, lokalni partneri u saradnji sa školama organizuju projekcije za srednjoškolce. U Centru za kulturu i umetnost u Aleksincu, kao i u Narodnoj biblioteci Bor projekcijama kojima su prisustvovali učenici su bile popunjene skoro do poslednjeg mesta!

 

U Modernoj galeriji Centra za kulturu Lazarevac je pre projekcije filma Fejt i Branko svojom muzikom veče ulepšao i Branko Ristić, muzičar koji je i akter dokumentarca o kom se u filmu i govori.

 

17. Slobodna zona: Nagrade za Profesora Bahmana i Između dve zore

Sedamnaesti filmski festival Slobodna zona svečano je zatvoren večeras u Domu omladine Beograda dodelom festivalskih priznanja. Za najbolje filmove proglašeni su Profesor Bahman i njegovi časovi u međunarodnoj, odnosno Između dve zore u regionalnoj selekciji.

Glavna nagrada u Međunarodnoj selekciji pripala je filmu Profesor Bahman i njegovi časovi nemačke rediteljke Marije Špet. Kako se navodi u obrazloženju žirija, reč je o filmu koji, prateći godinu dana u jednom nemačkom razredu, postavlja bitna pitanja današnje Evrope, od migracija i multikulturalnosti, preko socijalne pravednosti obrazovnih politika, sve do ideje školske nastave. Žiri ove selekcije činili su Nebojša Slijepčević, Miroljub Stojanović i Jurica Pavičić.

„Zdravo Beograde, žao mi je što nisam tu sa vama, ali se veoma radujem ovoj nagradi pogotovo na festivalu koji je posvećen ljudskim pravima”, navela je u video poruci Marija Špet, čiji je film danas dobio i nominaciju za nagradu Evropske filmske akademije za najbolji dokumentarni film. „Želela bih da se zahvalim na poverenju svim ljudima koji su učestvovali u i radili na ovom filmu: Gospodinu Bahmanu, jer svojim učenicima predaje mnogo više od onoga što stoji u bilo kom nastavnom planu i zato što je od učionice za njih stvorio dom.”

Specijalno priznanje za ovu selekciju pripalo je Izraelki Vanesi Lapi za film Šper ide u Holivud, koji kroz formu arhivskog dokumentarca propituje način na koji ljudi fabrikuju i recikliraju vlastite biografije.

„Poštovana publiko, vrlo me je dirnulo što je naš film dobio nagradu. Iako večeras nisam u mogućnosti da budem sa vama, osećam se kao da sam tu”, iskrena je u svojoj poruci Vanesa Lapa. „Vaš festival zalaže se za ljudska prava i pokazuje svetu koliko je važno da se zauzmete za sebe, za društvo, za humanost i ljudskost uopšte. Želim da se zahvalim festivalu, žiriju, timu, a posebno publici bez koje ovo ne bi bilo moguće.”

Žiri regionalne selekcije Horizonti Balkana ove godine činili su Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arenliu, a odlučili su da nagradu za najbolji angažovani film dodele turskom reditelju Selmanu Nadžaru za film Između dve zore, koji nudi tumačenje pravde i etike podsećajući nas da ne postoji granica u održavanju i čuvanju pozicije moći.

Reditelja Selmana Nadžara vest je zatekla na aerodromu, pa se i on publici obratio video porukom: „Veoma sam srećan što je moj film nagrađen i što putuje po svetu. Oduvek sam smatrao da je primanje nagrade onlajn surovo, ali, evo, i meni se to prvi put desilo”, poručio je Nadžar koji je priznanje posvetio svojim divnim saradnicima ispred i iza kamera.

Specijalno priznanje u ovoj selekciji pripalo je filmu Čekaj me hrvatskog glumca i reditelja Damira Markovine, koji „kroz svoju svakodnevnu dinamiku govori o izazovima života sa onima koje najviše volimo, ali tu ljubav na suptilan način preslikava kako na naša mala društva i države u kojima se snalazimo tako i na nekadašnju državu u kojoj smo živeli”, smatra žiri.”

Nagradu je u ime reditelja primio njegov otac Roko Markovina, koji se takođe pojavljuje u filmu. „Drago mi je što sam među vama, ali i što vam moram kazati da ovako izgleda kad nosač tacni u tom filmu, a to sam bio ja, mora primiti nagradu pored glavne glumice, bake, koja je nažalost umrla i pored druge glavne glumice, njezine ćerke a moje supruge, koja je pedeset godina trpila sve što nam je život sijao i ostala normalna. Mislim da osamdeset odsto porodica na ovom prostoru ima sličnu ili istu priču.”, poručio je Markovina.

Human rights nagrada  otišla je u ruke hrvatske rediteljke Tihe Gudac, autorke filma Žica, koji se iz više sasvim različitih perspektiva bavi gorućom temom tihog, često teško uočljivog fašizma sa kojim smo gotovo svakodnevno suočeni, dovodeći ga u vezu sa pitanjem migranata, možda najvećim problemom i sramotom savremenog društva.

„Nalazimo se u zemljama koje ovih dana predstavljaju vrata Evrope. Ono što mnogi ne znaju, a što je činjenica, jeste da su evropske granice sada ožičene gore nego što su bile u Drugom svjetskom ratu”, kazala je u svom obraćanju Tiha Gudac. „Velika je privilegija biti umjetnik u ovom vremenu jer se nalazimo u izazovima, u svijetu koji ruši mostove i diže zidove. Nadam se da moj film može pomoći u tome da učinimo nešto što je drugačije od toga i da uspostavimo dijaloge”, izjavila je Gudac dodatno zahvalivši beogradskim kolegama na podršci bez kojih ne bi završila film.

