VESTI - Slobodna Zona

VESTI

Slobodna Zona Junior, VESTI

25/10/2021

Produžen rok za učešće u velikom edukativnom projektu za mlade

Konkurs za mlade uzrasta od 20 do 26 godina za učešće u Radionicama za facilitaciju dijaloga – Hrabri razgovori produžen je do 31. oktobra. Radionice su deo projekta Naše razlike su naša snaga koji se realizuje u okviru edukativnog programa Slobodna zona Junior.

Poziv je otvoren za omladinske radnike i radnice, članove i članice omladinskih organizacija i kancelarija za mlade, a naročito za pripadnike nacionalnih manjina, kao i sve one koji bi želeli da se bave vršnjačkom edukacijom na temu interkulturnog dijaloga i ljudskih prava, a koji imaju između 20 i 26 godina.

Radionice za facilitaciju dijaloga biće organizovane za ukupno 60 mladih koji će pohađati program u 4 grupe od po 15 polaznika/ca i održavaće se onlajn i uživo, radnim danima u večernjim časovima i/ili vikendima u periodu između druge polovine novembra 2021. i februra 2022. godine.

Programom su uzete u obzir i druge obaveze potencijalnih polaznika i polaznica, pa je predviđeno da ritam rada bude usklađen rasporedima odabranih učesnika/ca. Deo radionica koji će se izvoditi uživo biće realizovan jedan vikend u januaru ili februaru na Paliću.

Izabrani kandidati i kandidatkinje dobiće planirani raspored rada po grupama nakon završetka procesa selekcije.

Polaznice i polaznici radionica dobiće besplatnu obuku o strategijama konstruktivne komunikacije, facilitaciji grupnih razgovora, kritičkoj i umetničkoj analizi filma, interkulturalnosti i medijskoj pismenosti.

Trening će polaznicima i polaznicama omogućiti sticanje veština za moderaciju razgovora uz projekcije dokumentarnih filmova, a uključiće i demonstraciju stečenih veština na projekcijama dokumentarnih filmova nastalih u okviru Kampa angažovanog dokumentarnog filma Slobodne zone Junior.

Projekcije dokumentarnih filmova, praćene razgovorima koje će voditi mladi facilitatori i facilitatorke Hrabrih razgovora biće organizovane na 60 posebnih filmskih događaja u 40 mesta u Srbiji.

Konkurs je otvoren do 31. oktobra do ponoći, a svi zainteresovani mogu se prijaviti, popunjavanjem formulara. Program je u potpunosti besplatan i svi troškovi biće pokriveni od strane organizatora.

O rezultatima užeg izbora kandidata koji će biti pozvani na onlajn intervju, prijavljeni će biti obavešteni najkasnije do 10. novembra 2021. godine.

Za sve dodatne informacije i pitanja možete nam se javiti na slobodnazonajr@gmail.com ili na telefon 0604050485.

Hrabri razgovori deo su projekta Naše razlike = naša snaga koji ima za cilj da izgradi kapacitete za prihvatanje kulturnog diverziteta i uspostavljanje interkulturnog dijaloga kod mladih ljudi različitog porekla, kulture i vere, kroz proces neformalnog učenja, interakciju i stvaranje.

Projekat sprovodi Fond B92 kroz program Slobodna zona Junior uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Podrška civilnom društvu Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, a sufinansiran je od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

FESTIVAL, VESTI

22/10/2021

Od Kana do Oskara: Takmičarski program 17. Slobodne zone

Od regionalnih ostvarenja nagrađenih na festivalu u Kanu, preko uzbudljivih, ličnih i političkih priča do balkanskih glumačkih zvezda nominovanih za Oskara, ovogodišnji takmičarski program Filmskog festivala Slobodna zona od 4. do 9. novembra donosi na desetine angažovanih dokumentarnih i igranih arthouse filmova koje će priliku da pogleda imati publika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Deo filmskog programa biće dostupan na sajtu KinoKauch od 10. do 20. novembra.

U takmičarskom programu festivala ove godine biće veoma žestoka konkurencija, jer su odabrani filmovi koji svojim potencijalom i filmskim izrazom ostvaruju zapažene rezultate i na regionalnim i na inostranim festivalima.

U Međunarodnoj selekciji selektorke Branke Pavlović, pored Najlepšeg dečaka na svetu i Najgore osobe na svetu, svoje predstavljanje imaće i ostvaranje Alef rediteljke Ive Radivojević, koje tragom Borhesove književne magije kreira pravi film-esej. Treba svakako pomenuti i izvanredan nemački dokumentarac Profesor Bahman i njegovi časovi, koji više izgleda kao sociološka studija o savremenom obrazovanju nego dokumentarni film.

