Predstavljen takmičarski program Slobodne zone: O porodici, odgovornosti i drugim šansama
Na programu jubilarne 20. Slobodne zone biće prikazano 77 igranih i dokumentarnih filmova iz 37 zemalja u 14 programskih linija, otkriveno je na današnjoj konferenciji za medije u Dvorani Kulturnog centra Beograda.
– Našli smo se u ovoj sali, koja nam je naročtio važna, jer je jedina u kojoj 20 godina u kontinuitetu prikazujemo filmove. Bez obzira na proširenje festivala tokom godina, ovu kuću doživljavamo kao svoj dom. Za ovaj prostor nas vezuje i Nebojša Popović, nekadašnji novinar i filmski urednik DKC, koji je dao ime našem festivalu – rekao je Rajko Petrović, direktor Slobodne zone i jedan od selektora, koji je podsetio da se ove godine festival održava od 6. do 11. novembra u četiri grada (Beograd, Niš, Novi sad, Kragujevac) i u 13 bioskopskih sala.
O svojim selekcijama govorili su Branka Pavlović i Ivan Bakrač, Ivan Milenković predstavio je govorni progam Kompas, a Lena Trifunović prateći program Sonar.
MEĐUNARODNA SELEKCIJA
Selektorka Branka Pavlović govorila je o Međunarodnom takmičarskom programu, kao i o Ženskoj liniji i Zoni za tinejdžere koje, kako je istakla, povezuje pitanje lične odgovornosti ili odgovornosti prema sebi, a onda i prema društvu u kojem živimo.
Ona je iz Međunarodne selekcije izdvojila filmove „Uspomene tela u plamenu” Antonele Sudasasi i „Tehačapi” Ži-Era.
– „Uspomene tela u plamenu” prati tri žene u godinama koje pričaju o svom ličnom i seksualnom oslobađanju u jednom patrijarhalnom sistemu. Iako je film smešten u Čile, i generacije žena na našim prostorima će se prepoznati – rekla je Branka.
Autor dokumentarca „Tehačapi”, fotograf i grafiti umetnik Žan Rene (Ži-Er), snimao je u strogom istoimenom zatvoru u Kaliforniji, gde je imao priliku da radi sa osuđenicima na kreiranju umetničkog dela.
– Film postavlja pitanje kojim se i Slobodna zona bavi već 20 godina – da li umetnost može da promeni svet i da li je to dovoljno. Iako ne daje definitivni odgovor, film se bavi temom zatvora, izolacije i pružanja druge šanse – istakla je Pavlović.
U Međunarodnoj selekciji su i filmovi „Tatami”, „Moj najdraži kolač”, „Dnevnici iz Libana” i „Zbogom, Tiberijado”.
Iz Ženske linije selektorka je izdvojila dokumentarac „Teaches of Peaches” Filipa Fusengera i Džudi Landkamer o uticajnoj pevačici Pičiz koja radikalno plasira svoje feminističke ideje i koja kaže: „Ako neće da vas čuju, potrudite se da vas vide”.
Selekcija za tinejdžere, između ostalog, donosi i „Lakat u stomak” Asli Ozarslan, o devojci koja je druga generacija turskih doseljenika u Berlinu i pokušava da pronađe svoje mesto u nemačkom društu, ali ne uspeva.
REGIONALNA SELEKCIJA
Selektor Regionalnog programa – Horizonti Balkana, Ivan Bakrač, istakao je da čitavu selekciju povezuje pitanje šta je danas na Blakanu porodica i šta su problemi sa kojima se ona suočava.
Sem „Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua i „Bez vetra” Pavela Vesnakova, u ovoj selekciji su i naslovi „Šume šume”, „Naša djeca”, „Sveta nedelja” i „Jedan od onih dana kada Heme umre”.
– Jedan od najvećih hitova ove selekcije je dokumentarac „Naša djeca” Silvestra Kolbasa, veoma intimni portret njegove porodice koji se bavi odnosom prema deci, supružniku i profesiji, kao i tome koliko kao umetnik i autor imate prava da život najbližih predstavite svima – naveo je Bakrač.
„Sveta nedelja” Andreja Kona pokreće pitanja rasizma i porodice u tranzicionom društvu s početka 20. veka u jednom rumunskom selu, dok „Šume šume” Renate Poljak na emotivan način pokazuje da porodicu mogu da čine i ljudi sa kojima delite iste ideale.
