VESTI

Otvorena 17. Slobodna zona: Biće dramatično, duhovito, solidarno i emotivno

17. Filmski festival Slobodna zona večeras je svečano otvoren u Velikoj sali Kombank dvorane, ali i u Kulturnom centru Novog Sada i u Sinepleksu u Nišu! Čast da otvori ovogodišnje izdanje festivala u Beogradu pripalo je kolektivu Solidarna kuhinja, nakon čega je usledila rasprodata premijera filma „Drumski trkač: Entoni Bordjen” Morgana Nevila.

Publiku je pozdravio direktor festivala Rajko Petrović, koji ih je proveo kroz sve filmske, ali i druge prateće programe po kojima je Slobodna zona poznata.  

„U Slobodnoj zoni imaćete priliku da se kroz projekcije družite i upoznate na nov način Entonija Bordejna, Dajanu Spenser, profesora Bahmana i njegove učenike, najgoru osobu na svetu, kao i najlepšeg dečaka na svetu, da proverite zašto je toliko uporna i dosadna Greta Tunberg ili kako je baka Mariet Liferink iz Johanesburga prošla put od domaćice do jedne od deset najuticajnijih osoba u svetu rudarstva i zašto ratuje protiv velikih kompanija i veruje da je bog odustao od ljudskog roda i da je njena dužnost da povrati pravdu u svetu”, kazao je Petrović.

Branka Pavlović, selektorka Međunarodne selekcije i selekcije 14+, podsetila je da Slobodna zona večeras puni 17 godina, koliko u proseku imaju i najmlađi autori filmova na ovogodišnjem festivalu.

„Ako vas zanima kako izgleda budućnost dokumentarnog filma, dođite 6, 7. i 8. novembra u 13.30 u Dvoranu kulturnog centra Beograda da pogledate njihove filmove i podržite ih. Ulaz je slobodan”, pozvala je Branka prisutne da isprate programe „Naše razlike su naša snaga” i „Future Is Here”. 

„Za ovaj 17. rođendan vodimo vas na putovanje u prošlost, u budućnost i nazad. Upoznaćete mesta na koje ljudska noga jedva da je kročila, spustiće se u dubine ljudskog srca; biće dramatično, biće duhovito, radovaćete se, a možda ćete i plakati. Ako oslušnete pažljivo, čućete zvuke koje nikada niste čuli i upoznaćete razne heroje. To su obični ljudi koji snagom volje i srca uspevaju da prevaziđu strah i pretvore ga u nadu. Videćete da ovo nije svet bez heroja već da se heroj postaje kroz patnju, solidarnost i posvećenost istini”, poručila je Branka.

Ivan Bakrač, selektor Regionalne selekcije Horizonti Balkana, na početku je konstatovao kako smo prošle godine u ovo vreme bili sigurni i optimistični da ćemo se sada sastati pod normalnim okolnostima.

„To, nažalost, i dalje nije tako i zbog toga nismo mogli da se ne zapitamo šta će biti sa našom publikom, da li će ljudi da odustanu od bioskopa… Ali, evo, vi ste tu i vi ste dokaz da zbog vas pravimo filmove, pravimo festivale i da je jako važno da filmove gledamo zajedno i da te priče proživimo zajedno sa tim likovima”, izjavio je Bakrač. 

Horizonti Balkana su ove godine, napomenuo je, raznovrsna selekcija od sedam filmova koji su specifični i posebni, ali imaju i zajedničku nit, a to je da nas pozivaju da shvatimo koliko su emocije pojedinaca važne. „Zato vas pozivam da zajedno gledamo filmove, da se prisetimo tih emocija koje smo zaboravili, jer smo se fokusirali na pandemiju i razne druge probleme”.

Festival su zvanično otvorili Đorđe Radaković i Sara Nikolić iz kolektiva Solidarna kuhinja. Radaković je zahvalio na pozivu da otvore festival, prošire mrežu solidarnosti i učestvuju u zajedničkom građenju slobodne zone.

„Smatramo da je jako važno da naglasimo da ovaj poziv ni Sara ni ja nismo dobili kao pojedinci, već ga vidimo kao priliku da u ime svih solidarnih sugrađana i sugrađanki predstavimo našu priču o samoorganizovanju kao i da ukažemo na rastući problem siromaštva u društvu i nebrige države prema najugroženijima. Kada je prošle godine uveden policijski čas, uvideli smo da ljudi imaju poteškoća da prežive i da se prehrane”,  izjavio je Radaković. „Tada je nas nekoliko, među kojima je bio i jedan profesionalni kuvar, rešilo da uradi ono što može – napravili smo 30 obroka i podelili ih, nakon čega je svako od nas pozvao svoje prijatelje da se pridruže. Imali smo sreće da imamo solidarne prijatelje i zajedno smo uspeli da napravimo jezgro ove organizacije.”

On je naveo kako se obroci pripremaju u kuhinjama više od 250 aktivista i svake srede, subote i nedelje dovoze do Vukovog spomenika te da, „za razliku od narodnih kuhinja koje procenjuju ko je gladan, a ko nije” u Solidarnoj kuhinji obrok dobija svako ko dođe. 

Njegova saradnica Sara Nikolić dodala je da ljudi nisu gladni i ne spavaju na ulici zbog oskudice ili zbog toga što su „lenji” i „nesposobni”, već zbog načina na koji su naši politički i ekonomski sistemi izgrađeni i negovani.

„Izgradili smo svet u kome hrana nije ljudsko pravo i osnovna potreba, već privilegija. Mi verujemo da je odgovor solidarnost, a ne milosrđe ili dobročinstvo. Kroz solidarnost prepoznajemo da smo svi deo iste političke zajednice i da moramo delovati zajedno kako bismo naša društva učinili pravednijima, a naše živote dostojanstvenijim”, poručila je Sara Nikolić. 

„Proglašavamo Slobodnu zonu otvorenom i pozivamo vas da uživate u filmu koji će vam sigurno otvoriti apetit. A kada se svetla ponovo upale, ne zaboravimo da preispitamo društvenu i sopstvenu odgovornost u zajedničkoj borbi za slobodu od gladi.”

Do 9. novembra, u deset bioskopskih dvorana Beograda, Novog Sada i Niša u 12 programskih celina biće prikazano još 61 celovečernje i više od 20 kratkih ostvarenja.

U festivalskom duhu, Slobodna zona i ove godine nudi znatno više od samog filmskog programa. Gosti Slobodne zone razgovaraće sa publikom nakon projekcija svojih filmova: italijanski reditelj Roberto Salinas (Plesač sa Kube), ruski rediteljski dvojac Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), albanski autor Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), švedski reditelj Fredrik Gerten (Zlato Johanesburga), hrvatska glumica Gracija Filipović (Murina), hrvatska rediteljka Tiha Gudac (Žica), Grupa Škart (Duga resa), srpska rediteljka Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru), hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina (Čekaj me)  i iranska rediteljka Firuze Hosrovani (Radiograf jedne porodice). 