Film Balada o beloj kravi delom jeste na tragu savremene iranske kinematografije koja se osvrće na pojedinca u represivnom sistemu i na zanemarene lične potrebe usled religijskih normi, dok je sa druge strane univerzalan primer lične drame i borbe. Rediteljski dvojac Marjam Mogadam i Behtaš Senaiha uvlače gledaoce u jednu dramu punu krivice, tugovanja i borbe, jer se život glavne junakinje preokreće kada sazna da njen muž nije kriv za zločin zbog kojeg je pogubljen. Tada ona započinje tihu bitku protiv bezobzirnog sistema zarad sebe i svoje kćeri.

Dokumentarnim filmom Šper ide u Holivud predstaviće se izraelska rediteljka Vanesa Lapa. Nadimak Hitlerovom arhitekti Albertu Šperu bilo je „dobri nacista“. Kako je čovek koji je bio jedan od petorice najviših zvaničnika nacističke vlasti i „gospodar“ koji je odlučivao o životima 12 miliona robova uspeo da dobije taj nadimak? To je tema ovog dokumentarca: Pokušaj Alberta Špera da 1971. godine opere sopstvenu prošlost holivudskom adaptacijom svojih najprodavanijih memoara iz rata Unutar Trećeg rajha.

Ivan Bakrač, selektor programa Horizonti Balkana pretstaviće nam najinteresantnije agnažovane filmove iz regiona.

Pored filma Murina, koji je na Kanskom festivalu osvojo Zlatnu kameru, predstaviće se i bugarski film Žene zaista plaču u kojem glavnu ulogu igra Marija Bakalova, sada vrlo popularna glumica koja je ove godine bila nominovana za Oskara za sporednu žensku ulogu. Bugarski autorski duo filma Žene zaista plaču, Vesela Kazakova i Mina Mileva, pokušale su još jednom da ukažu na to do da živimo u društvu u kom se reč „rod“ nije odomaćila. Ovaj film je ženska potraga za empatijom i iskonskim razumevanjem, ali se čini da grupa žena prikazana u filmu to može očekivati samo u svom najužem krugu.

Slobodnim stilom za Montenegro auntentična je priča albanskog plivača Tonina Đinija koji je, bežeći iz ubilačkog režima Envera Hodže, plivao Jadranom sve do Jugoslavije. On se danas do detalja priseća bekstva iz ideološki krvavog sistema.

Beogradska poslastica u okviru ove linije biće film Mi nismo pokrenuli vatru koji potpisuje Senka Domanović. Film govori o starim poznanicima koji nakon slučajnog susreta provode vikend zajedno.

Oni koje će veoma zahtevan i odgovoran posao imati ove godine jesu članovi žirija za regionalnu selekciju Horizonti Balkana: Hana Selimović (pozorišna, filmska i televizijska glumica iz Beograda), Dušan Kasalica (crnogorski režiser, član Evropske filmske akademije) i Aliriza Arenliu (bivši direktor Dokufesta iz Prizrena, profesor na Univerzitetu u Prištini).

O najboljem filmu u Međunarodnoj selekciji odlučivaće Nebojša Slijepčević (hrvatski režiser, osvajač Srca Sarajeva na Sarajevskom filmskom festivalu, dva puta nagrađivani na ZagrebDox-u, bio u užem izbor za Evropsku filmsku nagradu sa filmom Srbenka), Miroljub Stojanović (urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije), kao i Jurica Pavičić (hrvatski romanopisac, scenarista, pisac kratkih priča i novinar).

Osim bogatog filmskog programa, publiku Slobodne zone očekuju i brojna prateća dešavanja, gde će imati priliku da se bliže upoznaju i razgovaraju i sa brojnim drugim ličnostima iz sveta filma i medija.

Tako će u ponedeljak, 8. novembra u 18.00 u knjižari Delfi SKC biti održana i promocija knjige Jurice Pavičića Žena s drugog kata koju Slobodna zona organizuje zajedno sa Izdavačkom kućom Laguna, i u kojoj će pored autora učestvovati Dragan Velikić (književnik), Branko Rosić (novinar i pisac) i Tanja Vučković (moderatorka).