U selekciji 14+ nagrađen je film Ja nikada ne plačem poljskog reditelja Pjotra Domalevskog, ostvarenje sa dubokom porukom koji donosi svima nama blisku tematiku. Kroz ovaj film sagledali smo i poistovetili se sa surovošću i istinama današnjeg sveta u neposrednom okruženju, naveo je omladinski žiri koji su ove godine činili Iva Vujović, Dunja Trifunović, Helena Sekulić, Tara Dragojević, Katarina Beković, Mateja Jovanović i Nevena Mitrović.

Kada je reč o selekciji 8+, nagrada je pripala filmu Ja sam Greta švedskog reditelja Nejtana Grosmana, koji je žiri ocenio kao inspirativan film sa veoma snažnom porukom. „Pre svega, podstiče mlade na aktivizam i daje im motivaciju da menjaju svet oko sebe i bave se aktuelnim problemima, za njihovo dobro i dobro celog okruženja”, stoji u obrazloženju.

„Hvala veliko na nagradi, nadam se da ste uživali u filmu”, izjavio je Nejtan Grosman, koji se publici javio iz „iste sobe u kojoj je, najvećim delom, film i montiran”.

Domaći film Duga resa, autorski projekat Grupe Škart, osvojio je nagradu publike, nakon više nego uspešne premijere u okviru ovogodišnje Slobodne zone. Nakon dodele nagrada, publici u Domu omladine prikazan je film Spenser Pabla Laraina. Kao i na otvaranju, tako je i završeno veče obeležila istovremena projekcija ovog filma održana u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.

Producent filma Vladimir Šojat primio je nagradu u ime reditelja Dragana Protića Prote iz grupe Škart.

„Ako vas interesuje šta je to buksna i kako se popravlja, koje su osnovne aktivnosti Kreativno-rekreativne radionice Kluba penzionera u Dugoj Resi ili kako se zove konj Kalamiti Džejn, ja vas pozivam da ili onlajn ili u nekom kasnijem prikazivanju pogledate film”

SLOBODNA ZONA NA BIS

Kao i prethodnih godina odabrani festivalski favoriti tokom 10. novembra biće još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u. Sa početkom u 17 časova biće prikazan film „Balada o beloj kravi”, u 19 časova na programu je film „Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje „Najgora osoba na svetu”.

Nakon toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan širom zemlje od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

17. Slobodna zona: Emotivni susreti sa publikom

Za mnoge filmske autorke i autore iz cele Evrope ovogodišnja Slobodna zona, koja se u Beogradu, Nišu i Novom Sadu održava od 4. do 9. novembra, protiče u znaku prvih putovanja od početka pandemije, ponovnih susreta sa publikom, ali i upoznavanja sa srpskim gradovima i kulturom.

Tako je italijanski reditelj Roberto Salinas, autor filma „Plesač sa Kube”, od početka panedemije prvi put napustio Italiju tek sada, da bi krajem prošle sedmice došao na Slobodnu zonu. Predstavljajući film, u razgovoru sa medijima i publikom otkrio je da se filmska ekipa još uvek nije u celosti okupila od završetka snimanja, iako je film obišao brojne festivale širom sveta.

Nagrađivani reditelj Fredrik Gerten predstavio je na Slobodnoj zoni svoj novi film „Zlato Johanesburga”, insistirajući da prisustvuje projekciji, zajedno sa gledaocima koji su u velikom broju došli na njegov film. Razlog je jednostavan – ovo je prvi put da je Gerten imao priliku da pogleda film zajedno sa publikom, iako je do sada „Zlato Johanesburga” obišlo više festivala.

„Kada imate premijeru filma usred pandemije, to za mnoge autore znači da nikada neće upoznati film sa publikom. Na neki način, to je kao da dobijete bebu, a da je ne vidite. Ne znam, čudan je osećaj, priznaje Gerten. „Premijera obično podrazumeva da svoj film predajete publici. Kada snimate ili montirate, mnogo vremena provedete sa filmom, veoma ste mu blizu i potrebno je neko vreme razdvojenosti, da ga pustite da ode, ali sa ovim filmom imam osećaj kao da je neka izgubljena beba i drago mi je da ste došli u ovolikom broju i hvala vam na tome.”

Hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina predstavio je na Slobodnoj zoni svoj rediteljski poduhvat, dirljivo ostvarenje „Čekaj me”. Markovini je ovo prvi put na Slobodnoj zoni, a predstavljanje filma u DKC-u imalo je emociju zbog još jednog razloga.

„Veliko mi je zadovoljstvo predstaviti film baš ovdje, malo manje od dva kilometra od same lokacije na kojoj je sniman”, otkrio je on, dodajući da je Slobodna zona bio njegov prvi izbor. „Festival ima odličnu reputaciju u Hrvatskoj. Kada sam razmišljao o prijavi svoga filma na beogradske festivale – i zbog teme i lokacije, bilo mi je jako stalo da film ima beogradsku premijeru baš na Slobodnoj zoni.