U okviru pratećeg programa Kompas, u Dvorani kulturnog centra Beograda i Kulturnom centru Novog sada biće organizovane panel diskusije koje će dodatno produbiti teme o kojima hrabro govore odabrani filmovi Slobodne zone.

Grupa autora govoriće o svojim filmovima u okviru programa „Naše razlike su naša snaga” i „The Future Is Here”. Kanadska autorka Lusi Voker održaće onlajn master klas „Kako ispričati priču”, nakon projekcije svog najnovijeg dokumentarca, „Dovedite svoju brigadu”.

Tematski povezane sa filmskim svetom, biće organovane i promocije tri knjige: „Viskonti: Uvid u krvi i mesu” Aleksandra Garsije Ditmana, „Radnja mešovite robe” Branka Vučićevića, „Žena s drugog kata” Jurice Pavičića, kao i onlajn radionice Digitalnog propelera, regionalna konferencija podcast meeting i mala škola bontona „Kako se gleda film”. Više detalja o programima i satnicama možete pronaći na sajtu slobodnazona.rs

Festival će biti zatvoren 9. novembra projekcijom filma „Spenser” Pabla Laraina, koji pred srpsku publiku stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere.

Na svečanom zatvaranju u Domu omladine Beograda, pre projekcije „Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, nagrada Human Rights i nagrada publike.

Deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

17. Slobodna zona: Angažovane teme koje pokreću emocije

Šest dana, tri grada, 10 bioskopa, 62 igrana i dokumentarna celovečernja i više od 20 kratkometražnih filmova, uz dve domaće premijere, raspoređeni u 12 filmskih selekcija… To nas, u brojkama, očekuje na 17. Slobodnoj zoni od 4. do 9. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, sumirao je direktor festivala Rajko Petrović na današnjoj konferenciji za medije održanoj u Beogradu. Od 10 do 20. novembra veći deo ovogodišnjeg programa biće dostupan svima u Srbiji putem onlajn platforme KinoKauch


Osvrnuvši se na biografske filmove otvaranja i zatvaranja, dokumentarac o Entoniju Bordejnu, odnosno igrani film Spenser o princezi Dajani, Petrović je rekao: „Odluku smo doneli jer se radi o jednoj vrsti ekskluziviteta. Film Drumski trkač: Entoni Bordejn publika će moći da vidi samo na svečanom otvaranju i on ne ide u bioskopsku distribuciju, niti će biti u onlajn ponudi, a film kojim zatvaramo ima svetsku bioskospsku premijeru 5. novembra, dok će publika u Nišu, Novom Sadu i Beogradu moći da ga pogleda već 9. novembra.”

Odabir ovih filmova, prema njegovim rečima, odlično detektuje ono u kakvom svetu živimo a to je svet bez heroja ili sa malo heroja, svet u kojem imamo jaku potrebu za njima. Selektorka Međunarodnog takmičarskog programa, Ženske linije i selekcije 14+Branka Pavlović osvrnula se na ovaj takmičarski program.

„Film koji je ključan za čitavu selekciju tj. za moj izbor je film Hrabrost Alekseja Palujana, beloruskog reditelja koji je završio režiju u Nemačkoj. Film govori o protestima prošlog avgusta u Belorusiji ali i o jednoj bitnijoj stvari: glavni junaci su troje pozorišnih umetnika koji su odlučili da se društveno, politički i lično angažuju. Drugi film koji je važan danas, možda i više nego ikad, iako se bavi stvarima od pre 80 godina, jeste Šper ide u Holivud izraelske rediteljke Vanese Lape, politički triler napravljen od dokumentarnog materijala. Film je nastao iz dokumentarnog materijala koji je Endrju Birkin snimio sa Albertom Šperom 1971. i 1972 .gde je Šper pokušao da opere svoju biografiju. Videćete koliko je tanka linija između istine i poluistine odnosno nečega što se danas zove fake news. Moj lični favorit je 217 minuta dugačak film Profesor Bahman i njegovi časovi Marije Špet, o tome koliko je bitno, od najranijih dana, imati osobe koje ne samo da razumeju vas već i to kako opstati i preživeti u svetu koji nije uvek fin i ljubazan prema nama. Marija Špet je beskompromisno napravila film u trajanju od tri i po sata, ali verujem da nećete trepnuti dok ga budete gledali.

O nagradama u Međunarodnom takmičarskom programu odlučivaće žiri u sastavu: Miroljub Stojanović, Nebojša Slijepšević i Jurica Pavičić.

Ivan Bakrač, selektor regionalnog takmičarskog programa Horizonti Balkana, izdvojio je jednu temu koja se provlači kroz skoro sve filmove: „Ono što Slobodnu zonu čini posebnom u odnosu na druge human rights festivale je baš ta sloboda, ne samo u izboru tema i kvaliteta već i u tome da koju god temu da uzmemo i koliko god važna bila, jako važan faktor su emocije pojedinaca odnosno junaka u filmovima. Tako je i ovaj put.”

U Horizontima Balkana dominantno je pitanje šta je prvo: da li emocije pojedinca pokreću na socijalnu angažovanost, odgovornost i rešavanje problema ili obrnuto, da li problemi koji nas okružuju proizvode neke emocije kod pojedinaca, naveo je Bakrač. „Tu je i pitanje slobode koje je vrlo zastupljeno u međunarodnoj selekciji, a u regionalnom programu izdvaja se u filmovima Slobodnim stilom za Montenegro Ardita Sadikua i Žica Tihe Gudac, dok se na malo drugačiji način tretira i u filmu Između dve zore turskog autora Selmana Nadžara. Hrvatski film Murina Antoanete Alamat Kusijanović super zaokružuje priču o tome koliko su nam emocije važne, koliko često na njih zaboravljamo i koliko, šta god da gledamo uvek možemo naći nešto angažovano, važno, što je bitno za ovaj trenutak i shvatiti da su emocije ono što pokreće te teme.”

Žiri ove selekcije čine Hana Selimović, Dušan Kasalica i Aliriza Arneliju.

Kompas, debatni program Slobodne zone, osim u Beogradu ove godine će prvi put biti organizovan i u Novom Sadu, a o njemu je govorio urednik programa Ivan Milenković.

„Ove godine usredredili smo se na nasilje, odnosno na različite vrste nasilja. Tu je vojno nasilje, predstavljeno u filmu Prve 54 godine: Skraćeni priručnik za okupaciju, zatim nasilje nad prirodom, a samim tim i ljudima u filmu Ja sam Greta, nad nemoćnima ili makar nemoćnijima u filmu Zabavi je došao kraj, i najzad u serijalu Kolaži o laži imamo nasilje u javnom prostoru, nasilje laži”, naveo je Milenković. Nakon projekcije pomenutih ostvarenja biće organizovani razgovori o temama kojima se bave, sa ciljem da se o temama koje pokreću dodatno i temeljnije govori, kao i da im se da lokalni kontekst.