Takođe, u okviru pratećeg programa Slobodne zone, čuvenog Kompasa, gost će biti Nebojša Slijepčević, režiser serijala Kolaži o laži. Panel diskusija sa gostima nakon projekcije održaće se 8. novembra u 11. časova u DKC-u. Kao i svake godine, Kompas će ugostiti zanimljive sagovornike iz domaće i regionalne javne sfere, među kojima će ove godine biti Maja Sever (novinarka, Zagreb), Ana Martinoli (Beograd, Fakultet dramskih umetnosti), Marko Miletić (urednik portala Mašina, Beograd) pomenuti Jurica Pavičić i mnogi drugi.

Kompas Slobodne zone, debatni program koji uređuje Ivan Milenković prvi put ove godine imaće i svoje novosadsko izdanje u Kulturnom centru Novog Sada, uz podršku Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada.

Ovogodišnji festival podržali su: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

FESTIVAL, VESTI

19/10/2021

17. SLOBODNA ZONA – VODIČ KROZ FILMSKE POSLASTICE!

Filmski festival Slobodna zona održaće se od 4. do 9. novembra u bioskopima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će istovremeno u Kombank dvorani, Kulturnom centru Novog Sada i niškom bioskopu Cineplexx otvoriti film Drumski trkač: Entoni Bordejn.

Repertoar filmskog programa ove godine donosi više od 60 filmova igrane i dokumentarne art house produkcije. Autentičan izraz, teme koje su itekako trenutno aktuelne, osvrti na nekadašnja dešavanja i njihov uticaj na sadašnjicu, lična i kolektivna iskustva uslovljena političkim odlukama sadržani su u ovogodišnjim filmovima. Potreba pojedinca da pronađe svoj izraz i svoj put u nametnutim društvenim okvirima, neophodnost dijaloga, šum između strana koje govore, izbijaće sa bioskopskog platna.

Predstavljamo vam glavne favorite festivala:

Drumski trkač: Entoni Bordejn – Još jednom sa Bordejnom o hrani, ljudima i putovanju. Film o čoveku, koji se pokazao kao jedan od najboljih pisaca o hrani, otvoriće Slobodnu zonu. Lepota ovog dokumentarca je u tome što o Bordejnu govore ljudi koji su ga poznavali i govore o njemu iz srca. Takođe, u filmu je upotrebljena veštačka inteligencija kako bi se rekreirao Bordejnov glas.

Od Joakima Trira stiže igrani film Najgora osoba na svetu kojim reditelj i zaokružuje svoju trilogiju Oslo. Film je moderna drama o potrazi za ljubavlju i smislom u savremenom Oslu i prati četiri godine tridesetogodišnje Džuli koja je na putu samospoznaje. Norveški reditelj vešto akcentuje sve izazove koje sa sobom nosi savremeno društvo, a harizmatična glumačka ekipa mu u tome itekako pomaže. Anders Danijelsen Li se pojavljuje i u ovom filmu, a Renate Rejnsve je za ulogu u ovom filmu nagrađena na Kanskom festivalu za najbolju glumicu.

Najlepši dečak na svetu je dokumentarac o Bjornu Andresenu, kojeg godine 1971. tokom svetske premijere filma Smrt u Veneciji na Filmskom festivalu u Kanu, briljantni italijanski režiser Lukino Viskonti proglašava najlepšim dečakom na svetu. Kada je ovo izgovorio, nije ni pomišljao da će time baciti senku na život mladog glumca Bjorna Andresena, koji tumači ulogu Tađa, a ta senka se nad njim nadvija i sada, 50 godina kasnije. Šta je to bilo iza scene i kako to utiče danas na život odraslog Bjorna Andresena, tema je filma. Upravo povodom 50 godina od premijere ovog filma, u Jugoslovenskoj kinoteci biće održana retrospektiva filmova Lukina Viskontija.

Igrani film Murina predstaviće se u regionalnoj selekciji Horizonti Balkana. Ovaj tematski provokativan film ovogodišnji je dobinik Zlatne kamere na Festivalu u Kanu. Govori o napetom odnosu šesnaestogodišnje Julije i autoritarnog oca Ante, kada u njihov ostrvski dom stigne stari porodični prijatelj.

Mala mama je ostvarenje Selin Sjame (Portret dame u vatri) za koji kritika kaže da je njen najbolji film. Premijerno je prikazan na ovogodišnjem Berlinalu. Autorka se u filmu sa poetičnom preciznošću osvrće na važan momenat tranzicije iz detinjstva u odraslo doba. Ispituje važnu životnu temu iz odlučno ženske perspektive.