Markovina je ostvario i manju ulogu u filmu „Murina”, pa je tako njegovo prvo pojavljivanje na festivalu dvostruko značajnije. Njegova koleginica, mlada hrvatska glumica Gracija Filipović, zvezda pomenutog filma, prisustvovala je srpskoj premijeri „Murine”. Sa ovim filmom je prvi put otputovala u Kan, gde je uspešno održana svetska premijera koju su takođe obeležile pandemijske okolnosti. „Murina” je Graciji donela i prvo putovanje u Beograd, gde se rado odazvala pozivu da učestvuje na festivalu – i prvi put poseti srpsku prestonicu.

„Prvi put sam u Beogradu i jako mi se sviđa, baš je predivan grad”, navodi Filipović. „Veoma mi je žao što ne mogu duže ostati da obiđem neke stvari, ali mislim da ću se svakako vratiti.”

Albanski reditelj Ardit Sadiku takođe je prvi put posetio Beograd zahvaljujući ovogodišnjoj Slobodnoj zoni. On je ovom prilikom predstavio film „Slobodnim stilom za Montenegro”, koji govori o Toninu Điniju, čoveku koji je krajem osamdesetih, bežeći pred režimom Envera Hodže, plivao Jadranom iz Albanije za Jugoslaviju. Zanimajući se za tragove Jugoslavije ka kojoj je plivao Tonin, Ardit je svoj prvi boravak u Beogradu iskoristio kako za upoznavanje grada, tako i za uživanje u filmovima iz celog sveta, koje je najzad mogao da gleda na velikom platnu.  

Za Svetlanu Rodinu, rediteljku filma „Izgubljeno ostrvo” ovo je bio drugi dolazak u Beograd, ali, kako kaže, u pitanju je „prva prava poseta”.

„Mnogo mi se sviđa grad. Možda je to samo prvi utisak, koji ume da bude varljiv, ali Loran i ja mnogo putujemo i ne ostavlja vam svaki grad baš ovako dobar prvi utisak. Osećam se ovde tako opušteno, ljudi deluju opušteno i ljubazno, svi odlično pričaju engleski, a mladi su obrazovani, zanimljivi”, navodi ona dok njen najbliži saradnik Loran Stup, dodaje: „Dok smo šetali gradom, čuli smo ljude kako pričaju. U prvih par sekundi pomislili smo da svi pričaju ruski, a onda shvatimo da je to ipak srpski. Ali, ima sličnosti. Vi ste negde između Evrope i Rusije i to mi se mnogo dopada. Festival je sjajan, videli smo neke zaista odlične filmove.”

Festival će biti zatvoren 9. novembra projekcijom filma „Spenser” Pabla Laraina, koji pred srpsku publiku stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere. Na svečanom zatvaranju u Domu omladine Beograda, pre projekcije „Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, nagrada Human Rights i nagrada publike.

SLOBODNA ZONA NA BIS

Povratak bioskopske publike doneo je i prve festivalske favorite, koji će tokom 10. novembra biti još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u.

Sa početkom u 17 časova biće prikazan film „Balada o beloj kravi”, u 19 časova na programu je film „Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje „Najgora osoba na svetu”.

Nakon toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Otvorena multimedijalna izložba Kako te vidim?

Multimedijalna izložba Kako te vidim? (How Do I See You?) koja predstavlja umetnički odraz druženja mladih sa Kosova* i iz Srbije, svečano je otvorena danas u Endžio Habu. 

Izložba je deo istoimenog projekta i postavku čine video intervjui „U paru“, zatim video radovi pod nazivom „Biografije predmeta“, kao i fotografije nastale u okviru istoimenog projekta mobilnosti i kulturne razmene.

Izložbu je otvorio šef političkog sektora Delegacije Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc: „Čast mi je da otvorim ovu izložbu i da upoznam tako puno mladih i pametnih ljudi iz Srbije i sa Kosova*. Ovaj projekat ima važnu ulogu u uspostavljanju boljih odnosa između dva naroda“. Gospodin Lorenc je dodao da su uzajamna druženja mladih izuzetno važna za izgradnju međusobnog razumevanja. 

   

Predsednik UO Fond B92 Veran Matić izrazio je zadovoljstvo što Fond B92, festival Slobodna zona i DokuFest zajedno realizuju ovaj projekat i istakao značaj izgradnje mostova među mladima u regionu, a posebno iz Srbije i sa Kosova*. „Ove divne devojke i momci su ti koji će stvoriti bolju budućnost“, dodao je Matić. 

Direktor Filmskog festivala Slobodna zona Rajko Petrović je rekao da je ova vrsta projekta jedan od pokušaja da se nove generacije, rođene posle rata upoznaju. „Ohrabrujuće je da ovi mladi ljudi dele zainteresovanost za popularnu kulturu i da dele iste vrednosti“, objasnio je on. 

 

“Projekti kao što je ovaj su dokaz  da mladi mogu zajedno da sarađuju i da su oni ti koji će razbiti predrasude između dva naroda”, navela je projektna koordinatorka DokuFesta Zana Arapi. 

 

Projekat How do I see you? je trogodišnji projekat koji zajednički sprovode DokuFest (Prizren), program Slobodna zona Junior (Fond B92, Beograd) i Filmski  festival Slobodna zona,  a uz finansijsku podršku Evropske unije.

Otvorena 17. Slobodna zona: Biće dramatično, duhovito, solidarno i emotivno

17. Filmski festival Slobodna zona večeras je svečano otvoren u Velikoj sali Kombank dvorane, ali i u Kulturnom centru Novog Sada i u Sinepleksu u Nišu! Čast da otvori ovogodišnje izdanje festivala u Beogradu pripalo je kolektivu Solidarna kuhinja, nakon čega je usledila rasprodata premijera filma „Drumski trkač: Entoni Bordjen” Morgana Nevila.