Studentkinje Tamara Milošević (FMK) i Anja Kovačević (FDU) predstavile su novinu ovogodišnjeg festivala, programsku celinu Sonar, koja će se narednih godina snažnije razvijati kao integralni deo festivala.

„Ideja Sonara je da se fokusira na dokumentarni format danas, koji je nastao pojavom društvenih mreža, kao i da se osvrne na razliku između dokumentarizma nekad i danas”, objasnila je Kovačević. U fokusu ovog programa tako će biti sadržaji koji se stvaraju i gledaju na platformama kao što su YouTube, Instagram, Facebook ili TikTok.

„Ovo je prvo izdanje Sonara i selekcija je zasnovana na pet različitih kategorija sadržaja koji možemo probaći na veb platformama. To su poezija, putovanje, storiteling, dokuveb i vlog”, dodala je Milošević. Prema njenim rečima, često mislimo da je sav taj sadržaj nedovoljno kvalitetan, a ovim programom žele da skrenu pažnju na to kako da se u moru sadržaja orjentišemo i pronađemo kvalitet.

Gosti festivala, koji će biti dostupni za pitanja gledalaca nakon projekcija svojih filmova, biće Roberto Salinas (Plesač sa Kube), Firuzeh Hosrovani (Radiograf jedne prodavnice), Ardit Sadiku (Slobodnim stilom za Montenegro), Frederik Gerten (Zlato Johanesburga), Svetlana Rodina i Loran Stup (Izgubljeno ostrvo), Tiha Gudac (Žica), Damir Markovina (Čekaj me), Gracija Filipović (Murina), Senka Domanović (Mi nismo pokrenuli vatru) i Lusi Voker kao virtuelna gošća koja će održati master klas preko Zuma posle projekcije filma Dovedite svoju brigadu, u okviru Zelene zone. Nebojša Slijepčević biće host Kompasa dok će Sonar ugostiti autorski dvojac emisije Marka žvaka.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

17. Slobodna zona: Filmski odgovori na svetske (i lokalne) probleme

Odgovori na brojna pitanja koja prožimaju svakodnevicu u Srbiji stižu iz svih krajeva sveta u vidu izvanrednih filmova koje će publika Filmskog festivala Slobodna zona moći da pogleda od 4. do 9. novembra. 

Zagađeni vazduh i zatrovane vode, rizični uslovi rada i otkazi bez najave, mladi u raskoraku između želja i mogućnosti, kao i oni koji odlaze na Zapad u potrazi za snom, seksualna zlostavljanja u filmskoj industriji… Zvuči poznato? 

U okviru izuzetno bogate i raznovrsne selekcije ovogodišnjeg filmskog festivala Slobodna zona biće prikazani i dokumentarci inostranih autora sa temama koje i te kako rezoniraju i sa nama i našom turbulentnom svakodnevicom.

Fredrik Gerten, švedski autor veoma potresnog dokumentarca Izbačeni prikazanog na Slobodnoj zoni 2019, ovoga puta predstaviće na festivalu film Zlato Johanesburga (Jozi Gold) koji je snimio sa Silvijom Volenhoven. Njih dvoje uputili su se u Johanesburg da naprave priču o baki aktivistkinji koja se bori protiv rudarske industrije. Naime, nakon što je u rudnicima Johanesburga iskopana skoro trećina celokupnog zlata na svetu, zlata je ponestalo, rudnici se raspadaju i gradu preti ekološka katastrofa zbog nagomilanog radioaktivnog otpada koji zagađuje vazduh i truje vodu. A baka Mariet Liferink odlučna je da prisili industriju zlata da počisti svoj opasni nered.

Zlato Johanesburga biće prikazano u okviru pratećeg programa Zelena zona, uz ostvarenja Starac i roda Tomislava Jelinčića i Snežni leopard Mari Amige.

Epidemija virusa korona dovela je do ekspanzije fenomena gig ekonomije i stvorila tržište frilenserske radne snage čija je vrednost pet biliona dolara na svetskom nivou! Milioni ljudi danas rade onlajn u sistemima koje neki nazivaju i digitalnim feudalizmom, zavedeni obećanjem nezavisnosti i kontrole nad svojim radnim vremenom i primanjima, ali realnost je nešto sasvim drugo. U filmu kanadske autorke Šenon Volš Zabavi je došao kraj (The Gig Is Up) radnici Ubera, Amazona i mnogih drugih platformi sa četiri kontinenta govore o obećanom sjaju i dobijenoj bedi: rizičnim uslovima rada, plati koja se menja bez obaveštenja, otpuštanjima bez najave.

Film će biti prikazan u okviru pratećeg programa EU zona promena. U ovoj selekciji još su i Povratak u Rems Žan-Gabrijea Perioa, Prve 54 godine: skraćeni priručnik za vojnu okupaciju Avija Mograbija i Izgubljeno ostrvo Svetlane Rodine i Lorana Stupa.

Do koje mere je prihvatljivo forsirati glumce u ime kinematografije? I u kom trenutku se pređe ta granica između glume i zlostavljanja? Na ova pitanja pokušava da odgovori šest mladih glumica koje su na audicijama seksualno zlostavljane i uznemiravane, udarane, neprikladno dodirivane i primoravane da se svuku. Među njima je i nemačka rediteljka Alison Kun, koja u filmu Slučaj: Ti (The Case You) istražuje kako su ova traumatična iskustva uticala na njihove živote danas.

Slučaj: Ti deo je pratećeg programa Ženska linija, zajedno sa ostvarenjima Radiograf jedne porodice Firuze Hosrovani, Mala mama Selin Sjame i Slušajte pažljivo Gunar Hal Jensen.

Talentovani petnaestogodišnji baletski igrač Aleksis primoran je da napusti rodnu Kubu i sa roditeljima ode na Floridu. Iako je primljen u tamošnju prestižnu baletsku školu, nedostaju mu prijatelji i devojka, oseća se usamljeno jer ne govori dobro engleski, a njegov kubanski stil igre ne podudara se sa američkim. Pošto mu se roditelji žrtvuju i rade prekovremeno da bi mu obezbedili školovanje, Aleksis zna da brzo mora da pronađe svoje mesto u snobovskom svetu američkog baleta, ali istovremeno pokušavajući da ostane veran svojim korenima.

Sem Plesača sa Kube Roberta Salinasa u okviru pratećeg programa 14+ biće prikazani i STOP! Zemlja Katerine Gornostai i Ja nikada ne plačem Pjotra Domalevskog.

