VESTI - Slobodna Zona

VESTI

FESTIVAL, Slobodna zona, VESTI

10/11/2025

Slobodna zona na bis ‒ šest filmova koje ste najviše voleli

Ovogodišnja, 21. Slobodna zona zvanično se završava danas (10. novembra), a u naredna dva dana publika će imati prilike da pogleda šest najtraženijih filmova na bis.

Festival, koji je ove godine protekao u svedenijem formatu, bez svečanog otvaranja i zatvaranja, takmičarske selekcije i pratećih programa, predstavio je publici 37 igranih i dokumentarnih filmova iz 20 zemalja.

Uz veliko interesovanje gledalaca za priče koje su ih vodile od Kanade do Japana, sa nekoliko rasprodatih projekcija, 21. Slobodna zona pokazala je da, uprkos smanjenom obimu, kvalitet filmova ostaje njen zaštitni znak, a sam festival jedan od najrelevantnijih filmskih i kulturnih dešavanja u zemlji i regionu.

Slobodna zona na bis biće održana 11. novembra u Dvorani Kulturnog centra beograd i 11. i 12. novembra u Takvud sinepleksu.

U utorak, 11. novembra, u Takvud sinepleksu na programu su dokumentarci o brazilskom predsedniku Luli u režiji Olivera Stouna (u 17 sati) i o muzičaru Džordžu Majklu (19 č).

Istoga dana u Dvorani Kulturnog centra Beograda u 17 časova biće prikazan „Fiume o morte!” Igora Bezinovića, najbolji film po izboru Filmske i TV akademije Jadranske regije, najbolji film uglednog Festivala dokumentarnog filma u Roterdamu i najgledaniji dokumentarac u Hrvatskoj svih vremena, koji se bavi okupacijom Rijeke od strane italijanskog protofašiste i bonvivana Gabrijelea D’Anuncija 1919-20. Film je hrvatski kandidat za Oskara 2026.

Od 19 sati na programu je dirljiva porodična drama „Kako zaraditi milione pre nego što baka umre”, apsolutni hit 21. Slobodne zone, inače najgledaniji tajlandski film u svetu i tajlandski kandidat za Oskara 2024. koji je ušao u širi izbor od 15 najboljih ostvarenja. To je priča o propalom studentu koji počinje da brine o svojoj teško bolesnoj baki, ne bi li nasledio njene milione. Međutim, on ubrzo shvata da ni baka nije nimalo naivna… Ovaj film je na programu i 12. novembra u 19 sati u Takvud sineplesku.

Još jedan film za koji se tražila karta više, „Ogledala br. 3” Kristijana Pecolda, jednog od najcenjenijih savremenih nemačkih autora, publika može da pogleda na bis u DKC 11. 11. u 21 sat. Ovo je četvrta saradnja Pecolda i glumice Paule Ber (Undine, Tranzit, Crveno nebo), premijerno prikazana u Kanu. Paula tumači Lauru, devojku koju, posle preživljenog udesa, Beti uzima kod sebe u dom da neguje. Vremenom, Laura, Beti i Betini suprug i sin, počnu da grade neku vrstu porodične rutine, ali zajednički život otkriće potisnute senke iz prošlosti…

U sredu, 12. novembra, u Takvudu u 17 sati biće prikazana još jedna porodična drama, „Arze” Mire Šaib. Glavna junakinja je samohrana majka Arze koja, zajedno sa sestrom, odgaja sina tinejdžera. Kada im nestane skuter, prevozno sredstvo koje im obezbeđuje egzistenciju, Arze kreće u potragu za njim kroz različite četvrti Bejruta, od kojih svaka ima sopstvenu mikrokulturu, akcenat i običaje…

Festival Slobodna zona podržali su Rekonstrukcija Ženski fond i Francuski institut.

PROGRAM ‒ SLOBODNA ZONA NA BIS

11. 11. Tuckwood Cineplex
17č ‒ Lula
19č ‒ Džordž Majkl

11. 11. DKC
17č ‒ Fiume o morte!
19č ‒ Kako zaraditi milione pre nego što baka umre
21 č ‒ Ogledala br. 3

12. 11. Tuckwood Cineplex
17č ‒ Arze
19č ‒ Kako zaraditi milione pre nego što baka umre

Slobodna zona

07/11/2025

Dan posvećen autorima i hrabrim gimnazijalcima na Slobodnoj zoni

U kafiću „Zaokret” danas je održana Kafa s autorima koji su gosti 21. Slobodne zone, nakon čega je dodeljena Nagrada „Olivera Ranđić” za kreativni doprinos obrazovanju gimnazijama iz Novog sada, Niša i Beograda.

Branka Pavlović, selektorka Slobodne zone, razgovarala je sa Senadom Šahmanovićem, rediteljem filma „Vude, ti si pobijedio!”, Dejanom Kožulom (Ramizovo ljeto) i Danilom Stanimirovićem (Mačke).

Kako je Branka napomenula, Šahmanovićev je svojim filmom „odužio dug” Dušanu Vukotiću, strip crtaču, karikaturisti, animatoru i reditelju, jedinom jugoslovenskom dobitniku Oskara (za kratki animirani film „Surogat”, 1961). Njegova životna priča odražavala je i sudbinu Jugoslavije, a njegovi filmovi kao da su predvideli ono što će se desiti.

„Uspon i pad tadašnje zemlje je pratio uspon i pad njega kao autora. Vizionarski je predvideo šta se može desiti. ‘Sugorat’, priča o konzumerizmu i artificijelnim stvarima, bila je toliko aktuelna kao da je snimljena danas, a prošlo je više od 60 godina”, ocenio je Senad Šahmanović.

Dejan Kožul je, filmom „Ramizovo ljeto” na drugi način doprineo kulturi sećanja, kroz priču o Ramizu Berbiću iz Tuzle. Bivši rudar i pripadnik Armije BiH već 20 godina sam stoji na glavnom trgu u Tuzli i zalaže se za sve žrtve, potlačene, progonjene i diskriminisane.

„Ramizov aktivizam nije samo stajanje na trgu, to je i LGBT poezija, Marš mira od Nezuka do Potočara, razne parade u Sarajevu i Beogradu… On je čovek koga je teško svrstati bilo gde, a i sam sebe najviše voli vaditi van okrivra u koje ga je postavila zajednica”, istakao je Dejan Kožul.

Stanovnik sela Donja Obodnica, pod jakim uticajem konzervativne, islamske zajednice, Ramiz je osamdesetih doživeo strašnu nesreću u rudniku iz okoline Tuzle, posle čega je imao brojne psihičke probleme, pa je, iako nesposoban za to, završio u prvim borbenim linijama tokom rata devedesetih. Stanje mu se toliko pogoršalo da je do 2005. više bio biljka nego čovek. A onda je, nakon dolazaka kod psihoterapeuta, odjedanput odlučio da postane aktivista. Prvo je ukazivao na probleme psihičkih bolesnika, a kasnije i na žrtve ratnih zločina, seksualnog nasilja, na homofobiju.