Publiku je pozdravio direktor festivala Rajko Petrović, koji ih je proveo kroz sve filmske, ali i druge prateće programe po kojima je Slobodna zona poznata.  

„U Slobodnoj zoni imaćete priliku da se kroz projekcije družite i upoznate na nov način Entonija Bordejna, Dajanu Spenser, profesora Bahmana i njegove učenike, najgoru osobu na svetu, kao i najlepšeg dečaka na svetu, da proverite zašto je toliko uporna i dosadna Greta Tunberg ili kako je baka Mariet Liferink iz Johanesburga prošla put od domaćice do jedne od deset najuticajnijih osoba u svetu rudarstva i zašto ratuje protiv velikih kompanija i veruje da je bog odustao od ljudskog roda i da je njena dužnost da povrati pravdu u svetu”, kazao je Petrović.

Branka Pavlović, selektorka Međunarodne selekcije i selekcije 14+, podsetila je da Slobodna zona večeras puni 17 godina, koliko u proseku imaju i najmlađi autori filmova na ovogodišnjem festivalu.

„Ako vas zanima kako izgleda budućnost dokumentarnog filma, dođite 6, 7. i 8. novembra u 13.30 u Dvoranu kulturnog centra Beograda da pogledate njihove filmove i podržite ih. Ulaz je slobodan”, pozvala je Branka prisutne da isprate programe „Naše razlike su naša snaga” i „Future Is Here”. 

„Za ovaj 17. rođendan vodimo vas na putovanje u prošlost, u budućnost i nazad. Upoznaćete mesta na koje ljudska noga jedva da je kročila, spustiće se u dubine ljudskog srca; biće dramatično, biće duhovito, radovaćete se, a možda ćete i plakati. Ako oslušnete pažljivo, čućete zvuke koje nikada niste čuli i upoznaćete razne heroje. To su obični ljudi koji snagom volje i srca uspevaju da prevaziđu strah i pretvore ga u nadu. Videćete da ovo nije svet bez heroja već da se heroj postaje kroz patnju, solidarnost i posvećenost istini”, poručila je Branka.

Ivan Bakrač, selektor Regionalne selekcije Horizonti Balkana, na početku je konstatovao kako smo prošle godine u ovo vreme bili sigurni i optimistični da ćemo se sada sastati pod normalnim okolnostima.

„To, nažalost, i dalje nije tako i zbog toga nismo mogli da se ne zapitamo šta će biti sa našom publikom, da li će ljudi da odustanu od bioskopa… Ali, evo, vi ste tu i vi ste dokaz da zbog vas pravimo filmove, pravimo festivale i da je jako važno da filmove gledamo zajedno i da te priče proživimo zajedno sa tim likovima”, izjavio je Bakrač. 

Horizonti Balkana su ove godine, napomenuo je, raznovrsna selekcija od sedam filmova koji su specifični i posebni, ali imaju i zajedničku nit, a to je da nas pozivaju da shvatimo koliko su emocije pojedinaca važne. „Zato vas pozivam da zajedno gledamo filmove, da se prisetimo tih emocija koje smo zaboravili, jer smo se fokusirali na pandemiju i razne druge probleme”.

Festival su zvanično otvorili Đorđe Radaković i Sara Nikolić iz kolektiva Solidarna kuhinja. Radaković je zahvalio na pozivu da otvore festival, prošire mrežu solidarnosti i učestvuju u zajedničkom građenju slobodne zone.

„Smatramo da je jako važno da naglasimo da ovaj poziv ni Sara ni ja nismo dobili kao pojedinci, već ga vidimo kao priliku da u ime svih solidarnih sugrađana i sugrađanki predstavimo našu priču o samoorganizovanju kao i da ukažemo na rastući problem siromaštva u društvu i nebrige države prema najugroženijima. Kada je prošle godine uveden policijski čas, uvideli smo da ljudi imaju poteškoća da prežive i da se prehrane”,  izjavio je Radaković. „Tada je nas nekoliko, među kojima je bio i jedan profesionalni kuvar, rešilo da uradi ono što može – napravili smo 30 obroka i podelili ih, nakon čega je svako od nas pozvao svoje prijatelje da se pridruže. Imali smo sreće da imamo solidarne prijatelje i zajedno smo uspeli da napravimo jezgro ove organizacije.”

On je naveo kako se obroci pripremaju u kuhinjama više od 250 aktivista i svake srede, subote i nedelje dovoze do Vukovog spomenika te da, „za razliku od narodnih kuhinja koje procenjuju ko je gladan, a ko nije” u Solidarnoj kuhinji obrok dobija svako ko dođe. 

Njegova saradnica Sara Nikolić dodala je da ljudi nisu gladni i ne spavaju na ulici zbog oskudice ili zbog toga što su „lenji” i „nesposobni”, već zbog načina na koji su naši politički i ekonomski sistemi izgrađeni i negovani.

„Izgradili smo svet u kome hrana nije ljudsko pravo i osnovna potreba, već privilegija. Mi verujemo da je odgovor solidarnost, a ne milosrđe ili dobročinstvo. Kroz solidarnost prepoznajemo da smo svi deo iste političke zajednice i da moramo delovati zajedno kako bismo naša društva učinili pravednijima, a naše živote dostojanstvenijim”, poručila je Sara Nikolić. 