Dansko-francuski autor Jonas Poher Rasmusen snimio je dokumentarni animirani film Begunac (Flee) o svom bliskom prijatelju i školskom drugu, koga upoznajmo po pseudonimu Amin Navabi. Ovaj tridesetšestogodišnji uspešni akademik bori se sa bolnom tajnom koju je skrivao dvadeset godina i koja preti da uzdrma njegov i život njegovog budućeg muža. Amin sada prvi put priča o svom neverovatnom životnom putovanju od kada je kao dete izbegao iz Avganistana i pokazuje kako je samo kroz suočavanje sa prošlošću moguće isklesati svoju budućnost.

Prema mišljenju mnogih, najbolji reditelji koje je Italija iznedrila poslednjih godina, Pjetro Marčelo (Martin Eden), Frančesko Munci (Crne duše) i Aliče Rorvaher (Srećan kao Lazaro), krenuli su na put širom Italije tokom februara prošle godine da snime i sakupe utiske mladih ljudi iz svoje zemlje. Ispitivali su ih o budućnosti – budućnosti onih rođenih posle 2000. godine. Tinejdžeri iz svih delova zemlje i svih društvenih slojeva, pričali su o mestima na kojima bi voleli da žive rastrzani između mogućnosti koje ih okružuju, snova o onome što bi želeli da postanu, straha od neuspeha i prepreka koje se nadaju da će savladati. 

Begunac i Budućnost biće prikazani u okviru pratećeg programa Zona bez granica u kojem su još Lucu Aleksa Kamilerija, Bez kajanja Šarifa Korvera, Frida Aleksandre Odić, Leto soula Kvestlava i Duga resa u produkciji Škarta.

 

Sve ove filmove bioskopska publika moći će da pogleda od 4. do 9. novembra u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Nakon toga, deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch. Ulaznice za festival već su puštene u prodaju, a sve informacije o programu, rasporedu projekcija i lokacijama dostupne su na zvaničnom sajtu festivala. Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Od Kana do Oskara: Takmičarski program 17. Slobodne zone

Osim filmova koji otvaraju važne aktuelne teme i šire horizonte, publika 17. Slobodne zone imaće priliku da od 4. do 9. novembra prati i veoma bogat prateći program festivala!

Čuveni Kompas Slobodne zone, debatni program, sastoji se od filmskih projekcija i otvorenih diskusija koju pokreću filmovi. Biće ovo deveti put da se Kompas održava u Beogradu, a prvi put ove godine Kompas će imati svoje novosadsko izdanje

Program otvara aktuelne teme: digitalni feudalizam, pokušaj borbe protiv lažnih vesti i kome zapravo to (ne)odgovara, slučaj Izrael i Palestina, diskutovaće se o uticaju i politizaciji Grete Turnberg. Panel diskusije će se održati nakon projekcije filmova Ja sam Greta, Zabavi je došao kraj, Prve 54 godine: skraćeni priručnik za vojnu okupaciju i nakon projekcije serijala Kolaži o laži. Urednici ovogodišnjeg Kompasa su Ivan Milenković i Rajko Petrović a među odabranim gostima su Ana Martinoli, Maja Sever, Jurica Pavičić… Novosadsko izdanje Kompasa održaće se uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Prošle godine ustanovljen, ove godine unapređen, industry program Digitalni propeler superiorno i edukativno će se zavrteti onlajn prostorom. Ove godine program će biti namenjen predstavnicima VoD i SvoD platformi iz Srbije i regiona, prikazivačima, distributerima, predstavnicima festivala, koji će imati priliku da se upoznaju sa inovativnim digitalnim praksama u prikazivanju art-house filmova i građenju njihove publike. Digitalni propeler 2021 koncipiran je kao jednodnevni online industry program (5. novembra, Zoom platforma) koji se sastoji iz dva segmenta: Stanje u Evropi i Pogled na ex-Ju (S)VoD prostor. Urednik programa je Petar Mitrić.

Festivalska novina je program Sonar, novi program za mlade osmišljen u vidu trodnevnih projekcija i razgovora sa gostima koji će promatrati da li je pojava društvenih mreža uticala na pojam dokumentarizma danas. Koliko vlogovi, Instagram storiji, YouTube videi, tiktokovi i slični video formati utiču na našu percepciju dokumentarnog? Program će se održati u lokalu Sprat u Cetinjskoj, 5, 6 i 7. novembra, a urednice programa su Tamara Milošević i Anja Kovačević.

Stvaralaštvo mladih je itekako u fokusu ovogodišnjeg pratećeg programa Festivala. Multimedijalna izložba Kako te vidim? (How do I See You?) realizuje se u okviru istoimenog projekta koji za cilj ima da osnaži mlade iz Srbije i sa Kosova* da se izbore sa društvenim izazovima, otkriju jedni druge i spoznaju kulturne i društvene obrasce iz kojih dolaze, te pronađu tačku na kojoj se mogu susresti. Projekat zajednički sprovode organizacija DokuFest (Prizren), program Slobodna zona Junior i Filmski festival Slobodna zona, uz podršku Evropske unije. Otvaranje izložbe biće 5. novembra u 13 časova u galeriji Endžio Hab.

Ni ove godine neće izostati promocije knjiga, te čak tri književna susreta biće organizovana u festivalskim danima. Miroljub Stojanović (Filmski centar Srbije), Dušan Otašević i Branislav Dimitrijević 6. novembra u baru Sprat predstaviće knjigu Branko Vučićević: Radnja meštovite robe. Petar Milat (filozof i glavni koordinator programa Multimedijalnog instituta MaMa) i Miroljub Stojanović (Filmski centar Srbije) isto 6. novembra predstaviće knjigu Viskonti: Uvidi u krvi i mesu (Aleksandar Garsija Ditman). U ponedeljak, 8. novembra u knjižari Delfi SKC Jurica Pavičić govoriće o svojoj knjizi Žena s drugog kata. Pored autora učestvovaće i Dragan Velikić (književnik), Branko Rosić (novinar i pisac), Tanja Vučković (moderatorka). Promocija se održava u saradnji sa izdavačkom kućom Laguna.

Filmski festival Slobodna zona uz saradnju i partnerstvo Multimedijalnog instituta Mi2 MaMa iz Zagreba u okviru ovogodišnjeg pratećeg programa organizuje regionalnu konferenciu Podkast: web fenomen – jedan čovek više medija 8. novembar u baru Sprat. Moderatorka programa biće Milica Lapčević.

Takođe, U fokusu ove godine je britanska rediteljku Lusi Voker, dobitnica nagrade Emmy i vlasnica dve nominacije za Oskara za dokumentarni film. Njen film Deponija (2010) je uz mnoge druge dobio i nagradu publike na Slobodnoj zoni 2011. godine.  Lusi Voker će na 17. Slobodnoj zoni predstaviti svoj najnoviji dokumentarni film Dovedite svoju brigadu a publika će posle projekcije u nedelju 7. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda biti u prilici da prisustvuje master klasu koji će rediteljka održati putem Zoom uključenja.