Povratak u Rems dokumentarni je film zasnovan na istoimenoj kultnoj knjizi Didijea Eribona. Ostvarenje je pravo vizuelno zadovoljstvo, a glas Adel Enel priča intimnu i političku priču o francuskoj radničkoj klasi od početka pedesetih godina prošlog veka do danas. Kičma napretka Francuske bila su upravo leđa radnika: deca radnika pedesetih godina prošlog veka vrlo brzo su iz škola bila gurana ka radnim mestima, dok su buržoaska deca lako nastavljala svoje školovanje.

U selekciji 8+ naći će se film Ja sam Greta. U svetu u kom prostor za obraćanje dobijaju upitne individue, film o trenutno najpoznatijoj ekološkoj aktivistkinji biće prilika da se sa bioskopskog platna obrati i osoba koja promoviše prave vrednosti. Inspirativna Greta poseduje samouverenost na kojoj bi joj pozavideli i odrasli i našla je nešto za šta je vredno boriti se, a to je budućnost planete.

Film svečanog zatvaranja je Spenser koji potpisuje Pablo Larain, autor dobro poznat publici Slobodne zone.

Tokom božićnih praznika sa kraljevskom porodicom na imanju Sandringem u Norfolku u Engleskoj, Dajana odlučuje da okonča svoj brak sa princom Čarlsom. Iako postoje glasine o aferama i razvodu, mir za božićne praznike se na kraljičinom imanju podrazumeva. Tu se jede i pije, puca i lovi. Dajana zna pravila igre. Ali ove godine stvari će biti potpuno drugačije. Spenser je film o onome šta se to moglo dogoditi tokom tih nekoliko sudbonosnih dana.

Kao i prošle godine, deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji. Platforma KinoKauch biće domaćin onlajn Slobodne zone od 10. do 20. novembra.

Važna napomena je da filmovi svečanog otvaranja i zatvaranja neće biti dostupni za onlajn prikazivanje.

Pored pomenutih, publika će imati priliku da pogleda još sjajnih ostvarenja iz već poznatih programskih linija: Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija – Horizonti Balkana, selekcija 14+, EU – zona promena i Ženska linija.

Kako ekološka pitanja itekako zaokupljuju javnost, prošle godine je ustanovljena Zelena zona, festivalska linija koja se bavi ekologijom i odnosom prema životnoj sredini. I ove godine, u ovoj aktuelnoj liniji festival će ponuditi izbor filmova koji publiku smeštaju u samu prirodu i prikazuju koliko je pojedinac u stanju da učini promene u našem eko sistemu.

Takođe, prošle je godine zasijala i linija Zona bez granica, te veoma zanimljiva filmska ostvarenja i ove godine usidriće se u tu festivalsku luku. Festivalski pobednici, filmovi iz zemalja čija produkcija se retko prikazuje u domaćim bioskopima, čine ovu selekciju, a u okviru nje, beogradska publika imaće priliku da premijerno pogleda domaći dokumentarni film Duga resa umetničke radionice grupe Škart (Dragan Protić), film koji se sa nestrpljenjem očekuje.

Uviđajući da postoji prostor i za najmlađu festivalsku publiku da kroz filmove sazna o mnogim savremenim životnim fenomenima, festival ove godine pored selekcije 14+ uvodi i selekciju 8+. Kako joj i ime kaže, ova linija biće okenuta mlađima, prvenstveno osnovcima.

Kratki filmovi nastali na radionicama dokumentarnog filma Slobodne zone Junior – Naše razlike su naša snaga i Dokufesta iz Prizrena biće prikazani u okviru programa Future is Here, kao i filmovi Lusi Voker u okviru programa U fokusu. U Jugoslovenskoj kinoteci biće održane projekcije filmova onlajn platforme KinoKauch.

Programska linija EU – zona promena nastavlja da preispituje i tumači društveno-ekonomske i političke promene u Evropi i njihov uticaj na naše živote, a u fokusu Ženske linije, jedne od omiljenih programskih celina festivala, nalaze se pitanja pravde u slučajevima seksualnog zlostavljanja, odnosi majke i ćerke, identiteska pitanja žene i kako živeti sa traumama nasilja. U okviru Kompasa Slobodne zone biće održane panel diskusije nakon projekcija filmova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Digitalni propeler, industry program, ponovo će zauzeti svoje mesto u onlajn prostoru, a novina ovogodišnjeg pratećeg programa je i Sonar, novi prostor za preispitivanje dokumentarnog internet sadržaja.

Karte za ovogodišnji festival biće u prodaji od 20. oktobra na blagajnama Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma omladine Beograda, Kombank dvorane, Art bioskopa Kolarac, Jugoslovenske kinoteke, Bioskopa Fontana, bioskopa Cine Grand BIG Rakovica, Kulturnog centra Novog Sada, Niškog kulturnog centra i Cineplexxa Niš.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Vidimo se u Slobodnoj zoni!