„Proglašavamo Slobodnu zonu otvorenom i pozivamo vas da uživate u filmu koji će vam sigurno otvoriti apetit. A kada se svetla ponovo upale, ne zaboravimo da preispitamo društvenu i sopstvenu odgovornost u zajedničkoj borbi za slobodu od gladi.”

Do 9. novembra, u deset bioskopskih dvorana Beograda, Novog Sada i Niša u 12 programskih celina biće prikazano još 61 celovečernje i više od 20 kratkih ostvarenja.

U festivalskom duhu, Slobodna zona i ove godine nudi znatno više od samog filmskog programa. Gosti Slobodne zone razgovaraće sa publikom nakon projekcija svojih filmova: italijanski reditelj Roberto Salinas (Plesač sa Kube), ruski rediteljski dvojac Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), albanski autor Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), švedski reditelj Fredrik Gerten (Zlato Johanesburga), hrvatska glumica Gracija Filipović (Murina), hrvatska rediteljka Tiha Gudac (Žica), Grupa Škart (Duga resa), srpska rediteljka Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru), hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina (Čekaj me)  i iranska rediteljka Firuze Hosrovani (Radiograf jedne porodice). 

U okviru pratećeg programa Kompas, u Dvorani kulturnog centra Beograda i Kulturnom centru Novog sada biće organizovane panel diskusije koje će dodatno produbiti teme o kojima hrabro govore odabrani filmovi Slobodne zone.

Grupa autora govoriće o svojim filmovima u okviru programa „Naše razlike su naša snaga” i „The Future Is Here”. Kanadska autorka Lusi Voker održaće onlajn master klas „Kako ispričati priču”, nakon projekcije svog najnovijeg dokumentarca, „Dovedite svoju brigadu”.

Tematski povezane sa filmskim svetom, biće organovane i promocije tri knjige: „Viskonti: Uvid u krvi i mesu” Aleksandra Garsije Ditmana, „Radnja mešovite robe” Branka Vučićevića, „Žena s drugog kata” Jurice Pavičića, kao i onlajn radionice Digitalnog propelera, regionalna konferencija podcast meeting i mala škola bontona „Kako se gleda film”. Više detalja o programima i satnicama možete pronaći na sajtu slobodnazona.rs

Festival će biti zatvoren 9. novembra projekcijom filma „Spenser” Pabla Laraina, koji pred srpsku publiku stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere.

Na svečanom zatvaranju u Domu omladine Beograda, pre projekcije „Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, nagrada Human Rights i nagrada publike.

Deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

17. Slobodna zona: Angažovane teme koje pokreću emocije

Šest dana, tri grada, 10 bioskopa, 62 igrana i dokumentarna celovečernja i više od 20 kratkometražnih filmova, uz dve domaće premijere, raspoređeni u 12 filmskih selekcija… To nas, u brojkama, očekuje na 17. Slobodnoj zoni od 4. do 9. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, sumirao je direktor festivala Rajko Petrović na današnjoj konferenciji za medije održanoj u Beogradu. Od 10 do 20. novembra veći deo ovogodišnjeg programa biće dostupan svima u Srbiji putem onlajn platforme KinoKauch


Osvrnuvši se na biografske filmove otvaranja i zatvaranja, dokumentarac o Entoniju Bordejnu, odnosno igrani film Spenser o princezi Dajani, Petrović je rekao: „Odluku smo doneli jer se radi o jednoj vrsti ekskluziviteta. Film Drumski trkač: Entoni Bordejn publika će moći da vidi samo na svečanom otvaranju i on ne ide u bioskopsku distribuciju, niti će biti u onlajn ponudi, a film kojim zatvaramo ima svetsku bioskospsku premijeru 5. novembra, dok će publika u Nišu, Novom Sadu i Beogradu moći da ga pogleda već 9. novembra.”

Odabir ovih filmova, prema njegovim rečima, odlično detektuje ono u kakvom svetu živimo a to je svet bez heroja ili sa malo heroja, svet u kojem imamo jaku potrebu za njima. Selektorka Međunarodnog takmičarskog programa, Ženske linije i selekcije 14+Branka Pavlović osvrnula se na ovaj takmičarski program.

„Film koji je ključan za čitavu selekciju tj. za moj izbor je film Hrabrost Alekseja Palujana, beloruskog reditelja koji je završio režiju u Nemačkoj. Film govori o protestima prošlog avgusta u Belorusiji ali i o jednoj bitnijoj stvari: glavni junaci su troje pozorišnih umetnika koji su odlučili da se društveno, politički i lično angažuju. Drugi film koji je važan danas, možda i više nego ikad, iako se bavi stvarima od pre 80 godina, jeste Šper ide u Holivud izraelske rediteljke Vanese Lape, politički triler napravljen od dokumentarnog materijala. Film je nastao iz dokumentarnog materijala koji je Endrju Birkin snimio sa Albertom Šperom 1971. i 1972 .gde je Šper pokušao da opere svoju biografiju. Videćete koliko je tanka linija između istine i poluistine odnosno nečega što se danas zove fake news. Moj lični favorit je 217 minuta dugačak film Profesor Bahman i njegovi časovi Marije Špet, o tome koliko je bitno, od najranijih dana, imati osobe koje ne samo da razumeju vas već i to kako opstati i preživeti u svetu koji nije uvek fin i ljubazan prema nama. Marija Špet je beskompromisno napravila film u trajanju od tri i po sata, ali verujem da nećete trepnuti dok ga budete gledali.