Produžen rok za učešće u velikom edukativnom projektu za mlade

Konkurs za mlade uzrasta od 20 do 26 godina za učešće u Radionicama za facilitaciju dijaloga – Hrabri razgovori produžen je do 31. oktobra. Radionice su deo projekta Naše razlike su naša snaga koji se realizuje u okviru edukativnog programa Slobodna zona Junior.

Poziv je otvoren za omladinske radnike i radnice, članove i članice omladinskih organizacija i kancelarija za mlade, a naročito za pripadnike nacionalnih manjina, kao i sve one koji bi želeli da se bave vršnjačkom edukacijom na temu interkulturnog dijaloga i ljudskih prava, a koji imaju između 20 i 26 godina.

Radionice za facilitaciju dijaloga biće organizovane za ukupno 60 mladih koji će pohađati program u 4 grupe od po 15 polaznika/ca i održavaće se onlajn i uživo, radnim danima u večernjim časovima i/ili vikendima u periodu između druge polovine novembra 2021. i februra 2022. godine.

Programom su uzete u obzir i druge obaveze potencijalnih polaznika i polaznica, pa je predviđeno da ritam rada bude usklađen rasporedima odabranih učesnika/ca.  Deo radionica koji će se izvoditi uživo biće realizovan jedan vikend u januaru ili februaru na Paliću.

Izabrani kandidati i kandidatkinje dobiće planirani raspored rada po grupama nakon završetka procesa selekcije.

Polaznice i polaznici radionica dobiće besplatnu obuku o strategijama konstruktivne komunikacije, facilitaciji grupnih razgovora, kritičkoj i umetničkoj analizi filma, interkulturalnosti i medijskoj pismenosti.

Trening će polaznicima i polaznicama omogućiti sticanje veština za moderaciju razgovora uz projekcije dokumentarnih filmova, a uključiće i demonstraciju stečenih veština na projekcijama dokumentarnih filmova nastalih u okviru Kampa angažovanog dokumentarnog filma Slobodne zone Junior.

Projekcije dokumentarnih filmova, praćene razgovorima koje će voditi mladi facilitatori i facilitatorke Hrabrih razgovora biće organizovane na 60 posebnih filmskih događaja u 40 mesta u Srbiji.

Konkurs je otvoren do 31. oktobra do ponoći, a svi zainteresovani mogu se prijaviti, popunjavanjem formulara. Program je u potpunosti besplatan i svi troškovi biće pokriveni od strane organizatora.

O rezultatima užeg izbora kandidata koji će biti pozvani na onlajn intervju, prijavljeni će biti obavešteni najkasnije do 10. novembra 2021. godine.

Za sve dodatne informacije i pitanja možete nam se javiti na slobodnazonajr@gmail.com ili na telefon 0604050485.

Hrabri razgovori deo su projekta Naše razlike = naša snaga koji ima za cilj da izgradi kapacitete za prihvatanje kulturnog diverziteta i uspostavljanje interkulturnog dijaloga kod mladih ljudi različitog porekla, kulture i vere, kroz proces neformalnog učenja, interakciju i stvaranje.

Projekat sprovodi Fond B92 kroz program Slobodna zona Junior uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Podrška civilnom društvu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a sufinansiran je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Od Kana do Oskara: Takmičarski program 17. Slobodne zone

Od regionalnih ostvarenja nagrađenih na festivalu u Kanu, preko uzbudljivih, ličnih i političkih priča do balkanskih glumačkih zvezda nominovanih za Oskara, ovogodišnji takmičarski program Filmskog festivala Slobodna zona od 4. do 9. novembra donosi na desetine angažovanih dokumentarnih i igranih arthouse filmova koje će priliku da pogleda imati publika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Deo filmskog programa biće dostupan na sajtu KinoKauch od 10. do 20. novembra.

U takmičarskom programu festivala ove godine biće veoma žestoka konkurencija, jer su odabrani filmovi koji svojim potencijalom i filmskim izrazom ostvaruju zapažene rezultate i na regionalnim i na inostranim festivalima.

U Međunarodnoj selekciji selektorke Branke Pavlović, pored Najlepšeg dečaka na svetu i Najgore osobe na svetu, svoje predstavljanje imaće i ostvaranje Alef rediteljke Ive Radivojević, koje tragom Borhesove književne magije kreira pravi film-esej. Treba svakako pomenuti i izvanredan nemački dokumentarac Profesor Bahman i njegovi časovi, koji više izgleda kao sociološka studija o savremenom obrazovanju nego dokumentarni film.

Film Balada o beloj kravi delom jeste na tragu savremene iranske kinematografije koja se osvrće na pojedinca u represivnom sistemu i na zanemarene lične potrebe usled religijskih normi, dok je sa druge strane univerzalan primer lične drame i borbe. Rediteljski dvojac Marjam Mogadam i Behtaš Senaiha uvlače gledaoce u jednu dramu punu krivice, tugovanja i borbe, jer se život glavne junakinje preokreće kada sazna da njen muž nije kriv za zločin zbog kojeg je pogubljen. Tada ona započinje tihu bitku protiv bezobzirnog sistema zarad sebe i svoje kćeri.

Dokumentarnim filmom Šper ide u Holivud predstaviće se izraelska rediteljka Vanesa  Lapa. Nadimak Hitlerovom arhitekti Albertu Šperu bilo je „dobri nacista“. Kako je čovek koji je bio jedan od petorice najviših zvaničnika nacističke vlasti i „gospodar“ koji je odlučivao o životima 12 miliona robova uspeo da dobije taj nadimak? To je tema ovog dokumentarca: Pokušaj Alberta Špera da 1971. godine opere sopstvenu prošlost holivudskom adaptacijom svojih najprodavanijih memoara iz rata Unutar Trećeg rajha.

Ivan Bakrač, selektor programa Horizonti Balkana pretstaviće nam najinteresantnije agnažovane filmove iz regiona.

Pored filma Murina, koji je na Kanskom festivalu osvojo Zlatnu kameru, predstaviće se i bugarski film Žene zaista plaču u kojem glavnu ulogu igra Marija Bakalova, sada vrlo popularna glumica koja je ove godine bila nominovana za Oskara za sporednu žensku ulogu. Bugarski autorski duo filma Žene zaista plaču, Vesela Kazakova i Mina Mileva, pokušale su još jednom da ukažu na to do da živimo u društvu u kom se reč „rod“ nije odomaćila. Ovaj film je ženska potraga za empatijom i iskonskim razumevanjem, ali se čini da grupa žena prikazana u filmu to može očekivati samo u svom najužem krugu.

Slobodnim stilom za Montenegro auntentična je priča albanskog plivača Tonina Đinija koji je, bežeći iz ubilačkog režima Envera Hodže, plivao Jadranom sve do Jugoslavije. On se danas do detalja priseća bekstva iz ideološki krvavog sistema.