„Sve što vam padne na pamet, Ramiz će izaći sam na trg i ukazati na to. On ne pravi grafite nego tuzlanskom solju ispisuje poruke na trgu”, naveo je Kožul. Kada je nedavno otkriveno da su neki lokalni policajci učestvovali u trgovini devojčicama kao seksualnim robljem, „Ramiz je odlučio da izađe kako bi ukazao i na to, ali ovoga puta ‒ nije bio sam. U tome mu se pridružilo još nekoliko stotina ljudi”, poručio je Dejan Kožul.

Najmlađi autor 21. Slobodne zone, Danilo Stanimirović premijerno će predstaviti svoj kratki igrani film „Mačke” u subotu, 8. 11. u 19 sati u DKC.

„Mačke” su priča o dečaku u srpskoj porodici u Cirihu, koji prolazi kroz razvod roditelja, istovremeno pokušavajući da se prilagodi i integriše u društvo. Stanimirović je otkrio da mu je kao inspiracija poslužila priča „Mačke” Danila Kiša iz „Ranih jada”, a da je neposredni povod bio njegov mali rođak iz Nemačke koji je prolazio kroz sličnu situaciju.

„Bilo mi važno da provodim vreme sa njim, da mu pomognem. Interesovalo me je i kako on, kao neko ko se rodio tamo, kreira sliku o svetu na osnovu upliva koje mu serviraju društvo i porodica, ali i na osnovu mitova vezanih za naš nacionalni identitet”, izjavio je Stanimirović.

Otkrio je da je njegov prvi sustret sa filmom bio upravo kroz Slobodnu zonu, kada je učestvovao na kampu Slobodne zone junior u trećoj godini srednje škole. Potom je bio i član srednjoškolskog žirija, volonter na festivalu, a onda i mentor na projektu „Naše razlike su naša snaga”.

Kako je Branka Pavlović napomenula, Danilo je jedno od desetak dece koji su stasali u radionicama Slobodne zone, a sada se profesionalno bave filmom.

Upravo jedna od najzaslužnijih osoba za rad sa mladima na projektima Slobodne zone junior bila je Olivera Ranđić. Nakon njene prerane smrti, Fond B92, Slobodna zona junior i Filmski festival Slobodna zona ustanovili su nagradu sa njenim imenom, koja se dodeljuje od 2023.

Ovogodišnja Nagrada „Olivera Ranđić“ dodeljena je učenicima, nastavnicima i roditeljima tri gimnazije – „Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada, „Stevan Sremac” iz Niša i Petoj beogradskoj gimnaziji.

U obrazloženju odluke sedmočlanog stručnog žirija stoji, između ostalog, da se nagrada dodeljuje svim hrabrim kolektivima pobunjenih srednjih škola u Srbiji za doprinos obrazovanju iz kritičkog mišljenja, društvenog uređenja, građanskog aktivizma i vladavine prava.

„Kriterijumi za Nagradu ‘Olivera Ranđić’ su pravljeni da podstaknu ljude koji nam obrazuju decu da budu kreativni i otvoreni za novo i bolje u obrazovanju, da povezuju obrazovni sistem sa svetom znanja i vrednosti koji se razvija i menja i to je divno. Došlo je, međutim, drugačije vreme i preostala dva kriterijuma, kritičko mišljenje i aktivizam, postali su, ne samo u Srbiji, očajničko oruđe pristojnih ljudi u borbi za pravdu i ljudskost. Postali su vrednost u društvu u kojem je mnogo učinjeno da se misao i akcija obeshrabre”, kaže se u obrazloženju žirija.

Izdvojene su tri gimnazije sa tri kraja Srbije „kao primeri uporne i dosledne borbe prkosnih školskih zajednica sa etatističkim nasiljem nad obrazovanjem”.

„Lepo je dobiti ovakvu nagradu u ovim teškim vremenima, da nas ugreje. Ostajemo uz naše obrazovanje do samog kraja”, poručio je Nebojša Džuklevski, učenik IV razreda „Jovine” gimnazije.

U ime niške gimnazije nagradu su primili profesori Milan Nikolić i Radovan Perišić, istakavši da su ponosni što su dobili nagradu na Festivalu Slobodna zona jer se i svi oni bore za slobodu, a Nemanja Milošević, predsednik Saveta roditelja Pete beogradske gimnazije, rekao je da nagradu vidi kao priznanje „našoj deci i hrabrim profesorima”, poručivši da je Peta gimnazja trenutno „slobodna zona, zona borbe za slobodu, bolju prosvetu i bolje sutra”.

Ovogodišnji festival podržali su Rekonstrukcija Ženski fond i Francuski institut.

Kafa sa autorima FOTO Tanja Drobnjak

Nagrada Olivera Ranđić FOTO Tanja Drobnjak

Peta gimnazija FOTO Tanja Drobnjak

Senad Šahmanović FOTO Tanja Drobnjak (2)

Stevan Sremac Niš FOTO Tanja Drobnjak

Dejan Kožul i Branka Pavlović FOTO Tanja Drobnjak

FESTIVAL, Slobodna zona

04/11/2025

Sutra počinje 21. Slobodna zona – Festival uprkos svemu

Projekcijama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu u deset bioskopskih dvorana sutra (5. 11.) počinje 21. Slobodna zona.

Festival ove godine neće imati svečano otvaranje, jer nije dobio sredstva na javnim konkursima u Srbiji, istaknuto je na današnjoj konferenciji za medije u UK „Parobrod”.

‒ Imamo dva donatora, Rekonstrukciju Ženski fond i Francuski institut, i radimo sa vrlo malim budžetom. Budući da su izostala sredstva koja smo imali na raspolaganju prethodnih 20 godina, odlučili smo da je prioritet da festival zadrži kontinuitet. Stoga nemamo regularne takmičarske programe, nagrade, žirije, nemamo prateće programe, kao ni svečano otvanje i zatvaranje ‒ objasnio je Rajko Petrović, direktor i jedan od selektora Slobodne zone.

On je naveo da je ove godine zadržana jedino Nagrada publike te da će gledaoci, na ulazima u bioskopske dvorane, kao i na društvenim mrežama i zvaničnom sajtu festivala, naći QR kodove sa linkom ka glasačkim listićima.

‒ Festivala ne bi bilo da nije bilo razumevanja određenih autora i producenata koji su želeli, bez obzira na okonosti, da prikažu filmove na Slobodonoj zoni, kao i bez podrške domaćih i regionalnih distributera i bioskopa ‒ poručio je Petrović.

Branka Pavlović, selektorka festivala, predstavila je filmove iz Ženske linije, jedine selekcije koja je opstala zahvaljujući Rekonstrukciji Ženski fond.

Reč je o filmovima „Stavi dušu na dlan i hodaj” Sepide Farsi, „Temelj” Kinge Mihalske i „Pisma iz Melna” Martine Prisner.

‒ Sva tri filma su izuzetno aktuelna i bave se događajima u svetu koji su obeležili ne samo prethodnu godinu, već će obeležiti i godine pred nama. ‘Stavi dušu na dlan i hodaj’ prati mladu fotografkinju pod opsadom u Gazi. Film je izazvao veliko interesovanje u Kanu.