– „Jedan od onih dana kada Heme umre” je film Murata Firatoglua koji svi treba da pogledamo, bilo da razmišljamo o tome šta je patrijarhalno nasleđe ili kako da se nosimo u situacijama kada smo pred pucanjem – objasnio je Ivan.
SRPSKE (KO)PRODUKCIJE
Na festivalu će biti prikazana i tri ostvarenja domaćih autora, kao i jedan film u manjinskoj srpskoj koprodukciji.
„Rujna zora” Ivana Đurovića njegov je završni, kratki igrani film na studijama na Univerzitetu Kolumbija, o mladiću čije predrasude o ženama pretvaraju jedan, naizgled, romantični izlet u borbu za život i smrt.
Vladimir Šojat predstaviće, takođe kratkometražni, dokumentarac „U tihoj dolini” o Cveti, Slovenki u Vojvodini,
Dugometražni eksperimentalni film „Maga 1909” Branke Pavlović, inspirisan je autobiografijom Mage Magazinović, koju su otplesale dve grupe igrača iz Berlina i Beograda.
Srbija je koproducent slovenačkog dokumentarog dugometražnog filma „Sto godina” Maje Doroteje Prelog čije je snimanje, od priče o pobedi njenog partnera nad smrtonosnom bolešću, preraslo u bojno polje nezaceljenih rana i bolno preispitivanje rediteljke šta, zapravo, znači „biti zajedno”.
PRATEĆI PROGRAMI
Govorni segment Slobodne zone, Kompas, biće održan nakon projekcije filma „Veni vidi vici” Danijela Hesla i Julije Niman, u produkciji Ulriha Zajdla.
– Film bunjuelovske atmosfere i šarma, priča je o povlašćenima koji ubijaju, gaze, maltretiraju i ostaju nekažnjeni, a glavna žrtva, sem pregaženih i pretučenih je sloboda – izjavio je Ivan Milenković, urednik Kompasa.
Tema ovogodišnjeg Sonara, sporednog progama namenjenog mladima i najnovijim tendencijama u filmskoj industriji, je veštačka inteligencija (VI / AI) i njen uticaj na pokretne slike.
– Ideja nam nije da zauzimamo stav, već da obradimo aktuelne svetske teme poput štrajka scenarista i glumaca u Holivudu, pisanje scenarija, lažne vesti, deep fake, vizuelnih efekata i drugih vrsta generisanja sadržaja putem VI, kojih ima i u dokumentarnim filmovima – istakla je Lena Trifunović, jedna od urednica Sonara (uz Tamaru Milošević).
Rajko Petrović podsetio je i na besplatnu projekciju filma „Uvek postoji sutra” koju je festival poklonio vernoj publici za svoj 20. rođendan, a koji će biti prikazan i na svečanom zatvaranju festivala 11. novembra u 20 sati Domu omladine.
Filmovi u salama DKC i Doma omladine imaće i engleske titlove.
Festival će biti otvoren dvostrukom Zlatnom palmom sa ovogodišnjeg Kana – za kratki, odnosno, dugometražni film – „Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića i „Anora” Šona Bejkera.
Ulaznice za otvaranje u Sava centru, po ceni od 1200 din, u prodaji su onlajn preko sajta Tickets, a za ostale projekcije i preko servisa eFinity, kao i na (onlajn) blagajnama bioskopa gde će biti prikazani.
I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch od 12. novembra biti domaćin onlajn Slobodne zone.