O nagradama u Međunarodnom takmičarskom programu odlučivaće žiri u sastavu: Miroljub Stojanović, Nebojša Slijepšević i Jurica Pavičić.

Ivan Bakrač, selektor regionalnog takmičarskog programa Horizonti Balkana, izdvojio je jednu temu koja se provlači kroz skoro sve filmove: „Ono što Slobodnu zonu čini posebnom u odnosu na druge human rights festivale je baš ta sloboda, ne samo u izboru tema i kvaliteta već i u tome da koju god temu da uzmemo i koliko god važna bila, jako važan faktor su emocije pojedinaca odnosno junaka u filmovima. Tako je i ovaj put.”

U Horizontima Balkana dominantno je pitanje šta je prvo: da li emocije pojedinca pokreću na socijalnu angažovanost, odgovornost i rešavanje problema ili obrnuto, da li problemi koji nas okružuju proizvode neke emocije kod pojedinaca, naveo je Bakrač. „Tu je i pitanje slobode koje je vrlo zastupljeno u međunarodnoj selekciji, a u regionalnom programu izdvaja se u filmovima Slobodnim stilom za Montenegro Ardita Sadikua i Žica Tihe Gudac, dok se na malo drugačiji način tretira i u filmu Između dve zore turskog autora Selmana Nadžara. Hrvatski film Murina Antoanete Alamat Kusijanović super zaokružuje priču o tome koliko su nam emocije važne, koliko često na njih zaboravljamo i koliko, šta god da gledamo uvek možemo naći nešto angažovano, važno, što je bitno za ovaj trenutak i shvatiti da su emocije ono što pokreće te teme.”

Žiri ove selekcije čine Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arneliju.

Kompas, debatni program Slobodne zone, osim u Beogradu ove godine će prvi put biti organizovan i u Novom Sadu, a o njemu je govorio urednik programa Ivan Milenković.

„Ove godine usredredili smo se na nasilje, odnosno na različite vrste nasilja. Tu je vojno nasilje, predstavljeno u filmu Prve 54 godine: Skraćeni priručnik za okupaciju, zatim nasilje nad prirodom, a samim tim i ljudima u filmu Ja sam Greta, nad nemoćnima ili makar nemoćnijima u filmu Zabavi je došao kraj, i najzad u serijalu Kolaži o laži imamo nasilje u javnom prostoru, nasilje laži”, naveo je Milenković. Nakon projekcije pomenutih ostvarenja biće organizovani razgovori o temama kojima se bave, sa ciljem da se o temama koje pokreću dodatno i temeljnije govori, kao i da im se da lokalni kontekst.

Studentkinje Tamara Milošević (FMK) i Anja Kovačević (FDU) predstavile su novinu ovogodišnjeg festivala, programsku celinu Sonar, koja će se narednih godina snažnije razvijati kao integralni deo festivala.

„Ideja Sonara je da se fokusira na dokumentarni format danas, koji je nastao pojavom društvenih mreža, kao i da se osvrne na razliku između dokumentarizma nekad i danas”, objasnila je Kovačević. U fokusu ovog programa tako će biti sadržaji koji se stvaraju i gledaju na platformama kao što su YouTube, Instagram, Facebook ili TikTok.

„Ovo je prvo izdanje Sonara i selekcija je zasnovana na pet različitih kategorija sadržaja koji možemo probaći na veb platformama. To su poezija, putovanje, storiteling, dokuveb i vlog”, dodala je Milošević. Prema njenim rečima, često mislimo da je sav taj sadržaj nedovoljno kvalitetan, a ovim programom žele da skrenu pažnju na to kako da se u moru sadržaja orjentišemo i pronađemo kvalitet.

Gosti festivala, koji će biti dostupni za pitanja gledalaca nakon projekcija svojih filmova, biće Roberto Salinas (Plesač sa Kube), Firuzeh Hosrovani (Radiograf jedne prodavnice), Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), Frederik Gerten (Zlato Johanesburga), Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), Tiha Gudac (Žica), Damir Markovina (Čekaj me), Gracija Filipović (Murina), Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru) i Lusi Voker kao virtuelna gošća koja će održati master klas preko Zuma posle projekcije filma Dovedite svoju brigadu, u okviru Zelene zone. Nebojša Slijepčević biće host Kompasa dok će Sonar ugostiti autorski dvojac emisije Marka žvaka.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

17. Slobodna zona: Filmski odgovori na svetske (i lokalne) probleme

Odgovori na brojna pitanja koja prožimaju svakodnevicu u Srbiji stižu iz svih krajeva sveta u vidu izvanrednih filmova koje će publika Filmskog festivala Slobodna zona moći da pogleda od 4. do 9. novembra. 

Zagađeni vazduh i zatrovane vode, rizični uslovi rada i otkazi bez najave, mladi u raskoraku između želja i mogućnosti, kao i oni koji odlaze na Zapad u potrazi za snom, seksualna zlostavljanja u filmskoj industriji… Zvuči poznato? 

U okviru izuzetno bogate i raznovrsne selekcije ovogodišnjeg filmskog festivala Slobodna zona biće prikazani i dokumentarci inostranih autora sa temama koje i te kako rezoniraju i sa nama i našom turbulentnom svakodnevicom.