Poljsko-kanadska autorka Kinga Mihalska u filmu ‘Temelj’ prati ljude koji žive na desetak lokacija u Poljskoj na kojima se dešavao holokaust, od Aušvica do ostalih, manje poznatih stratišta. Autorka se bavi pitanjima sećanja, rasizma, antisemitzma i i stava prema prošlosti.

Moj lični favorit je dokumentarac ‘Pisma iz Melna’ koji je dobio Nagradu pubike u Berlinu. Godine 1992. u Melnu se desio neonacistički napad u kojem je poginulo troje ljudi tursko-kurdskog porekla. Trideset godina kasnije, preživeli dečak koji tada imao sedam godina saznao je da je u arhivi grada Melna sačuvano hiljade pisama podrške i solidarnosti koja do njega nikada nisu stigla.

Još jedan od favorita sa Berlinalea je i triler ‘Histerija’ čija radnja isto pominje napad u Melnu. Ponekad se dešava da su filmovi na Slobodnoj zoni međusobno povezani, a ove godine više nego ikad ‒ ocenila je Branka Pavlović.

Ona je podsetila i na domaće i regionalne autore koji će biti gosti festivala i učestvovati u razgovorima sa publikom nakon projekcija u Dvorani Kulturnog centra Beograd.

Lidija Zelović, bosansko-holandska autorka koja je dokumentovala čitav svoj život od 1992. naovamo, u dokumentarcu „Domaći teren” bavi se pitanjima identiteta i pripadnosti i time da li dijaspora ima prava da odlučuje o sudbini svoje matice ili zemlje u kojoj živi. Njen film na progamu je 8. novembra u 19 sati.

Pre toga, premijerno će biti prikazan kratki igrani film „Mačke” Danila Stanimirovića o srpskoj porodici u Cirihu i dečaku Miši koji pronalazi napušteno mače.

Senad Šahmanović predstaviće 6. novembra u 19 sati film „Vude, ti si pobijedio!”, o jedinom jugoslovenskom dobitniku Oskara, Dušanu Vukotiću, a Dejan Kožul istoga dana u 17 časova „Ramizovo ljeto”, o bivšem rudaru i pripadniku Armije BiH koji ne pristaje da ćuti pred „nakaradnim sistemima i društvima”.

Sem u DKC, beogradski program biće prikazivan u Domu omladine, Takvud sinepleksu, Sinepleksu Ušće, Art bioskopu Kolarac i Ustanovi kulture „Parobrod”.

U Novom Sadu publika će moći da pogleda filmove u Areni sinepleks i Kulturnom centru Novog Sada, dok će lokalni Sinepleksi ugostiti gledaoce u Nišu i Kragujevcu.

SZ 2025 KZŠ Foto Tanja Drobnjak (5)

SZ 2025 KZŠ Foto Tanja Drobnjak (2)

SZ 2025 KZŠ Foto Tanja Drobnjak (4)

FESTIVAL, Slobodna zona, VESTI

30/10/2025

Balerine, Kazanova i bodibilderi ‒ Šta nas sve čeka na 21. Slobodnoj zoni

21. Slobodna zona biće održana od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Festival otvara vrata pričama o ženskoj snazi i prijateljstvu, muškim ambicijama i porodičnim vrednostima.

Od života bake na Tajlandu do balerina iz holandskog Kraljevskog baleta, gledaoci će moći da zavire u čekaonice francuskog zatvora, teretane američkih bildera i spavaće sobe Đakoma Kazanove i modernih Norvežana. Na programu je ukupno 37 filmova iz 20 zemalja.

Dve zvezde francuskog glumišta, Izabel Iper (72) i Afsija Erzi (38), tumače glavne uloge u melodrami „Poseta” (Visiting Hours) Patrisje Mazui. One su Alma i Mina, žene koje se sreću u čekaonici zatvora, gde redovno posećuju svoje muževe. Alma je buržujka koja živi sama u ogromnoj kući, Mina je samohrana majka u programu socijalnog stanovanja. Kada Mini pomere posetu za sutradan, Alma joj ponudi smeštaj kod sebe i između njih dve nastaje neočekivano prijateljstvo, obeleženo snovima o empancipaciji i odjecima klasne provalije koja ih razdvaja, dok se svaka suočava sa sopstvenim „zatvorom” u vidu društvenih konvencija i životnih okolnosti.

‒ Nikada nisam napravila ovako napet, psihološki i ženstven film ‒ priznaje rediteljka Patrisja Mazui, koja je ponovo radila sa Izabel Iper posle 25 godina i filma „Saint-Cyr” (King’s Daughters).

Dve junakinje, Olga i Irma, su i u središtu holandske melodrame „Deo mog srca” (Piece of My Heart) Dane Nehuštan. Delimično inspirisana istinitom tragičnom pričom o jednoj balerini iz sedamdesetih godina prošlog veka, rediteljka je snimila film o vanvremenskom talentu i bezuslovnom prijateljstvu. To je „mračna bajka” o najboljim učenicama srednje baletske škole koje postaju članice prestižnog Kraljevskog baleta. Irma je vredna, uporna i samodisciplinovana, a Olga je prirodan talenat sa urođenom harizmom što joj, uprkos nonšalantnijem odnosu prema treninzima i samodestruktivnoj crti, donosi slavu. Međutim, Olga će uskoro otkriti tamnu stranu svog talenta. Primorana da posmatra svoju najbolju prijateljicu kako podleže pritisku treninga i nastupa, prepuštajući se noćnom životu, Irma se pita kako da joj pomogne…

‒ Klasični balet je disciplina savršenstva, spolja. Ja sam htela da proniknem u ono što se dešava iznutra ‒ izjavila je rediteljka. Za razliku od većine filmova o baletu, poput „Crnog labuda”, ovde su glavne glumice profesionalne balerine, što filmu daje dodatnu draž i uverljivost.

U nešto dalju prošlost odnosi nas kostimirana romantična drama „U Lučijinim očima” (A Beautiful Imperfection) Mikila fan Erpa. Reč je o adaptaciji istoimenog romana Artura Žapena o Lučiji, prvoj i najvećoj ljubavi Đakoma Kazanove. Dvoje ljubavnika se ponovo sreću nakon 16 godina razdvojenosti. Lica unakaženog od boginja, Lučija je sada kurtizana sa velom, poznata pod imenom Galateja. Ona postaje njegova ljubavnica, ne otkrivajući svoj pravi identitet.

‒ Put koji je Lučija izabrala deluje težak i gorak, ali pokazuje da je moguće loše okolnosti preokrenuti u svoju korist, a sopstveni nedostatak u najveću snagu ‒ objašnjava Fan Erp, koji je na kraju dobio prava za ekranizaciju ovog bestselera, iako su mnoga velika imena bila zainteresovana za njega, poput Stivena Fraja.