Festival su podržali potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
Ivan Bakrač FOTO Tanja Drobnjak
Rajko Petrović FOTO Tanja Drobnjak
Branka Pavlović FOTO Olivera Inđić
Lena Trifunović, Ivan Bakrač, Rajko Petrović, Branka Pavlović FOTO Tanja Drobnjak
Ivan Milenković FOTO Tanja Drobnjak (1)
SZ press FOTO Tanja Drobnjak
Rajko Petrović FOTO Olivera Inđić
Lena Trifunović FOTO Olivera Inđić
Olivera Indjic DKC
Filmovi nagrađeni na festivalima u Veneciji, Kanu, Berlinu, Sarajevu i Puli dolaze na 20. Slobodnu zonu
Na programu jubilarne, 20. Slobodne zone, između ostalih, biće prikazana i sveže ovenčana ostvarenja sa uglednih filmskih festivala: „Još sam tu” Valtera Salesa, nagrađen za najbolji scenario u Veneciji, „Čovjek koji nije mogao šutjeti” Nebojše Slijepčevića, osvajač Zlatne palme za kratki film u Kanu, „Moj omiljeni kolač” Marjam Mogadam i Bentaša Sanaihe, dobitnik Nagrade ekumenskog žirija i Nagrade FIPRESCI u Berlinu, kao i „Tri kilometra do kraja sveta” Emanuela Parvua, pobednik Filmskog festivala u Sarajevu i „Naša djeca” Silvestra Kolbasa, najboljeg reditelja Pulskog festivala.
Proslavljeni brazilski reditelj i scenarista Valter Sales snimio je istorijsku dramu „Još sam tu” (I’m Still Here / Ainda Estou Aqui) o tragičnim posledicama vojne diktature u Brazilu (1964 – 1985). Glavna junakinja je Eunise Paiva, majka petoro dece koja postaje aktivistkinja nakon hapšenja supruga i bivšeg kongresmena Marsela.
– Eunisina priča je priča o istoriji Brazila tokom te užasne 21 godine diktature, neverovatna priča o jednoj porodici koja je pretrpela strašno nasilje i izvanrednoj, hrabroj ženi koja se našla usred svega toga – rekao je Valter Sales, nazvavši film „instrumentom protiv zaborava”.
Ova adaptacija memoara Marselovog i Eunisinog sina, Marsela Rubensa, nagrađen je prošlog meseca u Veneciji za najbolji scenario, a nedavno je odabran i za brazilskog kandidata za Oskara.
Nebojša Slijepčević, posle „Srbenke” donosi na Slobodnu zonu svoje najnovije ostvarenje, „Čovjek koji nije mogao šutjeti”, nagrađeno Zlatnom palmom za kratkometražni film na 77. Kanskom festivalu. Prema rečima reditelja, tema nije nikakva istorijska lekcija, već vanvremenska ljudska dilema: kako reagovati kada ste svedoci nepravde ili nasilja (koje nije usmereno ka vama). Inspiraciju za film pronašao je u kolumni Borisa Dežulovića o Tomi Buzovu, penzionisanom kapetanu JNA, koji se jedini pobunio protiv zločina nad nedužnima, zbog čega je i sam ubijen, a grob mu se i danas ne zna. Glavne uloge tumače Goran Bogdan, Dragan Mićanović, Aleksis Manenti, Silvio Mumelaš i drugi.
Jedan od najbolje ocenjenih filmova u zvaničnoj konkurenciji 74. Berlinskog festivala, „Moj najdraži kolač” (My Favourite Cake / Keyke mahboobe man), režirali su Iranci Bentaš Sanaiha i Marjam Mogadam. Reč je o nežnoj drami o usamljenoj udovici koja poziva taksistu u stan, s namerom da prekine svoje samotne dane. Ovo je jedan od prvih filmova koji prikazuje ženu bez hidžaba od dolaska na vlast tvrdokornog islamskog režima 1979, sa retko viđanim scenama u kojima žene piju alkohol, puše cigarete ili ljube muškarce… Zbog svega toga, rediteljima je bio zabranjen dolazak na svetsku premijeru u Berlin, gde je film dobio Nagradu ekumenskog žirija i priznanje Udruženja filmskih kritičara FIPRESCI.
– Ovo je film koji slavi život i čuvanje uspomene na one kratke i slatke trenutke. Hteli smo da predstavimo realni život sredovečnih Iranki, sliku koja je proterana iz iranskih filmova nakon islamske revolucije – poručili su reditelji u otvorenom pismu medijima.
Rumunski reditelj i glumac Emanuel Parvu u svom trećem ostvarenju, „Tri kilometra do kraja sveta” (Three Kilometres to the End of the World / Trei kilometri pâna la capatul lumii) prati 17-godišnjeg Adija koji provodi leto u rodnom mestu, izolovanom u delti Dunava. Kada doživi brutalni napad na ulici, njegov život okreće se naglavačke. Umesto da ga podrže, roditelji i komšije se okreću protiv njega i on shvata da je, naizgled mirna fasada njegovog sela, prepuna pukotina.