Beogradska poslastica u okviru ove linije biće film Mi nismo pokrenuli vatru koji potpisuje Senka Domanović. Film govori o starim poznanicima koji nakon slučajnog susreta provode vikend zajedno.

Oni koje će veoma zahtevan i odgovoran posao imati ove godine jesu članovi žirija za regionalnu selekciju Horizonti Balkana: Hana Selimović (pozorišna, filmska i televizijska glumica iz Beograda), Dušan Kasalica (crnogorski režiser, član Evropske filmske akademije) i Aliriza Arenliu (bivši direktor Dokufesta iz Prizrena, profesor na Univerzitetu u Prištini).

O najboljem filmu u Međunarodnoj selekciji odlučivaće Nebojša Slijepčević (hrvatski režiser, osvajač Srca Sarajeva na Sarajevskom filmskom festivalu, dva puta nagrađivani na ZagrebDox-u, bio u užem izbor za Evropsku filmsku nagradu sa filmom Srbenka), Miroljub Stojanović (urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije), kao i Jurica Pavičić (hrvatski romanopisac, scenarista, pisac kratkih priča i novinar).

Osim bogatog filmskog programa, publiku Slobodne zone očekuju i brojna prateća dešavanja, gde će imati priliku da se bliže upoznaju i razgovaraju i sa brojnim drugim ličnostima iz sveta filma i medija.

Tako će u  ponedeljak, 8. novembra u 18.00 u knjižari Delfi SKC biti održana i promocija knjige Jurice Pavičića Žena s drugog kata koju Slobodna zona organizuje zajedno sa Izdavačkom kućom Laguna, i u kojoj će pored autora učestvovati Dragan Velikić (književnik), Branko Rosić (novinar i pisac) i Tanja Vučković (moderatorka).

Takođe, u okviru pratećeg programa Slobodne zone, čuvenog Kompasa, gost će biti Nebojša Slijepčević, režiser serijala Kolaži o laži. Panel diskusija sa gostima nakon projekcije održaće se 8. novembra u 11. časova u DKC-u. Kao i svake godine, Kompas će ugostiti zanimljive sagovornike iz domaće i regionalne javne sfere, među kojima će ove godine biti Maja Sever (novinarka, Zagreb), Ana Martinoli (Beograd, Fakultet dramskih umetnosti), Marko Miletić (urednik portala Mašina, Beograd) pomenuti Jurica Pavičić i mnogi drugi.

Kompas Slobodne zone, debatni program koji uređuje Ivan Milenković prvi put ove godine imaće i svoje novosadsko izdanje u Kulturnom centru Novog Sada, uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Ovogodišnji festival podržali su: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

 

17. SLOBODNA ZONA – VODIČ KROZ FILMSKE POSLASTICE!

Filmski festival Slobodna zona održaće se od 4. do 9. novembra u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će istovremeno u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom bioskopu Cineplexx otvoriti film Drumski trkač: Entoni Bordejn

Repertoar filmskog programa ove godine donosi više od 60 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije. Autentičan izraz, teme koje su itekako trenutno aktuelne, osvrti na nekadašnja dešavanja i njihov uticaj na sadašnjicu, lična i kolektivna iskustva uslovljena političkim odlukama sadržani su u ovogodišnjim filmovima. Potreba pojedinca da pronađe svoj izraz i svoj put u nametnutim društvenim okvirima, neophodnost dijaloga, šum između strana koje govore, izbijaće sa bioskopskog platna.

Predstavljamo vam glavne favorite festivala:

Drumski trkač: Entoni Bordejn – Još jednom sa Bordejnom o hrani, ljudima i putovanju. Film o čoveku, koji se pokazao kao jedan od najboljih pisaca o hrani, otvoriće Slobodnu zonu. Lepota ovog dokumentarca je u tome što o Bordejnu govore ljudi koji su ga poznavali i govore o njemu iz srca. Takođe, u filmu je upotrebljena veštačka inteligencija kako bi se rekreirao Bordejnov glas.

Od Joakima Trira stiže igrani film Najgora osoba na svetu kojim reditelj i zaokružuje svoju trilogiju Oslo. Film je moderna drama o potrazi za ljubavlju i smislom u savremenom Oslu i prati četiri godine tridesetogodišnje Džuli koja je na putu samospoznaje. Norveški reditelj vešto akcentuje sve izazove koje sa sobom nosi savremeno društvo, a harizmatična glumačka ekipa mu u tome itekako pomaže. Anders Danijelsen Li se pojavljuje i u ovom filmu, a Renate Rejnsve je za ulogu u ovom filmu nagrađena na Kanskom festivalu za najbolju glumicu.

Najlepši dečak na svetu je dokumentarac o Bjornu Andresenu, kojeg godine 1971. tokom svetske premijere filma Smrt u Veneciji na Filmskom festivalu u Kanu, briljantni italijanski režiser Lukino Viskonti proglašava najlepšim dečakom na svetu. Kada je ovo izgovorio, nije ni pomišljao da će time baciti senku na život mladog glumca Bjorna Andresena, koji tumači ulogu Tađa, a ta senka se nad njim nadvija i sada, 50 godina kasnije. Šta je to bilo iza scene i kako to utiče danas na život odraslog Bjorna Andresena, tema je filma. Upravo povodom 50 godina od premijere ovog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci biće održana retrospektiva filmova Lukina Viskontija.

Igrani film Murina predstaviće se u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana. Ovaj tematski provokativan film ovogodišnji je dobinik Zlatne kamere na Festivalu u Kanu. Govori o napetom odnosu šesnaestogodišnje Julije i autoritarnog oca Ante, kada u njihov ostrvski dom stigne stari porodični prijatelj.

Mala mama je ostvarenje Selin Sjame (Portret dame u vatri) za koji kritika kaže da je njen najbolji film. Premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu. Autorka se u filmu sa poetičnom preciznošću osvrće na važan momenat tranzicije iz detinjstva u odraslo doba. Ispituje važnu životnu temu iz odlučno ženske perspektive.

Povratak u Rems dokumentarni je film zasnovan na istoimenoj kultnoj knjizi Didijea Eribona. Ostvarenje je pravo vizuelno zadovoljstvo, a glas Adel Enel priča intimnu i političku priču o francuskoj radničkoj klasi od početka pedesetih godina prošlog veka do danas. Kičma napretka Francuske bila su upravo leđa radnika: deca radnika pedesetih godina prošlog veka vrlo brzo su iz škola bila gurana ka radnim mestima, dok su buržoaska deca lako nastavljala svoje školovanje.