Studijom jedne veze, u Norveškoj 21. veka, bavi se film „Voljena” (Loveable) Lilje Ingolfsdotir. U centru priče je Marija (40), majka četvoro dece iz dva braka, koja pokušava da izbalansira privatan i profesionalan život, dok je njen (drugi) suprug Sigmund često odsustan zbog posla. Kako joj živci polako popuštaju pod teretom obaveza, tako i njihov brak ulazi u krizu. Uprkos Marijinim očajničkim pokušajima da spase odnos sa Sigmundom, on nije siguran da želi da ostane u braku. To je primorava da se suoči sa svojim najdubljim strahovima, što će je odvesti u vrtlog tuge, besa i potisnutih sećanja iz prošlosti. Redietljka Lilja Ingolfsdotir kaže da je htela da preispita popularna uverenja o partnerskoj ljubavi u modernom društvu, poput onog da je dovoljno naći „onog pravog” i da će automatski svi problemi nestati. Ona je želela da istraži zašto je veliki broj razvedenih parova danas.

‒ Htela sam da preispitam narative raskida koji se svode na odnos žrtva-nasilnik gde je jedan lik dobar, a drugi loš. Htela sam da istražim dinamiku dve odrasle osobe na realističan način, da gledaoci saosećaju i sa jednom i sa drugom, iako je priča ispričana mahom iz ženske perspektive ‒ istakla je rediteljka.

Najgledaniji tajlandski film na svetskim bioskopskim blagajnama u istoriji, „Kako zaraditi milione pre nego što baka umre” (How to Make Millions Before Grandma Dies) bio je i nacionalni kandidat za Oskara, uvršten u izbor od 15 najboljih stranih filmova. Reč je o dirljivoj komediji u režiji debitanta Pata Bunitipata o propalom švorc studentu koji pokušava da zadobije naklonost svoje bake, ne bi li nasledio njene milione. To mora što pre da uradi, budući da je baka neizlečivo bolesna. Brinući o njoj, unuk shvata da ni baka nije nimalo naivna i ono što je počelo kao cinična trka za njeno bogatstvo, ubrzo prerasta u moćan podsetnik na važnost porodičnih veza.

Naturščik Uša Simkum, koja igra baku, ostvarila je svoju prvu filmsku ulogu u 79. godini!

Ova mešavina srceparajuće priče i društvene satire stekla je ogromnu popularnost na internetu, jer su gledaoci snimali sebe kako plaču po izlasku iz bioskopskih sala.

Kada je film „Žeđ za slavom” (Magazine Dreams) premijerno prikazan na Sandens festivalu januara 2023. Džonatan Mejdžors bio je na vrhuncu karijere. Iza sebe je imao ratnu dramu „Na krilima časti”, a pred njim su bile dve velike uloge: u filmovima „Krid 3” i „Antmen i Osa: Kvantumanija” gde je debitovao kao Kang Osvajač, novi negativac u Marvelovom univerzumu. Uloga ambicioznog i mentalno nestabilnog bodibildera u nezavisnom ostvarenju „Žeđ za slavom” delovala je kao stvorena za Oskara. A onda se sve srušilo.

U martu 2023. Mejdžors je uhapšen zbog navodnog porodičnog nasilja nad tadašnjom devojkom Grejs Džabari. Devet meseci kasnije, porota ga je proglasila krivim za jedan prekršaj napada i jedno kršenje zakona o uznemiravanju. U aprilu 2024. osuđen je na godinu dana obaveznog savetovanja. U međuvremenu, prikazivanje „Žeđi za slavom” je obustavljeno, Marvel ga je otpustio, glumačke ponude su presušile i Mejdžros se našao u čistilištu Holivuda.

Sada je ponovo na prekretnici karijere, na putu iskupljenja. „Žeđ za slavom” je skinut sa crne liste pa će i posetioci Slobodne zone imati prilike da vide Mejdžorsa kao Kilijana Medoksa, asocijalnog bodibildera amatera sa opsesivnom željom da bude zapamćen, što će ga odvesti u mračna i nasilna psihološka stanja.

‒ Kada se osvrnem na taj film, na trenutke u kojima Kilijan pokušava da se poveže s drugima, sada ih vidim u ‘visokoj rezoluciji’ – jer sam i sam u svom životu spoznao koliko je ta potreba stvarna i apsolutno neophodna ‒ kaže Mejdžors.

Festival su ove godine podržali su Rekonstrukcija Ženski fond i Francuski institut.

Slobodna zona

22/10/2025

21. Slobodna zona – Filmovi za publiku

Ovogodišnje, 21. izdanje Filmskog festivala Slobodna zona biće održano od 5. do 10. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Na festivalu će biti premijerno prikazano 37 igranih i dokumentarnih ostvarenja iz 20 zemalja.

Glavni filmovi donose snažne, emotivne i provokativne priče ‒ od društvenih preispitivanja do intimnih portreta ‒ istražujući svet očima onih koji su se usudili da sanjaju da ga promene.

Šta se dogodi kada stranci postanu porodica otkriva jedan od najuglednijih nemačkih autora, Kristijan Pecold, u misterioznoj drami „Ogledala br. 3”. Paula Ber glumi pijanistkinju Lauru koja, nakon saobraćajne nesreće, pronalazi utočište u kući nepoznate žene, njenog supruga i sina. Kada sve četvoro počnu da grade neku vrstu porodične rutine, taj zajednički život otkriće potisnute senke prošlosti.

Triler „Histerija” smešten je na filmski set u Nemačkoj. Kada je, za potrebe jedne scene, na snimanju spaljen Kuran, multietnička filmska ekipa upada u međusobna previranja. Na prvi pogled obična i bezazlena situacija pokreće lavinu sumnji, stereotipa, nepoverenja i optužbi. U glavnoj ulozi je Devrim Lingnau, glumica iz Netfliksove serije „Carica”, a reditelj Mehmet Akif Bujukatalaj 2019. bio je proglašen u Berlinu za najboljeg debitanta.

„Rjuiči Sakamoto: Koda” Stivena Nomure Šibla prati životni put Sakamota od tehno pop zvezde do filmskog kompozitora ovenčanog Oskarom i vodećeg aktiviste protiv nuklearne energije koji se vratio muzici posle dijagnostikovanog kancera.

Kako su se, kroz životnu priču jedinog jugoslovenskog oskarovca Dušana Vukotića, prelamala društveno-politička dešavanja druge polovine 20. veka predstavio je Senad Šahmanović u dokumentarcu „Vude, ti si pobijedio!”. On je osvetlio i značaj kinematografije jedne male zemlje poput Jugoslavije na globalnoj sceni ‒ Vukotićev „Surogat” (1961) bio je prvi neamerički animirani film koj je do tada osvojio Oskara ‒ i odlazak svega toga u etar, kada je počelo njeno raspadanje.

Najnoviji dokumentarac Olivera Stouna, „Lula”, prati Luiza Inasija da Silvu, predsednika Brazila. Stoun istražuje uspon, pad i trijumfalni povratak voljenog brazilskog lidera na mesto predsednika 2023. nakon 19 meseci provedenih u zatvoru. Rečima samog reditelja, „Lula” je upozorenje o sve većoj opasnosti koju pravosudni ratovi predstavljaju za demokratije širom sveta, a njegov junak simbol nečega što smo pomalo zaboravili: dobrog, liberalnog i miroljubivog predsednika.