– Ljubav između roditelja i deteta je najsnažnija vrsta ljubavi i ona bi trebalo bi da bude bezuslovna, a kada postane uslovna, usled najrazličitijih unutrašnjih stanja, onda je to nešto vredno priče – kazao je Parvu, čiji je film dobio Srce Sarajeva za najbolji igrani film 30. SFF i Kvir palmu u Kanu, za najbolji film sa LGBT tematikom, a biće i rumunski predstavnik za Oskara za strani film.
Roditeljska ljubav tema je i dokumentarca „Naša djeca” zagrebačkog autora Silvestra Kolbasa. Ova krajnje lična priča, koja zadire duboko u porodične rane, proizvod je roditeljske brige i straha da se ne pogreši u odgajanju. U središtu je Silvestrov odnos sa njegovo troje dece: Jakovom, sinom iz prvog braka, Evom, rođenom vantelesnom oplodnjom u drugom braku sa Natašom, i Antom, koga su usvojili kada je imao osam godina.
– Dugo sam pratio kamerom dešavanja u porodici, nadajući se da će to biti jedan šarmantni zabavni film, ali su se stvari zakomplikovale – priznao je Kolbus i izrazio nadu da će ga mnogi roditelji razumeti kada je reč o problemima u davanju i prihvatanju ljubavi.
– Mi smo kultura uspeha i volimo da se predstavimo boljima nego što jesmo, krijemo svoje neuspehe. Nadam se da će se ljudi prepoznati i videti da nisu sami u problemu – poručio je reditelj.
Silvestar Kolbus nagrađen je za režiju na 71. Pulskom festivalu, a neki hrvatski mediji ocenili su ga kao „najbolji dokumentarac koji ćete pogledati ove godine”.
Jubilarno, 20. izdanje Slobodne zone biće održano od 6. do 11. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Publika će moći da pogleda preko 65 igranih i dokumentarnih angažovanih filmova u beogradskim dvoranama Doma omladine, Dvorane Kulturnog centra, Art bioskopa Kolarac, MTS dvorane, UK Parobrod, Jugoslovenske kinoteke, Cinegrand Rakovica i Cineplexx „Ušće”, u salama Cineplexx Kragujevac i Cineplexx Niš, kao i u Novom Sadu u bioskopu Cineplex Arena i Kulturnom centru.
Festival će biti svečano otvoren 6. novembra u 19 sati u Plavoj dvorani Sava centra, regionalnom premijerom filma „Anora” Šona Bejkera, ovenčanog Zlatnom palmom.
Ulaznice za otvaranje po ceni od 1200 din u prodaji su onlajn preko sajtova Tickets i eFinity, kao i na prodajnim mestima ovih servisa.
Ulaznice za ostale projekcije takođe se mogu kupiti preko pomenutih servisa, kao i na (onlajn) blagajnama bioskopa gde će biti prikazani.
I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
Naša djeca FOTO Slobodna zona promo
Čovjek koji nije mogao šutjeti FOTO Slobodna zona promo
Čovjek koji nije mogao šutjeti 2 FOTO Slobodna zona promo
Još sam tu FOTO Slobodna zona promo
Moj najdraži kolač FOTO Hamid Janipour
Naša djeca 2 FOTO Slobodna zona promo
Palestinci i Izraelci zajedno na Slobodnoj zoni – Film kao krik za slobodu
Dokumentarni film „Mi nemamo drugu zemlju” (No Other Land), debitantsko ostvarenje Palestinsko-izraelskog kolektiva koje prati druženje dvojice mladića sa sukobljenih strana, premijerno će biti prikazan na 20. Slobodnoj zoni.
Film se bavi višedecenijskim uništavanjem oblasti Masafer Jata na Zapadnoj obali, koju čini dvadesetak palestinskih sela. Tu živi i Bazel Adra, mladi palestinski aktivista koji se od detinjstva bori protiv sistemskog rušenja kuća i masovnog proterivanja njegove zajednice od strane izraelskih vlasti. Njemu se u toj borbi pridružuje i vršnjak, izraelski novinar Juval Abraham, koji pokušava da svojim sunarodnicima prenese realnu situaciju sa lica mesta.