U selekciji 8+ naći će se film Ja sam Greta. U svetu u kom prostor za obraćanje dobijaju upitne individue, film o trenutno najpoznatijoj ekološkoj aktivistkinji biće prilika da se sa bioskopskog platna obrati i osoba koja promoviše prave vrednosti. Inspirativna Greta poseduje samouverenost na kojoj bi joj pozavideli i odrasli i našla je nešto za šta je vredno boriti se, a to je budućnost planete.

Film svečanog zatvaranja je Spenser koji potpisuje Pablo Larain, autor dobro poznat publici Slobodne zone

Tokom božićnih praznika sa kraljevskom porodicom na imanju Sandringem u Norfolku u Engleskoj, Dajana odlučuje da okonča svoj brak sa princom Čarlsom. Iako postoje glasine o aferama i razvodu, mir za božićne praznike se na kraljičinom imanju podrazumeva. Tu se jede i pije, puca i lovi. Dajana zna pravila igre. Ali ove godine stvari će biti potpuno drugačije. Spenser je film o onome šta se to moglo dogoditi tokom tih nekoliko sudbonosnih dana.

Kao i prošle godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji. Platforma KinoKauch biće domaćin onlajn Slobodne zone od 10. do 20. novembra.

Važna napomena je da filmovi svečanog otvaranja i zatvaranja neće biti dostupni za onlajn prikazivanje.

Pored pomenutih, publika će imati priliku da pogleda još sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija – Horizonti Balkana, selekcija 14+, EU – zona promena i Ženska linija.

Kako ekološka pitanja itekako zaokupljuju javnost, prošle godine je ustanovljena Zelena zona, festivalska linija koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. I ove godine, u ovoj aktuelnoj liniji festival će ponuditi izbor filmova koji publiku smeštaju u samu prirodu i prikazuju koliko je pojedinac u stanju da učini promene u našem eko sistemu.

Takođe, prošle je godine zasijala i linija Zona bez granica, te veoma zanimljiva filmska ostvarenja i ove godine usidriće se u tu festivalsku luku. Festivalski pobednici, filmovi iz zemalja čija produkcija se retko prikazuje u domaćim bioskopima, čine ovu selekciju, a u okviru nje, beogradska publika imaće priliku da premijerno pogleda domaći dokumentarni film Duga resa umetničke radionice grupe Škart (Dragan Protić), film koji se sa nestrpljenjem očekuje. 

Uviđajući da postoji prostor i za najmlađu festivalsku publiku da kroz filmove sazna o mnogim savremenim životnim fenomenima, festival ove godine pored selekcije 14+ uvodi i selekciju 8+. Kako joj i ime kaže, ova linija biće okenuta mlađima, prvenstveno osnovcima.

Kratki filmovi nastali na radionicama dokumentarnog filma Slobodne zone Junior – Naše razlike su naša snaga  i Dokufesta iz Prizrena biće prikazani u okviru programa Future is Here, kao i filmovi Lusi Voker u okviru programa U fokusu. U Jugoslovenskoj kinoteci biće održane projekcije filmova onlajn platforme KinoKauch

Programska linija EU – zona promena nastavlja da preispituje i tumači društveno-ekonomske i političke promene u Evropi i njihov uticaj na naše živote, a u fokusu Ženske linije, jedne od omiljenih programskih celina festivala, nalaze se pitanja pravde u slučajevima seksualnog zlostavljanja, odnosi majke i ćerke, identiteska pitanja žene i kako živeti sa traumama nasilja. U okviru Kompasa Slobodne zone biće održane panel diskusije nakon projekcija filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Digitalni propeler, industry program, ponovo će zauzeti svoje mesto u onlajn prostoru, a novina ovogodišnjeg pratećeg programa je i Sonar, novi prostor za preispitivanje dokumentarnog internet sadržaja.

Karte za ovogodišnji festival biće u prodaji od 20. oktobra na blagajnama Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograda, Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Jugoslovenske kinoteke, Bioskopa Fontana, bioskopa Cine Grand BIG Rakovica, Kulturnog centra Novog Sada, Niškog kulturnog centra i Cineplexxa Niš.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Vidimo se u Slobodnoj zoni!

Drumski trkač: Entoni Bordejn svečano otvara 17. Slobodnu zonu!

Filmski festival Slobodna zona biće održan od 4. do 9. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će 4. novembra svečano otvoriti bioskopska premijera filma Drumski trkač: Entoni Bordejn u Kombank dvorani u 19 časova.

 

Sedamnaesto izdanje Slobodne zone biće u znaku sećanja, podsećanja, čekanja, želja. Biće u znaku onih čije sudbine su menjale ili menjaju svet, biće u znaku opomena i zajedništva.

Daleke destinacije, ukusni zalogaji u skrivenim restoranima koje znaju samo meštani ali rado će ih otkriti, fascinantne priče o hrani i životu, jedinstvene sudbine i neponovljivi razgovori, prostranstva prirode koja mame svojom lepotom i spokojem i užurbana vreva nepoznatog grada sa druge strane, osmesi stranaca sa ulica koji zvuče kao poziv na sreću, kao neki život koji bismo voleli da imamo, kao život koji nam se činio ispunjenje sna. Kao da ga je živeo slavni Entoni Bordejn.

 

Film Drumski trkač: Entoni Bordejn govori o onom Bordejnu kojeg smo i mi upoznali tokom njegove karijere. Baš onakvog kakav i jeste bio – ciničan i oštrouman ali uvek okružen dobrom hranom i dobrim ljudima.

 

Prošlo je tri godine od smrti velikog kuvara, svetskog putnika, pustolova, televizijskog lica, pisca,  čini se dugačak spisak stvari kojima se bavio u životu. I pred nama je sada dokumentarac o njegovom životu i o njemu, o putovanjima i hrani. U režiji Oskarom nagrađivanog Morgana Nevila, film o Entoniju Bordejnu nije hronološka priča o njegovom uspehu, životu i smrti. To je dvočasovni omaž čoveku sagledan iz ugla njegovih prijatelja i saradnika. Onih kojima je dao deo sebe, podelio sa njima svoje misli i osećanja.

 

Drumski trkač nas je naučio da ne verujemo u branč i da uvek moramo da se ophodimo s poštovanjem prema onima koji nam pripremaju i serviraju hranu. Naučio nas je i da ne verujemo uvek u ono što vidimo na TV-u, da zagledamo ljude oko sebe i da čoveka preko puta sebe možeš dobro upoznati ako ručaš s njim.

Ovogodišnje izdanje Filmskog festivala Slobodna zona biće održano u hibridnom izdanju – u bioskopima, a kao i prošle godine festival će koristiti online platformu KinoKauch preko koje će publika širom Srbije moći da prati deo filmskog programa festivala.

 

Svečano otvaranje biće odrzano u Kombank dvorani u Beogradu, Svečano otvaranje biće održano simultano u Beogradu, Novom Sadu i u Nišu.

Ulaznice za svečano otvaranje 17. Slobodne zone u Beogradu u prodaji su od 8. oktobra na biletarnici Kombank dvorane, svim prodajnim mestima Ticket.rs i online po ceni od 600 dinara.