Za sve ljubitelje sporta i neverovatnih trijumfa, na programu je dokumentarac „Kraj oluje” Džejmsa Erskina. Insajderska priča o legendarnoj sezoni 2019/20. u Premijer ligi, kada su fanovi fudbalskog kluba Liverpul konačno videli svoj tim kako podiže trofej koji im je izmicao čitavih 30 godina.

Lidija Zelović u dokumentarcu „Domaći teren” prikazuje svoju raseljenu porodicu u Holandiji koja tamo živi od 1993. Smenjuju se scene iz svakodnevnog života — razgovori o politici i fudbalu nedeljom s roditeljima i bratom, odrastanje Lidijinog sina, praznici „kod kuće” u Bosni — sa političkim događajima u Holandiji.

„Lajza Mineli: Sjajna i apsolutno istinita priča” Brusa Dejvida Klajna je omaž velikoj filmskoj zvezdi, jednoj od malobrojih koja je osvojila skoro sve nagrade koje su se mogle osvojiti: Toni, Emi, Gremi, Oskar…

Festival ove godine neće imati svečano otvaranje, a publika će moći da gleda filmove, počev od srede 5. novembra, u svih 10 bioskopskih dvorana.

Beogradski program biće prikazivan u Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Takvud sinepleksu, Sinepleksu Ušće, Art bioskopu Kolarac i Ustanovi kulture Parobrod.

U Novom Sadu publika će moći da pogleda filmove u Areni sinepleks i Kulturnom centru Novog Sada, dok će lokalni Sinepleksi ugostiti gledaoce u Nišu i Kragujevcu.

Prodaja karata počinje u četvrtak, 23. oktobra.

Festival Slobodna zona ove godine podržali su Rekonstrukcija Ženski fond i Francuski institut.

Slobodna zona

26/06/2025

Tamo gde film otvara dijalog – Završena 19. Turneja Slobodne zone

Projekcijom filma „Maga 1909” u Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović” u Čačku 24. juna zvanično je završena 19. Turneja Slobodne zone.

Tokom tri meseca trajanja, u više od 50 gradova i mesta širom Srbije, preko 20.000 ljudi pogledalo je šest pažljivo odabranih ostvarenja sa prošlogodišnjeg festivala.

Od Subotice do Surdulice filmovi su besplatno prikazivani u kulturnim i omladinskim centrima, domovima kulture, bioskopima, bibliotekama, galerijama, učionicama… Gledaoci su, nakon svake projekcije, imali priliku da diskutuju o onome što ih je najviše zaintrigiralo i podstaklo na razmišljanje.

Ove godine na programu su bila četiri igrana i dva dokumentarna ostvarenja sa temama koje odvode u najrazličitije svetove: „Mi nemamo drugu zemlju” iz Palestine o sukobu u pojasu Gaze, „Uvek postoji sutra” iz Italije i „Moj najdraži kolač” iz Irana o ženama koje prkose društvenim konvencijama, „Simon s planine” iz Argentine i „Lars je LOL” iz Norveške koji se bave mladima i inkluzijom, kao i „Maga 1909” iz Srbije, dokumentarno-plesni film o Magi Magazinović, pionirki moderne igre na našim prostorima.

– Filmovi sa Slobodne zone vrše dubinsku percepciju i analizu društva bez uticaja komercijalizma i konzumerizma. Iz razgovora sa gledaocima zaključili smo da i ovogodišnja ostvarenja navode pojedince na promišljanje, analiziranje, razbuđivanje i ukazivanje na značajna društvena pitanja. Tokom pet dana prikazivanja filmova naš Kulturni centar je postao zona slobodnog mišljenja i dijaloga – istakao je Branko Božić, urednik programa Kulturnog centra Šabac, dodavši da je turneja veoma značajna u kulturnoj decentralizaciji našeg društva, posebno za publiku u manjim sredinama.

Turneja Slobodne zone jedna je od najposećenijih aktivnosti u Kulturnom centru Kruševac, navodi Andrijana Kocić, programska koordinatorka Alternativnog centra za devojke.

Najjači lični utisak na nju je ostavio dolazak celog odeljenja iz lokalne Gimnazije na film „Moj najdraži kolač”, po preporuci njihove nastavnice. Iako im je to bio prvi susret i sa turnejom i sa angažovanom produkcijom i na narednu projekciju („Simon s planine”) došli su u neočekivano velikom broju, s obzirom na svakodnevne proteste.

– Turneja ima nit koja beleži univerzalno ljudsko iskustvo bilo da je ono prikazano kroz socijalnu nejednakost, neravnopravnost, kroz odrastanje ili starenje ili različite sukobe. To omogućava publici da šire sagleda društvene i političke okolnosti, kao što ima uticaja i na propitivanje ličnih odnosa – ocenila je Andrijana Kocić.

Turneja SZ Sombor FOTO Slobodna zona - Promo

Turneja SZ Šabac - Branko Božić i Filip Kovačević - urednici programa

Turneja SZ Negotin FOTO Slobodna zona - Promo

Turneja SZ Kruševac FOTO Slobodna zona - Promo

Turneja SZ Apatin FOTO Slobodna zona - Promo

Slobodna zona, Turneja, VESTI

08/04/2025

Nagrađivani filmovi sa tri kontinenta na 19. Turneji Slobodne zone

Šest najbolje ocenjenih ostvarenja sa prošlogodišnjeg Filmskog festivala Slobodna zona biće besplatno prikazano ovog proleća na tradicionalnoj 19. Turneji širom Srbije, od Subotice do Surdulice.

U saradnji sa lokalnim kulturnim centrima, domovima kulutre, bibliotekama i drugim institucijama, u preko 50 gradova, opština i mesta naše zemlje, do 20. juna pred publikom će se naći četiri igrana i dva dokumentarna filma: „Mi nemamo drugu zemlju” iz Palestine, „Uvek postoji sutra” iz Italije, „Moj najdraži kolač” iz Irana, „Simon s planine” iz Argentine, „Lars je LOL” iz Norveške i „Maga 1909” iz Srbije.

Turneja je počela krajem marta projekcijama u Zaječaru, Požegi i Kraljevu, a nastavlja se u Boru, Zaječaru, Rumi, Vrnjačkoj Banji, Opovu, Prijepolju, Guči… Ceo program nalazi se ovde.

Na programu su naslovi koji koji donose snažne i dirljive priče o ljubavi, identitetu, društvenim nepravdama i političko-društvenim (ne)prilikama.

Sveže ovečan Oskarom za najbolji dokumentarni film, „Mi nemamo drugu zemlju”, debitantsko ostvarenje četvoročlanog Palestinsko-izraelskog kolektiva, prati Bazela Adru, mladog palestinskog aktivistu iz Masafer Jate na Zapadnoj obali koji se od detinjstva bori protiv sistemskog rušenja kuća i masovnog proterivanja njegove zajednice od strane izraelskih vlasti. Njemu se u toj borbi pridružuje i vršnjak, izraelski novinar Juval Abraham, koji pokušava da svojim sunarodnicima prenese realnu situaciju sa lica mesta.