Fredrik Gerten, švedski autor veoma potresnog dokumentarca Izbačeni prikazanog na Slobodnoj zoni 2019, ovoga puta predstaviće na festivalu film Zlato Johanesburga (Jozi Gold) koji je snimio sa Silvijom Volenhoven. Njih dvoje uputili su se u Johanesburg da naprave priču o baki aktivistkinji koja se bori protiv rudarske industrije. Naime, nakon što je u rudnicima Johanesburga iskopana skoro trećina celokupnog zlata na svetu, zlata je ponestalo, rudnici se raspadaju i gradu preti ekološka katastrofa zbog nagomilanog radioaktivnog otpada koji zagađuje vazduh i truje vodu. A baka Mariet Liferink odlučna je da prisili industriju zlata da počisti svoj opasni nered.

Zlato Johanesburga biće prikazano u okviru pratećeg programa Zelena zona, uz ostvarenja Starac i roda Tomislava Jelinčića i Snežni leopard Mari Amige.

Epidemija virusa korona dovela je do ekspanzije fenomena gig ekonomije i stvorila tržište frilenserske radne snage čija je vrednost pet biliona dolara na svetskom nivou! Milioni ljudi danas rade onlajn u sistemima koje neki nazivaju i digitalnim feudalizmom, zavedeni obećanjem nezavisnosti i kontrole nad svojim radnim vremenom i primanjima, ali realnost je nešto sasvim drugo. U filmu kanadske autorke Šenon Volš Zabavi je došao kraj (The Gig Is Up) radnici Ubera, Amazona i mnogih drugih platformi sa četiri kontinenta govore o obećanom sjaju i dobijenoj bedi: rizičnim uslovima rada, plati koja se menja bez obaveštenja, otpuštanjima bez najave.

Film će biti prikazan u okviru pratećeg programa EU zona promena. U ovoj selekciji još su i Povratak u Rems Žan-Gabrijea Perioa, Prve 54 godine: skraćeni priručnik za vojnu okupaciju Avija Mograbija i Izgubljeno ostrvo Svetlane Rodine i Lorana Stupa.

Do koje mere je prihvatljivo forsirati glumce u ime kinematografije? I u kom trenutku se pređe ta granica između glume i zlostavljanja? Na ova pitanja pokušava da odgovori šest mladih glumica koje su na audicijama seksualno zlostavljane i uznemiravane, udarane, neprikladno dodirivane i primoravane da se svuku. Među njima je i nemačka rediteljka Alison Kun, koja u filmu Slučaj: Ti (The Case You) istražuje kako su ova traumatična iskustva uticala na njihove živote danas.

Slučaj: Ti deo je pratećeg programa Ženska linija, zajedno sa ostvarenjima Radiograf jedne porodice Firuze Hosrovani, Mala mama Selin Sjame i Slušajte pažljivo Gunar Hal Jensen.

Talentovani petnaestogodišnji baletski igrač Aleksis primoran je da napusti rodnu Kubu i sa roditeljima ode na Floridu. Iako je primljen u tamošnju prestižnu baletsku školu, nedostaju mu prijatelji i devojka, oseća se usamljeno jer ne govori dobro engleski, a njegov kubanski stil igre ne podudara se sa američkim. Pošto mu se roditelji žrtvuju i rade prekovremeno da bi mu obezbedili školovanje, Aleksis zna da brzo mora da pronađe svoje mesto u snobovskom svetu američkog baleta, ali istovremeno pokušavajući da ostane veran svojim korenima.

Sem Plesača sa Kube Roberta Salinasa u okviru pratećeg programa 14+ biće prikazani i STOP! Zemlja Katerine Gornostai i Ja nikada ne plačem Pjotra Domalevskog.

Dansko-francuski autor Jonas Poher Rasmusen snimio je dokumentarni animirani film Begunac (Flee) o svom bliskom prijatelju i školskom drugu, koga upoznajmo po pseudonimu Amin Navabi. Ovaj tridesetšestogodišnji uspešni akademik bori se sa bolnom tajnom koju je skrivao dvadeset godina i koja preti da uzdrma njegov i život njegovog budućeg muža. Amin sada prvi put priča o svom neverovatnom životnom putovanju od kada je kao dete izbegao iz Avganistana i pokazuje kako je samo kroz suočavanje sa prošlošću moguće isklesati svoju budućnost.

Prema mišljenju mnogih, najbolji reditelji koje je Italija iznedrila poslednjih godina, Pjetro Marčelo (Martin Eden), Frančesko Munci (Crne duše) i Aliče Rorvaher (Srećan kao Lazaro), krenuli su na put širom Italije tokom februara prošle godine da snime i sakupe utiske mladih ljudi iz svoje zemlje. Ispitivali su ih o budućnosti – budućnosti onih rođenih posle 2000. godine. Tinejdžeri iz svih delova zemlje i svih društvenih slojeva, pričali su o mestima na kojima bi voleli da žive rastrzani između mogućnosti koje ih okružuju, snova o onome što bi želeli da postanu, straha od neuspeha i prepreka koje se nadaju da će savladati. 

Begunac i Budućnost biće prikazani u okviru pratećeg programa Zona bez granica u kojem su još Lucu Aleksa Kamilerija, Bez kajanja Šarifa Korvera, Frida Aleksandre Odić, Leto soula Kvestlava i Duga resa u produkciji Škarta.

 

Sve ove filmove bioskopska publika moći će da pogleda od 4. do 9. novembra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Nakon toga, deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch. Ulaznice za festival već su puštene u prodaju, a sve informacije o programu, rasporedu projekcija i lokacijama dostupne su na zvaničnom sajtu festivala. Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Od Kana do Oskara: Takmičarski program 17. Slobodne zone

Osim filmova koji otvaraju važne aktuelne teme i šire horizonte, publika 17. Slobodne zone imaće priliku da od 4. do 9. novembra prati i veoma bogat prateći program festivala!