– Kao mlađem govorili su mi da se kuće ruše jer Palestinci grade nelegalno, ali sam onda shvatio da postoji zakon koji brani Palestincima da dobijaju građevinske dozvole, kao deo šire zavere da im se preuzme zemlja – kaže Juval.
Istraživanje ga je dalje odvelo do Masafer Jate, gde je upoznao Bazela. Povezala ih je borba protiv nepravde koju su, potom, pretočili u film.
„Mi nemamo drugu zemlju” sastoji se od video-zapisa koje su Bazel i Juval načinili tokom pet godina (do oktobra 2023) i arhivskih snimaka Bazelove porodice. Sem njih dvojice, Palestinsko-izraelski kolektiv čine i izraelska novinarka i snimateljka Rejčel Sor i palestinski aktivista i fotograf Hamdan Balal.
Snimanje je proticalo u izuzetno stresnim i napetim uslovima, budući da izraelska vojska sada ima vlast nad Masafer Jatom. Dvaput su upadali u Bazelov dom i oduzimali kompjutere i kamere, ali je film, ipak, ugledao svetlost dana. Svetsku premijeru imao je na 74. Berlinskom festivalu u februaru, gde je osvojio nagradu za najbolji dokumentarac i nagradu publike.
Ovaj „zastrašujući filmski udarac u stomak” i „hronika o ljudskoj izdržljivosti” priznanja je dobio i na festivalima u Kopenhagenu, Oslu, JAR, Nionu, Šefildu, Belfastu, Portugalu, Poljskoj, Zagrebu…
Oba mladića ističu da je političko rešenje od suštinskog značaja za okončanje okupacije i stabilnu budućnost regiona.
– Nadam se da naš film pokazuje koliko je trenutni sistem neodrživ. Bazel i ja smo isto godište. Ja sam Izraelac, on Palestinac. Živimo na pola sata jedan od drugoga, ali nismo jednaki. Ja živim pod civilnim zakonom, Bazel pod vojnim. Ja imam pravo glasa, on ne. Ja mogu slobodno da se krećem po Izraelu, Bazel je, poput miliona drugih Palestinaca, zatočen na okupiranoj Zapadnoj obali. Ovaj aparthejd mora da se ukine – izjavio je Juval.
Bazel Adra nastavlja da agituje i preko društvenih mreža na tome da pokaže Zapadu šta se dešava na terenu, „da smo žrtve brutalne okupacije i da nam je potrebna podrška celog sveta da to zaustavimo”, poručuje.
Jubilarno, 20. izdanje Slobodne zone biće održano od 6. do 11. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Festival će biti svečano otvoren 6. novembra u 19 sati u Plavoj dvorani Sava centra, regionalnom premijerom filma „Anora” Šona Bejkera, ovenčanog Zlatnom palmom.
Ulaznice po ceni od 1200 dinara, u prodaji su onlajn preko sajtova Tickets i eFinity, kao i na prodajnim mestima ovih servisa.
I ove godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji, jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
Mi nemamo drugu zemlju FOTO Slobodna zona - Promo (1)
Bazel Adra i Juval Abraham FOTO Slobodna zona - Promo
Mi nemamo drugu zemlju FOTO Slobodna zona - Promo (2)
Mi nemamo drugu zemlju FOTO Slobodna zona - Promo (3)
Mi nemamo drugu zemlju FOTO Slobodna zona - Promo (4)
NAGRADE 19. SLOBODNE ZONE: „BORCI” I „FLAŠAROŠI” NAJBOLJI FILMOVI
SLOBODNA ZONA NA BIS 6. NOVEMBRA
Najbolji filmovi 19. Slobodne zone su „Borci” u Međunarodnoj i „Flašaroši” u Regionalnoj selekciji. Za najbolje ostvarenje selekcije Prva dva koraka proglašeno je „Sokolovo jezero”, tinejdžerski žiri nagradio je film „Radikalno”, dok je Nagradu publike dobio dokumentarac „Mamula All Inclusive”.
Žiri u sastavu Vladimir Šojat, Ana Pejović i Alen Munitić dodelio je nagradu za najbolji angažovani film Međunarodne selekcije dokumentarcu „Borci” norveškog autora Jona Haukelanda, „zbog autentičnog i iskrenog prikaza o tome kako pojedinac može da ostvari pozitivan uticaj na društvo, ali i zbog odličnog uvida u snagu lične transformacije te važnosti podrške i zajedništva među protagonistima”.