Veliki uspeh koji je ovaj dokumentarac doživeo širom sveta, osvojivši skoro 70 raznih nagrada, krunisan je priznanjem Američke akademije za filmsku umetnost i nauku na 97. dodeli Oskara početkom marta.

Crnohumornu hit dramu „Uvek postoji sutra”, koja je u Italiji bila gledanija od „Barbike” i „Openhajmera”, potpisuje Paola Kortelezi kao rediteljka, scenaristkinja i glavna glumica. Ona tumači Deliju, domaćicu u posleratnom Rimu koju verbalno i fizički zlostavljaju suprug i svekar. Iako smešten u prošlost, film je pokrenuo javnu diskusiju u Italiji o porodičnom nasilju, femicidu i pravima žena ukazavši da se, po ovim pitanjima, malo toga promenilo.

Na dodeli Donatelovog Davida (italijanskog ekvivalenta Oskaru), film je osvojio šest priznanja.

Jedan od najbolje ocenjenih filmova u zvaničnoj konkurenciji 74. Berlinskog festivala, „Moj najdraži kolač” režirali su Iranci Bentaš Sanaiha i Marjam Mogadam. Reč je o nežnoj drami o usamljenoj udovici koja poziva taksistu u stan, s namerom da prekine svoje samotne dane. Ovo je jedan od prvih filmova koji prikazuje ženu bez hidžaba od dolaska na vlast tvrdokornog islamskog režima 1979, sa retko viđanim scenama u kojima žene piju alkohol, puše cigarete ili ljube muškarce… Zbog svega toga, reditelji se nalaze u kućnom pritvoru i čekaju suđenje, dok im stižu anonimne pretnje smrću…

Film je u Berlinu dobio Nagradu ekumenskog žirija i priznanje Udruženja filmskih kritičara FIPRESCI, a nagrađen je i na festivalima u Čikagu, Kalgariju, Barseloni i Beogradu – na 20. Slobodnoj zoni poneo je Posebno priznanje Međunarodne selekcije.

Prva novinarka u Srbiji, feministkinja, aktivistkinja i pionirka moderne igre, Marija Maga Magazinović (1882 – 1968) posetila je Berlin 1909. godine gde je, između ostalog, pohađala i školu Isidore Dankan. Ta poseta zauvek je promenila njen život i istoriju moderne igre u Srbiji. Video umetnica i montažerka Branka Pavlović snimila je eksperimentalni dokumentarac „Maga 1909” u kojem je dočarala ovu izuzetnu ženu kroz koreografiju u izvođenju igrača iz Beograda i Berlina, na originalnim lokacijama gde je Maga radila, studirala i nastupala.

Mladi i inkluzija u srži su narativa dva filma.

„Lars je LOL” Ajrika Setera Štordala je priča o devojčici Amandi koja dobija zadatak da bude mentor novom drugu iz razreda, Larsu, koji ima Daunov sindrom. Užasnuta idejom da bude u centru pažnje, Amanda ovaj zadatak smatra za „društvenu katastrofu”, ubeđena da će je Lars izblamirati, ali, na njeno veliko iznenađenje, njih dvoje postaće dobri prijatelji.

Na 75. Berlinskom filmskom festivalu prošlog meseca filmu je dodeljena nagrada za najbolji igrani film za decu po izboru Evropskog udruženja dečjeg filma (ECFA), jedina koju dodeljuju profesionalci iz filmske industrije. Na 20. Slobodnoj zoni proglašen je za najbolji film selekcije za tinejdžere (EU Teen Zone).

„Simon s planine” Federika Luisa Tačele prati mladića Simona koji, kroz iskustvo sa decom sa posebnim potrebama, menja svoj pogled na svet jer ga ona uče kako da se opusti i prigrli životna zadovoljstva. Film je dobio Veliku nagradu pratećeg programa Nedelja kritike na 77. Kanskom festivalu.

Turneja Slobodne zone predstavlja jedan od najznačajnijih projekata decentralizacije kvalitetnog filmskog sadržaja u našoj zemlji. Kroz ovaj jedinstven poduhvat, Slobodna zona teži da izgradi i obrazuje filmsku publiku u manjim sredinama gde su kulturni događaji ovog tipa često nedostupni.

Inicijativa postoji gotovo od samih početaka festivala, koji već dve decenije u novembru okuplja ljubitelje filma u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Njen cilj je da, besplatnim projekcijama odabranih ostvarenja iz glavnog programa, upriliči filmski doživljaj u bioskopskom ambijentu i gledaocima u manjim mestima.

Turneju Slobodne zone podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Slobodna zona, VESTI

24/12/2024

Monografija povodom 20 godina Slobodne zone: Dodir budućnosti

U prostoru Galerije „Artget” Kulturnog centra Beograda održana je promocija monografije Slobodne zone, „Dodir budućnosti”, objavljena povodom 20 godina postojanja filmskog festivala.

Na promociji su govorili Rajko Petrović, direktor Slobodne zone, Miroljub Miki Stojanović, filmski i književni kritičar, urednik izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije i Ivan Milenković, urednik govornog programa Kompas Slobodne zone.

Rajko Petrović izjavio je da je insistirao na izdavanju knjige povodom ovog jubileja kao zabeleške o festivalu koja će ostati „na papiru”, jer „da nema tog pisanog traga bilo bi kao da nismo ni postojali”.

Ova monografija je pokušaj da se sačuva i otrgne od zaborava sve ono što je urađeno za ove dve decenije, da se predstavi razvoj festivala koji je krenuo iz DKC sa petnaestak filmova, a dočekao svoje 20. izdanje sa skoro 80 filmova u 14 sala i u četiri grada u Srbiji.

– Želja nam je bila da to ne bude monografija koja bi sadržala samo neku vrstu faktografije i dokumentacije, već da bude knjiga koja se čita i koja, svojim različitim vrstama tekstova, na neki način, provocira čitaoca – otkrio je Petrović.

Monografija se sastoji od autorskih tekstova, intervjua, izjava-utisaka bivših i sadašnjih saradnika festivala, kraćih predstavljanja Slobodne zone junior i ostalih pratećih programa, te hronoloških pregleda vizuelnih identiteta i svih filmova prikazanih na festivalu od 2005. do 2024, uz pregršt fotografija iz arhive.

Autori tekstova, koji su dali svoj odgovor na široko zahvaćenu temu „Prostori slobode: Beograd, Srbija, Balkan, Evropa 2024” su književnica Ivana Bodrožić, filozofi Adriana Zaharijević, Đorđe Pavićević, Jovan Čekić i Ivan Milenković, psiholog Oliver Tošković, esejista i prevodilac Zoran Paunović, sociolog Jovo Bakić, novinar Jaroslav Pecnik i filmski kritičar i publicista Miroljub Stojanović.