Čuveni Kompas Slobodne zone, debatni program, sastoji se od filmskih projekcija i otvorenih diskusija koju pokreću filmovi. Biće ovo deveti put da se Kompas održava u Beogradu, a prvi put ove godine Kompas će imati svoje novosadsko izdanje

Program otvara aktuelne teme: digitalni feudalizam, pokušaj borbe protiv lažnih vesti i kome zapravo to (ne)odgovara, slučaj Izrael i Palestina, diskutovaće se o uticaju i politizaciji Grete Turnberg. Panel diskusije će se održati nakon projekcije filmova Ja sam Greta, Zabavi je došao kraj, Prve 54 godine: skraćeni priručnik za vojnu okupaciju i nakon projekcije serijala Kolaži o laži. Urednici ovogodišnjeg Kompasa su Ivan Milenković i Rajko Petrović a među odabranim gostima su Ana Martinoli, Maja Sever, Jurica Pavičić… Novosadsko izdanje Kompasa održaće se uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Prošle godine ustanovljen, ove godine unapređen, industry program Digitalni propeler superiorno i edukativno će se zavrteti onlajn prostorom. Ove godine program će biti namenjen predstavnicima VoD i SvoD platformi iz Srbije i regiona, prikazivačima, distributerima, predstavnicima festivala, koji će imati priliku da se upoznaju sa inovativnim digitalnim praksama u prikazivanju art-house filmova i građenju njihove publike. Digitalni propeler 2021 koncipiran je kao jednodnevni online industry program (5. novembra, Zoom platforma) koji se sastoji iz dva segmenta: Stanje u Evropi i Pogled na ex-Ju (S)VoD prostor. Urednik programa je Petar Mitrić.

Festivalska novina je program Sonar, novi program za mlade osmišljen u vidu trodnevnih projekcija i razgovora sa gostima koji će promatrati da li je pojava društvenih mreža uticala na pojam dokumentarizma danas. Koliko vlogovi, Instagram storiji, YouTube videi, tiktokovi i slični video formati utiču na našu percepciju dokumentarnog? Program će se održati u lokalu Sprat u Cetinjskoj, 5, 6 i 7. novembra, a urednice programa su Tamara Milošević i Anja Kovačević.

Stvaralaštvo mladih je itekako u fokusu ovogodišnjeg pratećeg programa Festivala. Multimedijalna izložba Kako te vidim? (How do I See You?) realizuje se u okviru istoimenog projekta koji za cilj ima da osnaži mlade iz Srbije i sa Kosova* da se izbore sa društvenim izazovima, otkriju jedni druge i spoznaju kulturne i društvene obrasce iz kojih dolaze, te pronađu tačku na kojoj se mogu susresti. Projekat zajednički sprovode organizacija DokuFest (Prizren), program Slobodna zona Junior i Filmski festival Slobodna zona, uz podršku Evropske unije. Otvaranje izložbe biće 5. novembra u 13 časova u galeriji Endžio Hab.

Ni ove godine neće izostati promocije knjiga, te čak tri književna susreta biće organizovana u festivalskim danima. Miroljub Stojanović (Filmski centar Srbije), Dušan Otašević i Branislav Dimitrijević 6. novembra u baru Sprat predstaviće knjigu Branko Vučićević: Radnja meštovite robe. Petar Milat (filozof i glavni koordinator programa Multimedijalnog instituta MaMa) i Miroljub Stojanović (Filmski centar Srbije) isto 6. novembra predstaviće knjigu Viskonti: Uvidi u krvi i mesu (Aleksandar Garsija Ditman). U ponedeljak, 8. novembra u knjižari Delfi SKC Jurica Pavičić govoriće o svojoj knjizi Žena s drugog kata. Pored autora učestvovaće i Dragan Velikić (književnik), Branko Rosić (novinar i pisac), Tanja Vučković (moderatorka). Promocija se održava u saradnji sa izdavačkom kućom Laguna.

Filmski festival Slobodna zona uz saradnju i partnerstvo Multimedijalnog instituta Mi2 MaMa iz Zagreba u okviru ovogodišnjeg pratećeg programa organizuje regionalnu konferenciu Podkast: web fenomen – jedan čovek više medija 8. novembar u baru Sprat. Moderatorka programa biće Milica Lapčević.

Takođe, U fokusu ove godine je britanska rediteljku Lusi Voker, dobitnica nagrade Emmy i vlasnica dve nominacije za Oskara za dokumentarni film. Njen film Deponija (2010) je uz mnoge druge dobio i nagradu publike na Slobodnoj zoni 2011. godine.  Lusi Voker će na 17. Slobodnoj zoni predstaviti svoj najnoviji dokumentarni film Dovedite svoju brigadu a publika će posle projekcije u nedelju 7. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda biti u prilici da prisustvuje master klasu koji će rediteljka održati putem Zoom uključenja.

Privacy Settings
We use cookies to enhance your experience while using our website. If you are using our Services via a browser you can restrict, block or remove cookies through your web browser settings. We also use content and scripts from third parties that may use tracking technologies. You can selectively provide your consent below to allow such third party embeds. For complete information about the cookies we use, data we collect and how we process them, please check our Privacy Policy
Youtube
Consent to display content from Youtube
Vimeo
Consent to display content from Vimeo
Google Maps
Consent to display content from Google