FESTIVAL, VESTI

08/10/2021

Drumski trkač: Entoni Bordejn svečano otvara 17. Slobodnu zonu!

Filmski festival Slobodna zona biće održan od 4. do 9. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Festival će 4. novembra svečano otvoriti bioskopska premijera filma Drumski trkač: Entoni Bordejn u Kombank dvorani u 19 časova.

Sedamnaesto izdanje Slobodne zone biće u znaku sećanja, podsećanja, čekanja, želja. Biće u znaku onih čije sudbine su menjale ili menjaju svet, biće u znaku opomena i zajedništva.

Daleke destinacije, ukusni zalogaji u skrivenim restoranima koje znaju samo meštani ali rado će ih otkriti, fascinantne priče o hrani i životu, jedinstvene sudbine i neponovljivi razgovori, prostranstva prirode koja mame svojom lepotom i spokojem i užurbana vreva nepoznatog grada sa druge strane, osmesi stranaca sa ulica koji zvuče kao poziv na sreću, kao neki život koji bismo voleli da imamo, kao život koji nam se činio ispunjenje sna. Kao da ga je živeo slavni Entoni Bordejn.

Film Drumski trkač: Entoni Bordejn govori o onom Bordejnu kojeg smo i mi upoznali tokom njegove karijere. Baš onakvog kakav i jeste bio – ciničan i oštrouman ali uvek okružen dobrom hranom i dobrim ljudima.

Prošlo je tri godine od smrti velikog kuvara, svetskog putnika, pustolova, televizijskog lica, pisca, čini se dugačak spisak stvari kojima se bavio u životu. I pred nama je sada dokumentarac o njegovom životu i o njemu, o putovanjima i hrani. U režiji Oskarom nagrađivanog Morgana Nevila, film o Entoniju Bordejnu nije hronološka priča o njegovom uspehu, životu i smrti. To je dvočasovni omaž čoveku sagledan iz ugla njegovih prijatelja i saradnika. Onih kojima je dao deo sebe, podelio sa njima svoje misli i osećanja.

Drumski trkač nas je naučio da ne verujemo u branč i da uvek moramo da se ophodimo s poštovanjem prema onima koji nam pripremaju i serviraju hranu. Naučio nas je i da ne verujemo uvek u ono što vidimo na TV-u, da zagledamo ljude oko sebe i da čoveka preko puta sebe možeš dobro upoznati ako ručaš s njim.

Ovogodišnje izdanje Filmskog festivala Slobodna zona biće održano u hibridnom izdanju – u bioskopima, a kao i prošle godine festival će koristiti online platformu KinoKauch preko koje će publika širom Srbije moći da prati deo filmskog programa festivala.

Svečano otvaranje biće odrzano u Kombank dvorani u Beogradu, Svečano otvaranje biće održano simultano u Beogradu, Novom Sadu i u Nišu.

Ulaznice za svečano otvaranje 17. Slobodne zone u Beogradu u prodaji su od 8. oktobra na biletarnici Kombank dvorane, svim prodajnim mestima Ticket.rs i online po ceni od 600 dinara.

Dobro došli u Slobodnu zonu!

Slobodna Zona Junior, VESTI

29/09/2021

Počinje peto izdanje Putujućeg bioskopa Slobodne zone Junior

Peto, jubilarno, izdanje Putujućeg školskog bioskopa Slobodne zone Junior sa radionicama medijske pismenosti počinje danas, 29. septembra, virtuelnom posetom Ekonomsko – trgovinskoj školi u Bečeju!

U okviru ovog projekta, sve do početka novembra, u deset gradova u Srbiji biće organizovane radionice medijske pismenosti namenjene srednjoškolcima i srednjoškolkama, koje za cilj imaju da doprinesu razvoju analitičkog pristupa medijskim sadržajima i razvoju medijske kulture kod mlađih generacija.

Radionice će uključiti i projekcije kratkih dokumentarnih angažovanih filmova, a polaznice i polaznici biće ohrabreni da i sami naprave video radove kroz koje će ukazati na važne teme i probleme u svom okruženju i lokalnoj zajednici. Selekcija najboljih učeničkih video radova biće prikazana na tradicionalnoj izložbi Slobodne zone Junior povodom Međunarodnog dana ljudskih prava 10. decembra.