Posebno priznanje pripalo je dokumentarcu „Neizbrisiva sećanja” Maite Alberdi iz Čilea. „Zbog toga što nas maestralno podseća na surovu istinu da su sva sećanja izbrisiva, kako lična, tako i kolektivna”.
Nagradu za najbolji angažovani film u regionalnoj konkurenciji Horizonti Balkana osvojio je dokumentarac „Flašaroši” Nemanje Vojinovića. Film epske snage koji na vizuelno uzbudljiv način i bez trunke patetike gradi dirljivi svet svog junaka, a njegova intimna previranja diže na nivo antičke tragedije, film je portret sveta u nestajanju, kao i alarmantna slika društva na ivici ekološke katastrofe”, stoji u obrazloženju žirija koji je radio u sastavu Vuk Ršumović, Narcisa Darijević Marković i Miloš Pušić.
Nagradu Human Rights osvojio je igrani film „Rana oklevanja” Selmana Nadžara iz Turske, koji „postavlja kompleksna pitanja lične i društvene moralnosti i pravde sveta u kom živimo, u čijem centru je junakinja pred tačkom pucanja u sistemu vrednosti koji je, jednako kao i ona, na ivici da se sasvim uruši”, obrazložio je žiri.
Specijalna nagrada u Regionalnoj selekciji dodeljena je dokumentarcu „Što da se radi?” Gorana Devića, „za izuzetnu upornost i doslednost pri slikanju portreta tranzicije, u filmu koji budi empatiju i upozorava na surovost dugo iščekivanog liberalnog kapitalizma”.
Rediteljski debi Šarlot le Bon, „Sokolovo jezero” pobednik selekcije Prva dva koraka, „očaravajuća je kombinacija naturalističke tinejdžerske romanse i mističnih elemenata”, istakao je žiri ove selekcije koji su činili Nikola Spasić, Ivana Jadrić i Dina Duma.
Posebno priznanje u ovoj kategoriji dodeljeno je dokumentarcu „Snajka: Dnevnik očekivanja” debitantkinje Tee Vidović Dalipi koja je, „kroz narativ sopstvenog braka, vešto pokrenula dijalog koji premošćuje kulture i tradicije na veoma jedinstven i lični način”.
Srednjoškolski žiri, koji su činili đaci Četrnaeste gimnazije Teodora Pribaković, Iva Živković, Nikola Bojović, Nataša Leto i Zoja Andrijanić, za najbolji film selekcije EU Teen Zone proglasio je „Radikalno” Kristofera Zale iz Meksika. „Mislimo da se o problemu školskog sistema ne piše dovoljno i zato nam se ovaj film posebno dopao”, obrazložili su đaci.
Nagradu publike odneo je dokumentarac „Mamula All Inclusive” Aleksandra Reljića sa prosečnom ocenom 4,96.
Od ove godine Slobodna zona, u saradnji sa Fondom B92, dodeljuje Nagradu „Olivera Ranđić” za najkreativniji doprinos (ne)formalnom obrazovanju. Prvi dobitnici ove nagrade dugogodšnji su saradnici Olje, Fonda B92 i Slobodne zone: Melita Ranđelović, Vesna Štrbić, Zagorka Aksentijević, Jelena Joksimović, Aleksandar Vajzner, Dragan Popadić i Ilinka Miletić.
U ponedeljak, 6. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda na repertoaru je Slobodna zona na bis sa sledećim naslovima: Crveno nebo (15 sati), Džoan Baez – Ja sam buka (17), Flašaroši (19) i Zlo ne postoji (21). Cena karte je 400 dinara.
Od 6. do 19. novembra deo filmskog programa 19. Slobodne zone moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch.
Dobitnici Nagrade Olivera Ranđić FOTO Tanja Drobnjak
Jon Haukeland FOTO Tanja Drobnjak
Nataša Pantić montažer filma Mamula FOTO Tanja Drobnjak
Nemanja Vojinović FOTO Tanja Drobnjak
Srednjoškolski žiri FOTO Tanja Drobnjak
Tim Slobodne zone FOTO Tanja Drobnjak
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije, Francuski institut i Stella Artois.