– Ova knjiga govori o festivalu koji je, po svim svojim vrednostima, svetski festival i jedan od moja dva omiljena u Srbiji, a budući da Beograd ima više festivala dugometražnog filma nego Njujork, to puno govori o našoj festivalskoj klimi i konstalaciji konkurentskih i rivalitetskih odnosa u kojima je teško imati jedan ovako originalan, konceptualno sadržajan i „borben” festival kao što je Slobodna zona. Njen zadatak da se, rečima Mišela Uelbeka, bavi proširenjima područja borbe – ocenio je Miroljub Stojanović, istakavši da su potpisnici tekstova „izvrsna imena srpske i regionalne kulture”.

Ivan Milenković je izjavio da je za njega čast što se našao u ovakvom društvu autora.

– Većina njih su prijatelji festivala, ali kad vas u takvom okruženju nekoliko puta iznenade kvalitetom tekstova i voljom da pišu, to govori da ova priča izlazi izvan okvira. Oliver Tošković pokazuje nam da, uprkos tome što živimo u očajnom trenutku, ako imamo dovoljno duha i sluha da se izmaknemo, možda i ovu sitaciju možemo drugačije da tumačimo; Jovan Čekić je napisao briljantan tekst uvodeći pojam veštačke inteligencije, a Ivana Bodrožić je za samo tri dana napisala jednu priču specijalno za Zonu – napomenuo je Milenković.

Monografija počinje govorom Dubravke Ugrešić, gosta-selektora Slobodne zone, koji je održala na otvaranju festivala 2012. godine. Zabeleženi su i razgovori sa svima koji su učestvovali u produkciji Slobodne zone: sa osnivačima festivala Markom Popovićem i Katarinom Živanović, nekadašnjom PR koordinatorkom Dušicom Parezanović, bivšim i sadašnjim selektorima Biljanom Tutorov, Jelenom Maksimović, Ivanom Bakračem, Brankom Pavlović i Rajkom Petrovićem, sa urednikom Kompasa Ivanom Milenkovićem, koordinatorima i saradnicima u Nišu i Novom Sadu, Draganom Đorđevićem i Đorđem Kaćanskim, kao i sa Majom Čečen i Veranom Matićem iz Fonda B92 u okviru koga je festival radio do 2016.

– Knjiga je samofinansirajući projekat i štampana je u 500 primeraka. Ideja nam je da je podelimo bibliotekama u Srbiji i po regionalnim filmskim centrima. Već 19 godina smo, kroz Turneju Slobodne zone, prisutni u preko 60 gradova, mesta i opština u Srbiji i pokušaćemo da, kao pioniri na polju decentralizacije kulture, i monografiju distribuiramo na taj način – poručio je Rajko Petrović.

FOTO: Tanja Drobnjak

Slobodna zona

14/12/2024

Predstavljena aplikacija Svetlost svitaca 2 – Beogradski i berlinski srednjoškolci zajedno protiv zaborava

Na konferenciji za medije održanoj u XIII beogradskoj gimnaziji u utorak, 10. decembra, predstavljena je aplikacija srednjoškolaca o stratištima Topovske šupe u Beogradu i Marcan u Berlinu. Aplikacija je nastala u okviru projekta „Svetlost svitaca – Arheologija sećanja”.

Medijima su se obratili Rajko Petrović, direktor Filmskog festivala Slobodna zona, Dušica Biševac, profesorka XIII beogradske gimnazije, Nataša Kostić, istoričarka, Nikola Polić, reditelj i video umetnik i Branka Pavlović, umetnička direktorka projekta „Svetlost svitaca”.

Rajko Petrović je podsetio da je u okviru Slobodne zone pre četiri godine pokrenut novi projekat, „Svetlost svitaca”, vezan za kulturu sećanja.

– Još pre nekoliko godina, usled sve većeg porasta desnice u svetu i problema sa dezinformacijama u javnom diskursu, osetili smo potrebu da se osmislimo poseban projekat koji bi se bavio istorijskim činjenicama, uvidevši da se one često iskrivljuju i reinterpretiraju od strane pseudoistoričara i pseudonaučnika. Ideja nam je bila da, zajedno sa mladima, pokrenemo projekat koji bi se bavio mestima holokausta. Pre dve godine smo kroz ovaj projekat napravili aplikaciju o Starom sajmištu, ove 2023. tema nam je logor Topovske šupe, a u budućnosti planiramo da se bavimo i stratištem u Kragujevcu – otkrio je Petrović.

Sedmoro đaka XIII beogradske gimnazije je, uz podršku istoričara Nataše Kostić i Milovana Pisarija i predstavnika romske i jevrejske zajednice u Srbiji, uz mentorstvo Nikole Polića i Maše Seničić na umetničkim radionicama, svoja saznanja, utiske i doživljaje o Topovskim šupama pretočilo je u razne umetničke sadržaje i intervencije u javnom prostoru.

Ove godine „Svetlost svitaca” sprovedena je i u Berlinu. Tamo su učenice Srednje škole „Ernst Hekel” istraživale lokalitet nekadašnjeg prinudnog logora Marcan za Sinte i Rome. Njihovi mentori bili su Štefan Openlender (Stefan Oppenländer) i Suzane Hrudina (Susanne Chrudina) iz nezavisne pozorišne trupe „Špreagenten”.

Branka Pavlović rekla je da su se đaci iz Beograda i Berlina, tokom „sedam intenzivnih dana” na različite načine bavili pomenutim lokalitetima.

– Berlinski deo je više prostorna intervencija, sa mrežom koja povezuje tačke sećanja, a beogradski đaci su, sem video radova, uradili i nekoliko eksponata, uključujući i virtuelni spomenik koji smo odneli na mesto gde su streljani zatočenici logora. Obe lokacije su i sadržajno i fizički povezane i na njima će biti istaknuti QR kodovi tako da svi posetioci mogu da koriste aplikaciju, ali nju možete koristiti i ako niste na licu mesta. Imamo i interaktivne delove, sa pitanjima i zadacima koje je osmislila Nataša Kostić – istakla je Branka Pavlović.

Nikola Polić, koji je, zajedno sa Mašom Seničić bio zadužen za kreativno-istraživački deo projekta, kazao je da su sa đacima posetili lokaciju Topovskih šupa na Autokomandi i potom ih podsticali na kritičko razmišljanje.

– Kroz razne vežbe oni su došli do svojih autentičnih radova i dali svoj pogled na ovu temu. Nadamo se da će korisnici aplikacije osetiti novi duh vremena koji nam govori da neke stvari, ipak, ne smemo da zaboravimo – poručio je Polić.

Sem đačkih radova, aplikacija sadrži i istorijska dokumenta i arhivske snimke. Istoričarka Nataša Kostić je, zajedno sa Milovanom Pisarijem, autor priručnika za nastavnike i učenike o logorima Topovske šupe i Marcan, ne samo kroz istoriju već i kroz savremene probleme u vezi sa diskriminacijom.