 

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada i Francuski institut.

Dobro došli u Slobodnu zonu!

Počinje peto izdanje Putujućeg bioskopa Slobodne zone Junior

Peto, jubilarno, izdanje Putujućeg školskog bioskopa Slobodne zone Junior sa radionicama medijske pismenosti  počinje danas, 29. septembra, virtuelnom posetom Ekonomsko – trgovinskoj školi u Bečeju!

U okviru ovog projekta, sve do početka novembra, u deset gradova u Srbiji biće organizovane radionice medijske pismenosti namenjene srednjoškolcima i srednjoškolkama, koje za cilj imaju da doprinesu razvoju analitičkog pristupa medijskim sadržajima i razvoju medijske kulture kod mlađih generacija. 

Radionice će uključiti i projekcije kratkih dokumentarnih angažovanih filmova, a polaznice i polaznici biće ohrabreni da i sami naprave video radove kroz koje će ukazati na važne teme i probleme u svom okruženju i lokalnoj zajednici. Selekcija najboljih učeničkih video radova biće prikazana na tradicionalnoj izložbi Slobodne zone Junior povodom Međunarodnog dana ljudskih prava 10. decembra. 

Planirano je da Putujući školski bioskop sa radionicama medijske pismenosti, ove godine, pored Bečeja, gostuje i u: Arilju, Šidu, Trsteniku, Beloj Palanci, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Topoli, Bojniku i Novom Kneževcu. 

Usled nepovoljne epidemiološke situacije, radionice praćene filmskim projekcijama biće upriličene u onlajn formatu. 

Putujući školski bioskop Slobodne zone Junior peti rođendan proslavlja zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a tokom prethodnih izdanja posetio je preko 40 mesta u Srbiji i u aktivnosti uključio više od 1700 učenika i učenica srednjih škola

Program Slobodna zona Junior uspostavljen je 2006. godine sa namerom da se u Srbiji pokrenu razgovori i prošire znanja o aktuelnim društvenim i političkim temama iz celog sveta, te da se putem primene angažovanih filmova u obrazovanju doprinese razvoju kritičkog razmišljanja kod mladih ljudi, povećanju medijske pismenosti, tolerancije, te razbijanju predrasuda i stereotipa. Program se tokom godina širio, i danas obuhvata aktivnosti u osnovnoškolskoj, srednjoškolskoj i visokoškolskoj nastavi, kao i vanškolske programe za srednjoškolce.

Slobodna zona: Završene su radionice Svetlost svitaca

Od 26. jula do 8. avgusta, Filmski festival Slobodna zona u okviru projekta Svetlost svitaca, uspešno je realizovao edukativne i umetničke radionice za srednjoškolce iz cele Srbije.

Četrnaestoro mladih ljudi iz Beograda, Bečeja, Subotice, Novog Pazara, Leskovca i drugih mesta imalo je priliku da se upozna sa istorijom Starog Sajmišta. Prostor je najpoznatiji po tome što je reč o jednoj od lokacija Holokausta u Evropi, te je ova istorijska vremenska linija itekako bila izučavana.

Sadržaj kreiran na radionicama tokom četrnaest radioničarskih dana ujedinio je istorijske činjenice, kreativnost, umetnički izražaj, tehnologiju i želju mladih ljudi za učenjem.

Suština projekta Svetlost svitaca je razvoj multimedijalne šetnje koja će biti dostupna putem mobilne aplikacije i koja će upoznati kako učenike srednjih i osnovnih škola u Srbiji sa svim dešavanjima na Starom Sajmištu, tako i sve zainteresovane da posete ovo mesto na jedan drugačiji način.Ono što su učesnici, zajedno sa mentorkama, umetnicama Brankom Pavlović, Suzane Hrudinom, Elanom Kac, Milicom Komlenić Vukić i Mašom Seničić i istoričarima iz Centra za primenjenu istoriju i Udruženja za društvenu istoriju – Euroclio, kreirali kroz radionice postaće njihov način da ispričaju priču o Starom Sajmištu i približe bogatu istoriju i tradiciju ovog mesta. Nastajali su performansi, pozorišne predstave, video radovi, svetlosne instalacije. Učeno je kako da se iskaže emocija kroz telo, svetlo, kameru, kako da se uhvati trenutak bilo izrazom lica bilo objektivom, kako da se ispriča priča kroz reč, pokret, senku.

 

Svetlost svitaca doneće saznanje o onima koji su na ovom mestu živeli, stvarali i stradali, o onima koji su se nadali da će ovo mesto biti pokazatelj modernog Beograda a postalo je mesto Holokausta, govoriće u ime svih koji nisu dobili priliku da se čuju, a prikazaće i kako trenutno izgleda život na Starom Sajmištu.

 

Posebno je obradovalo učesnike projekta i omogućilo im da se bliže upoznaju sa nemilim periodom istorije, intervju sa Ester Bajer, Jevrejkom koja je rođena upravo u Logoru Staro Sajmište.

Ester Bajer je pričala o svom životu i kako je preživela zahvaljujući tome što je prve tri godine života živela pod srpskim imenom u jednom sirotištu. Ovaj susret je radioničarima doneo još jednu perspektivu izučavanju istorije i sećanja – upoznavanje sa svedocima mesta i vremena koje se izučava.

Uz zajednička promišljanja, preispitivanje stavova, povezivanje sa lokacijom, pronalaženje svog umetničkog izraza, mladi ljudi su stvorili sadržaj koji će obasjati Staro Sajmište i upoznati ga sa njegovom istorijom, od trenutka nastanka kao mesta Beogradskog sajma, zatim Logora, pa prostora gde su bili umetnički ateljei do današnjih dana.

Foto izveštaj svih radioničarskih dana pogledajte ovde

Sledeća faza projekta je rad na produkciji aplikacije!

Projekat Svetlost svitaca realizuje Filmski festival Slobodna zona uz podršku Fondacije Sećanje, odgovornost, budućnost (EVZ) i saradnju Fondacije Fond B92 (program Slobodna zona junior), Centra za primenjenu istoriju, Udruženja za društvenu istoriju – Euroclio, nezavisne pozorišne trupe Spreeagenten iz Berlina i Centre für Digitale Systeme sa Freie Universität Berlin u periodu od 01.04.2021. do 01.01.2022.

Privacy Settings
We use cookies to enhance your experience while using our website. If you are using our Services via a browser you can restrict, block or remove cookies through your web browser settings. We also use content and scripts from third parties that may use tracking technologies. You can selectively provide your consent below to allow such third party embeds. For complete information about the cookies we use, data we collect and how we process them, please check our Privacy Policy
Youtube
Consent to display content from Youtube
Vimeo
Consent to display content from Vimeo
Google Maps
Consent to display content from Google