Planirano je da Putujući školski bioskop sa radionicama medijske pismenosti, ove godine, pored Bečeja, gostuje i u: Arilju, Šidu, Trsteniku, Beloj Palanci, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Topoli, Bojniku i Novom Kneževcu.

Usled nepovoljne epidemiološke situacije, radionice praćene filmskim projekcijama biće upriličene u onlajn formatu.

Putujući školski bioskop Slobodne zone Junior peti rođendan proslavlja zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a tokom prethodnih izdanja posetio je preko 40 mesta u Srbiji i u aktivnosti uključio više od 1700 učenika i učenica srednjih škola.

Program Slobodna zona Junior uspostavljen je 2006. godine sa namerom da se u Srbiji pokrenu razgovori i prošire znanja o aktuelnim društvenim i političkim temama iz celog sveta, te da se putem primene angažovanih filmova u obrazovanju doprinese razvoju kritičkog razmišljanja kod mladih ljudi, povećanju medijske pismenosti, tolerancije, te razbijanju predrasuda i stereotipa. Program se tokom godina širio, i danas obuhvata aktivnosti u osnovnoškolskoj, srednjoškolskoj i visokoškolskoj nastavi, kao i vanškolske programe za srednjoškolce.

VESTI

09/08/2021

Slobodna zona: Završene su radionice Svetlost svitaca

Od 26. jula do 8. avgusta, Filmski festival Slobodna zona u okviru projekta Svetlost svitaca, uspešno je realizovao edukativne i umetničke radionice za srednjoškolce iz cele Srbije.

Četrnaestoro mladih ljudi iz Beograda, Bečeja, Subotice, Novog Pazara, Leskovca i drugih mesta imalo je priliku da se upozna sa istorijom Starog Sajmišta. Prostor je najpoznatiji po tome što je reč o jednoj od lokacija Holokausta u Evropi, te je ova istorijska vremenska linija itekako bila izučavana.

Sadržaj kreiran na radionicama tokom četrnaest radioničarskih dana ujedinio je istorijske činjenice, kreativnost, umetnički izražaj, tehnologiju i želju mladih ljudi za učenjem.

Suština projekta Svetlost svitaca je razvoj multimedijalne šetnje koja će biti dostupna putem mobilne aplikacije i koja će upoznati kako učenike srednjih i osnovnih škola u Srbiji sa svim dešavanjima na Starom Sajmištu, tako i sve zainteresovane da posete ovo mesto na jedan drugačiji način.Ono što su učesnici, zajedno sa mentorkama, umetnicama Brankom Pavlović, Suzane Hrudinom, Elanom Kac, Milicom Komlenić Vukić i Mašom Seničić i istoričarima iz Centra za primenjenu istoriju i Udruženja za društvenu istoriju – Euroclio, kreirali kroz radionice postaće njihov način da ispričaju priču o Starom Sajmištu i približe bogatu istoriju i tradiciju ovog mesta. Nastajali su performansi, pozorišne predstave, video radovi, svetlosne instalacije. Učeno je kako da se iskaže emocija kroz telo, svetlo, kameru, kako da se uhvati trenutak bilo izrazom lica bilo objektivom, kako da se ispriča priča kroz reč, pokret, senku.

Svetlost svitaca doneće saznanje o onima koji su na ovom mestu živeli, stvarali i stradali, o onima koji su se nadali da će ovo mesto biti pokazatelj modernog Beograda a postalo je mesto Holokausta, govoriće u ime svih koji nisu dobili priliku da se čuju, a prikazaće i kako trenutno izgleda život na Starom Sajmištu.

Posebno je obradovalo učesnike projekta i omogućilo im da se bliže upoznaju sa nemilim periodom istorije, intervju sa Ester Bajer, Jevrejkom koja je rođena upravo u Logoru Staro Sajmište.

Ester Bajer je pričala o svom životu i kako je preživela zahvaljujući tome što je prve tri godine života živela pod srpskim imenom u jednom sirotištu. Ovaj susret je radioničarima doneo još jednu perspektivu izučavanju istorije i sećanja – upoznavanje sa svedocima mesta i vremena koje se izučava.

Uz zajednička promišljanja, preispitivanje stavova, povezivanje sa lokacijom, pronalaženje svog umetničkog izraza, mladi ljudi su stvorili sadržaj koji će obasjati Staro Sajmište i upoznati ga sa njegovom istorijom, od trenutka nastanka kao mesta Beogradskog sajma, zatim Logora, pa prostora gde su bili umetnički ateljei do današnjih dana.

Foto izveštaj svih radioničarskih dana pogledajte ovde.