– Okupili smo se na Međunarodni dan ljudskih prava, kada je Generalna skupština UN donela Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima, tri godine nakon Drugog svetskog rata i svih užasa sa kojima se tad čovečanstvo susrelo, da se to više nikada ne bi ponovilo. U trenutku kada se suočavamo sa jačanjem desnice, trebalo bi svakog dana da se prisećamo te deklaracije, naročito su škole važno mesto za to – napomenula je Nataša Kostić.

Prof. Dušica Biševac zaključila je da je ovogodišnji projekat „Svetlost svitaca” dao dragocene rezultate u osvetljavanju dva važna mesta sećanja.

– Projekat je specifičan i poseban po tome što je uključio učenike koji su, kroz umetnički izraz, svoje doživljaje i atmosferu lokaliteta preneli vršnjacima. Upravo to je put da se najbolje uči o tim mestima i da se ona pamte. Pri tom, sama postavka je takva da nas angažuje i da se bavimo sadašnjošću i analiziramo je na pravi način – rekla je Dušica Biševac.

Aplikacija „Svetlost svitaca 2” može se preuzeti preko servisa Toto. Za iOS korisnike je potpuno funkcionalna, dok će verzija za Android uskoro biti dostupna. Obe verzije biće na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku.

Nakon konferencije za medije, đaci koji su učestvovali na aplikaciji održali su javni čas svojim drugarima iz škole. U Svečanoj sali gimnazije izloženi su i eksponati nastali tokom projekta.

U kreiranju aplikacije učestvovali su učenici XIII beogradske gimnazije: Rade Mirković, Iva Gošnjak, Isidora Cvetković, Katarina Miletić, Ognjen Savić, Sofija Sofrenić i Vuk Bašić i učenice Srednje škole „Ernst Hekel” iz Berlina: Sude Gul Sevinč (Gül Sevinç), Marija Šulc (Maria Schulz), Juna Mating, Benjina-Nele Kern, Kim Beker (Bäcker), Larisa Trepner (Larissa Treppner) i Lili Fabijen Pacval (Lilly Fabienne Patzwahl).

„Svetlost svitaca – Arheologija sećanja” je projekat Filmskog festivala Slobodna zona, u saradnji sa špreagenten (spreeagenten), nezavisnom pozorišnom trupom iz Berlina, uz podršku Centra za primenjenu istoriju (CPI) Beograd, Evropskog udruženja nastavnika istorije (EuroClio) Beograd, XIII beogradske gimnazije i škole „Ernst Hekel” iz Berlina.

Projekat je finansirala EVZ fondacija iz Berlina, u okviru programa „Mladi pamte” (Young People Remember).

Fotografije: Tanja Drobnjak

Slobodna zona

11/11/2024

Zatvorena 20. Slobodna zona – „Uspomene tela u plamenu” i „Jedan od onih dana kada Heme umre” najbolji filmovi

Projekcijom italijanskog filma „Uvek postoji sutra” Paole Kortelezi i zvanično je spuštena zavesa na jubilarnu 20. Slobodnu zonu.

Pre toga, članovi žirija takmičarskih programa – Međunarodna selekcija, Regionalna selekcija i Prva dva koraka – proglasili su pobednike. Od sedam nagrađenih ostvarenja čak tri se bave nesvakidašnjim pričama i uzbudljivim životima žena koje su prešle sedmu deceniju života.

Najbolji angažovani film Međunarodne selekcije je drama „Uspomene tela u plamenu” Antonele Sudasasi, o tri Čileanke odrastale u vreme kada je seksualnost bila tabu, a sada su njihovi neustrašivi glasovi postali oličeni u jednoj šezdeset petogodišnjoj ženi.

Posebno priznanje pripalo je iranskom filmu „Moj najdraži kolač” Marjam Mogadam i Bentaša Sanaihe, o sedamdesetogodišnjoj udovici koja poziva na druženje taksistu koga je te večeri upoznala. Zbog scena u kojima Iranka ne nosi hidžab, puši i pije, zabranjenih u Iranu, reditelji su mesecima u kućnom pritvoru i čekaju suđenje.

Najbolji angažovani film Regionalne selekcije je meditativno tursko ostvarenje „Jedan od onih dana kada Heme umre” Murata Firatoglua. On je reditelj, scenarista i glavni protagonista, razjareni nadničar Ejup koji jednog dana rešava da ubije poslodavca zbog plate koja kasni.

Nagradu Human Rights Regionalnog programa dobio je dokumentarac „Šume šume” Renate Poljak, svedočanstva četiri partizanke o svojim ratnim i posleratnim iskustvima.

Za najbolji film selekcije Prva dva koraka, posvećene prvim i drugim rediteljskim ostvarenjima, proglašena je drama „Barikade” Antoana Ševrolijea o drugarima iz detinjstva kojima će jedna tajna promeniti odnos iz korena.

Srednjoškolski žiri odlučio je da nagradu za najbolji film EU Teen zone ponese ostvarenje „Lars je LOL” Ajrika Setera Štordala o neobičnom drugarstvu jedne devojčice sa dečakom koji ima Daunov sindrom.

Posetioci festivala su, svojim ocenama, odlučili da nagrada publike ode u ruke dokumentarcu „Nebo iznad Zenice” Zlatka Pranjića i Nane Frank Moler o zdravstvenim problemima stanovnika jednog od najzagađenijih gradova u Evropi.

Drugi put ove godine dodeljena je Nagrada „Olivera Ranđić” za kreativni doprinos obrazovanju i odrastanju dece i mladih. Dobitnice su Nadica Stojanović, bibliotekarka Narodne biblioteke „Radoje Domanović” iz Leskovca i Elizabeta Georgiev, pesnikinja, prevodilac i donedavno bibliotekarka u Biblioteci „Detko Petrov” u Dimitrovgradu.

„U trenutku kada bibliotekarska struka bije bitku, ne samo za biblioteke, nego za mesto kulture u ovom društvu“, žiri nagradom ne podržava samo Elizabetu i Nadicu, nego „i njihove kolege, saradnike, saborce, najbolje i najhrabrije među njima”, navodi se, između ostalog, u obrazloženju nagrade.

Jelena Glišić, predsednica Bibliotekarskog društva Srbije, koja je primila nagradu u ime Elizabete Georgiev, objasnila je prisutnima da je oko 540 javnih biblioteka u Srbiji trenutno ugroženo pravnim aktom za posuđivanje štampanih publikacija koji se uvodi „na netransparentan i nedemokratski” način i pozvala ih da podrže Bibliotekarsko društvo potpisivanjem peticije za stavljanje tog akta van snage.

Tokom 20. Slobodne zone, održane od 6. do 11. novembra u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu, u 13 bioskopskih dvorana prikazano je 77 filmova iz 37 zemalja.

Četiri najgledanija biće prikazna u Slobodnoj zoni na bis u utorak, 12. novembra, u Dvorani Kulturnog centra Beograda: „AI pravda” (15 č), „Mi nemamo drugu zemlju” (17), „Moj najdraži kolač” (19) i „Uvek postoji sutra” (21).

Od 12. do 26. novembra čak 54 ostvarenja biće dostupna širom Srbije preko platfome KinoKauch.

Slobodnu zonu su podržali potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.