Sledeća faza projekta je rad na produkciji aplikacije!

Projekat Svetlost svitaca realizuje Filmski festival Slobodna zona uz podršku Fondacije Sećanje, odgovornost, budućnost (EVZ) i saradnju Fondacije Fond B92 (program Slobodna zona junior), Centra za primenjenu istoriju, Udruženja za društvenu istoriju – Euroclio, nezavisne pozorišne trupe Spreeagenten iz Berlina i Centre für Digitale Systeme sa Freie Universität Berlin u periodu od 01.04.2021. do 01.01.2022.

VESTI

27/07/2021

Počele radionice za srednjoškolce u okviru projekta Svetlost svitaca

Četrnaest srednjoškolaca iz cele Srbije zajedno sa istoričarima i umetnicama iz Srbije i Nemačke započelo je svoje kreativno putovanje u kreiranju sadržaja za aplikaciju Svetlost svitaca u ponedeljak, 26. jula.

Projekat Svetlost svitaca ima za cilj da kreirajući multimedijalnu šetnju dostupnu putem mobilne aplikacije, mladima ukaže na jednu od lokacija Holokausta u Evropi – Staro Sajmište (Beograd) i upozna ih sa istorijskim dešavanjima na ovom lokalitetu i istakne značaj i neophodnost kulture sećanja.

Prvi radioničarski dan rezervisan je za međusobno upoznavanje učesnika, predavača i umetnica kao i upoznavanje sa lokacijom. Istorijsku turu po Starom Sajmištu realizovao je Milovan Pisarri iz Centra za primenjenu istoriju a uvod u same radionice, teme i ideje, predstavile su umetnice Susanne Chrudina, Branka Pavlović, Elana Katz, Milica Komlenić Vukić i Maša Seničić.

Do 8. avgusta, kroz pet radionica (edukativne/istorijske, pozorišne/dramske, video radionice, radionice performansa i radionice svetlosnih instalacija) učesnici će u malim grupama osmišljavati, snimati i montirati audio-vizuelne kolaže, pisati tekstove, igrati dramske scene, izvoditi performanse i projektovati svetlosne instalacije i kroz njih rekonstruisati istoriju Starog Sajmišta kao mesta stradanja ali i mesta sećanja i nade za budućnost.

Više o projektu možete pogledati ovde.

10.Nikola-Polić-2

6. Nikola-Polić-1

11.SZ-tim

3. Foto-Teodora-Jovanović-1

Slobodna Zona Junior, VESTI

28/06/2021

Organizovana studijska poseta za mlade iz Srbije i sa Kosova*

U periodu od 22. do 27. juna u okviru programa Kako te vidim? (How do I see you?) organizovana je studijska poseta za mlade uzrasta od 18 do 25 godina iz Srbije i sa Kosova*.

Dvadeset mladih entuzijasta iz Beograda, Vranja, Novog Pazara, Leskovca, Vrnjačke Banje, Kraljeva, Prizrena, Prištine i drugih mesta imalo je priliku da se tokom šest dana uživo upozna, druži i poseti različite kulturne organizacije i institucije u Beogradu i Kruševcu.

Uz razgovor, zajedničko promišljanje i preispitivanje stavova i iskustava, polaznici i polaznice programa učestvovali su i u snimanju kratkih videa o tome šta misle i kako vide svoje vršnjake koji potiču iz različitih kulturnih sredina.

Od snimljenih materijala nastaće sadržaji koji će biti deo posebne multimedijalne izložbe koja će biti upriličena na Međunarodnom festivalu dokumentarnog i kratkog filma Dokufest u Prizrenu u avgustu, kao i na Filmskom festivalu Slobodna zona u Beogradu, u novembru 2021. godine, za kada su ponovo planirani susreti ovih mladih kreativaca.

Misija Kako te vidim? (How do I see you?) projekta je da osnaži mlade ljude na Kosovu* i u Srbiji da se izbore sa društvenim izazovima, te da u ovom zastrašujućem dobu lažnih vesti i govoru mržnje kao normi naših života otkriju jedni druge i spoznaju kulturne i društvene obrasce iz kojih dolaze, te pronađu tačku na kojoj se mogu susresti.

Kako te vidim? (How do I see you?) je trogodišnji projekat kulturne razmene mladih sa Kosova* i iz Srbije, a zajednički ga sprovode organizacija DokuFest (Prizren), program Slobodna zona Junior (Fond B92, Beograd) i Filmski Festival Slobodna Zona (Beograd) uz finansijsku podršku Evropske unije.

Kosovo * – sve reference na Kosovo, bilo da se radi o teritoriji, institucijama ili stanovništvu, u ovom tekstu će se razumeti u potpunosti u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i bez uticaja na status Kosova.

Slobodna Zona Junior, VESTI

25/06/2021

Kako te vidim? – susreti mladih kreativaca sa Kosova* i iz Srbije

Dvadeset mladih kreativaca sa Kosova* i iz Srbije u periodu od 22. do 27. juna u okviru projekta Kako te vidim? (How do I see you?) imaće priliku da poseti različite kulturne institucije i organizacije u Srbiji, ali i da se uz zajedničko promišljanje i preispitivanje stavova i različitih životnih iskustva bolje upozna i snimi kratke video intervjue jedni o/sa drugima.

Tokom šest dana studijske posete mladi od 18 do 25 godina će između ostalog posetiti Alternativni kulturni centar Gnezdo, Alternativni centar za devojke i Memorijalni kompleks Slobodište u Kruševcu, dok su u Beogradu planirane posete Muzeju Jugoslavije, Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Avala filmu, Kulturnom centru Rex, kolektivu Ministarstvo prostora, Kulturnom centru Magacin, itd.

Usled epidemiloške situacije, deo programa Kako te vidim? (How do I see you?) je tokom prethodnog perioda realizovan onlajn, a ovo je prvi put da se učesnici i učesnice vide uživo.

Posete, druženja i susreti rezultiraće produkcijom video materijala koje će učesnici i učesnice snimiti jedni o/sa drugima, a ovi video snimci biće deo posebne multimedijalne izložbe koja će biti prikazana na Međunarodnom festivalu dokumentarnog i kratkog filma Dokufest u Prizrenu u avgustu, kao i na Filmskom festivalu Slobodna zona u Beogradu, u novembru 2021. godine.

Skrinsot iz videa nastalih tokom online susreta ucenika 2

Skrinsot iz videa nastalih tokom online susreta ucenika 3

Skrinsot iz videa nastalih tokom online susreta ucenika 1

Slobodna Zona Junior, VESTI

21/05/2021

Produžen je konkurs za prijavu srednjoškolaca za učešće u multimedijalnom projektu Svetlost svitaca do 26. maja!

Produžen je konkurs za prijavu srednjoškolaca za učešće u multimedijalnom projektu Svetlost svitaca do 26. maja!

Filmski festival Slobodna zona produžio je rok za prijavu srednjoškolaca iz Srbije koji žele da budu deo projekta Svetlost svitaca.Svi koji su bili u nedoumici da li da se prijave ili čekali poslednji čas, imaju još jednu priliku da pošalju svoju prijavu i budu među šesnaest izabranih srednjoškolaca koji će od kraja jula do početka avgusta, zajedno sa istoričarima i umetnicama iz Srbije i Nemačke, kroz radionice osmisliti i kreirati nov multimedijalni sadržaj koji će biti integrisan u mobilnu aplikaciju i virtuelnu turu kroz Staro Sajmište.

Projekat Svetlost svitaca ima za cilj da mladima ukaže na jednu od lokacija Holokausta u Evropi – Staro Sajmište (Beograd) i upozna ih sa istorijskim dešavanjima na ovom lokalitetu i istakne značaj i neophodnost kulture sećanja.

Projekat će se realizovati kroz pet radionica (edukativne/istorijske, pozorišne/dramske, video radionice, radionice performansa i radionice svetlosnih instalacija) polaznici/ce će zajedno sa istoričarima i četiri umetnice iz Nemačke i Srbije malim grupama osmišljavati, snimati i montirati audio-vizuelne kolaže, pisati tekstove, igrati dramske scene, izvoditi performanse i projektovati svetlosne instalacije i intervencije u prostoru i kroz njih rekonstruisati istoriju Starog Sajmišta kao mesta stradanja ali i mesta sećanja i nade za budućnost.

Preduslovi za učešće u programu su odgovarajući uzrast (srednjoškolci), motivisanost za kreativnu razmenu i umrežavanje, želja za upoznavanjem vršnjaka sličnih interesovanja iz Srbije, dobro poznavanje engleskog jezika, potpisana saglasnost roditelja za učešće u projektu (za maloletna lica).

Prijave su otvorene do 26. maja u 18 časova na sajtu Slobone zone. Za sve dodatne informacije obratite nam se na coordinator@freezonebelgrade.com ili putem društvenih mreža Facebook i Instagram.

Prijave su otvorene do 26. maja u 18 ČASOVA!

PRIJAVI SE

1 2 345 6 7